Vlasti Tunisa su preko Interpola raspisale poternicu za kontroverznim trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem zbog sumnje da je prao novac, za šta je u toj zemlji Magreba predviđena kazna do 10 godina zatvora. Tešić je, podsetimo, i na crnoj listi američke administracije na koju ga je „zbog korupcije, kršenja ljudskih prava i ugrožavanja bezbednosti“ krajem 2019. stavio ondašnji predsednik SAD Donald Tramp. Koncem 2017. američka administracija mu je iz istih razloga zabranila ulazak u SAD.
Uprkos tome, zahvaljujući vlasti u Srbiji on i dalje trguje naoružanjem proizvedenim u Srbiji i Republici Srpskoj. Poslednja afera vezana za Slobodana Tešića odnosi se na prošlogodišnji izvoz Zastavinog pešadijskog naoružanja u Saudijsku Arabiju za oko dva miliona dolara preko firme GIM, koju je on nakon smrti oca ministra vojnog Nebojše Stefanovića, Branka, stavio pod svoju kontrolu, te preko kompanije Larkmont Holdings LTD, registrovane na Britanskim Devičanskim Ostrvima (na kojima su navodno i ministri Siniša Mali i Novica Tončev imali ofšor kompanije).
Sporno u izvozu Zastavinog oružja u Saudijsku Arabiju je to što se u tom poslu pojavljuju dva posrednika i to što se ne zna koliko su oni zaradili na preprodaji oružja (pominje se provizija od čak 25 odsto). Nepoznanica je i da li su posredničke firme uplatile ugovoreni deo zarade proizvođaču oružja. Slobodan Tešić je ranije svojim poslovnim kombinacijama bio uvukao Srbiju i u poslednje oružane sukobe na Kavkazu između Jermenije i Azerbejdžana pošto je u više navrata, uoči izbijanja sukoba oko pokrajine Nagorno Karabah, izvozio Zastavino naoružanje u Jermeniju. Tim povodom reagovalo je i Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana i podsetilo vlasti u Srbiji da dve zemlje imaju potpisanu deklaraciju o međusobnom strateškom partnerstvu.
Doduše, Srbija je u taj sukob bila uvučena na obe strane budući da je Zastava oružje, neposredno uoči izbijanja ratnog sukoba na azerbejdžansko-jermenskoj granici, okončala trogodišnji izvoz tehnologije za proizvodnju cevi za pešadijsko naoružanje u Azerbejdžan, te su se strasti oko srpskog oružja na Kavkazu brzo stišale, a afera sa isporukama Zastavinih pušaka i mitraljeza Jermeniji zataškana.
Firma GIM, a mnogo više kompanije Slobodana Tešića, kupovinom mina i granata po fabričkim, neretko i ispod proizvodnih cena, dovele su valjevski Krušik do prosjačkog štapa. Istovremeno je trajao i žestok sukob između GIM-a i Slobodana Tešića: on je znao da danima drži u blokadi GIM-ove kamione u krugu valjevske fabrike. Pad Nebojše Stefanovića u hijerarhiji SNS-a počeo je zbog njegove i uloge njegovog pokojnog oca u aferi Krušik. Pretpostavlja se i da zbog istiskivanja GIM-a iz posla sa Krušikom Stefanović junior nije sprečio hapšenja Predraga Koluvije i njegovih saradnika na najvećoj farmi za proizvodnju marihuane u Evropi, Jovanjici, posle čega je usledio napad na njega iz svih režimskih oruđa, smena sa funkcija ministra policije i šut u vis na mesto ministra vojnog, na kojem mu se, nakon puštanja Koluvije iz pritvora, smeši vođin svilen gajtan.
Reklo bi se i da je obračun unutar SNS klana, u koji spadaju i afere prisluškivanja Aleksandra Vučića i hapšenja Vučićevih pretorijanaca Veljka Belivuka i njegove ekipe, počeo sukobom Stefanovića (oca i sina) s jedne i Slobodana Tešića i šefa BIA Bratislava Gašića s druge strane. Pokazalo se da je dvojac Tešić-Gašić jači i otud jadi i stradanja Nebojše iz Beograda.
Trgovac oružjem Slobodan Tešić se u javnosti povezuje i sa firmama Partizan Tech i Tehnoglobal Systems u Beogradu, te Granit Limited i Charso Limited (sa Kipra). Za Tešića se u široj javnosti čulo 2002. u vreme afere Orao, kad je Zastavino pešadijsko naoružanje umesto u Nigeriju izvezao u Liberiju koja je bila pod međunarodnim embargom. Zbog toga su UN Tešića i njegovu tadašnju firmu Temex stavile na crnu listu, o čemu je i BBC snimio dokumentarni film. Glavne uloge tu igraju Tešić i tadašnji direktor marketinga Zastave oružja Rade Gromović. Srbija je jedva izbegla novi embargo na izvoz naoružanja i vojne opreme. Šest godina docnije Tešić je pokušao da preko svoje nove firme Melvale režimu Moamera el Gadafija isporuči Zastavino naoružanje i Slobodine rakete u ukupnoj vrednosti od oko 50 miliona dolara. Država je pod pritiskom spolja, a uprkos protestima oružara, sprečila taj aranžman.
U oružarski biznis u Srbiji na velika vrata su ga 2013. vratili Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Vučić ga je te godine uveo u Jugoimportov izvoz srpskog naoružanja i opreme u Libiju vredan blizu 100 miliona dolara. Slobodan Tešić je godinama unazad jedan od vodećih finansijera SNS-a, bio je donator i Fondacije Dragica Nikolić, a 2014. je od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića dobio diplomatski pasoš.
Autor je novinar iz Kragujevca.
Peščanik.net, 09.10.2021.
