Da li se u senci slučaja „Nadstrešnica“ događa sukob u javnotužilačkoj organizaciji, kao što tvrdi Marinika Tepić? Ona je pitala predsednika Republike da li sprema smenu Zagorke Dolovac i da li je tačno da Dolovac više ne dolazi na sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. Naredila je hapšenje Gorana Vesića. Sutra može i Vučevića da uhapsi. Zaista, ko je sledeći?
I odmah joj je, iz Švajcarske, A. Vučić odgovorio: „Zaga je najmoćniji čovek? Pa kako da nije kad se meni ne javlja. To se sve podrazumeva. Nego da vam kažem, njihove izjave su neverovatno dugačke. Ali ove u poslednje vreme su kratke i glupe. Koliko se ja sećam, nikada se nije desilo da mi se Zaga ne javlja, i obrnuto isto tako. Da planiram da je smenjujem, niti je to odluka predsednika, niti mi je nešto slično palo na pamet.“
Kao i inače, kod nas je sve moguće. Tim pre što je predsednik potvrdio da više nisu u komunikaciji. Najzagonetniji je deo koji se odnosi na „kratke i glupe“ izjave, verovatno se misli na saopštenja tužilaštva. To znači da ih on pažljivo prati, kao što je to činio u slučajevima „Savamala“ i „Jovanjica“, i da svoje izjave dozira prema potrebama uticaja na postupak. To je nedozvoljeno i van svake njegove nadležnosti. Od samog početka se nameće utisak da neko sprovodi paralelnu istragu, a da zvanična istraga kasni i posle donete Naredbe – stagnira.
Na to ukazuje i saopštenje VJT u Novom Sadu od 3. decembra. Ono je, kao i prethodna, formalno, šturo i nedorečeno. Navodi se da nema novih osumnjičenih i da su ispitana još 4 lica iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i da će biti ispitana i 3 lica iz infrastrukture Železnica Srbije. Da li to znači da se ne ispituje niko od lica koja su na liniji toka novca, izvođača i saizvođača radova i nadzora? Protivrečne su i informacije o tome da je VJT 1.11.2024. (na dan tragedije i borbe za preživele) uz Naredbu da se izvrši građevinsko veštačenje, zahtevao i uzorkovanje materijala građevinskih ostataka srušene nadstrešnice i da se oni adekvatno čuvaju. To je saopšteno u trenutku kada su novinari otkrili da se ostaci nadstrešnice nalaze odbačeni na otvorenoj površini Ranžirne stanice u Novom Sadu ograđeni plastičnom trakom, pored koje je parkiran automobil policije. Inače, do te stanice se dolazi posle znaka „Railway China“ prevedenog na kineski, ali ne i na srpski jezik.
U slučaju tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, političari na vlasti se nisu zadovoljili pokušajem da dokazivanje ometu lažnim izjavama da nadstrešnica nije ni bila predmet dve rekonstrukcije. Nedostaju konferencije za medije, relevantne informacije i osoba iz tužilaštva koja je spremna da argumentovano odgovori na svako postavljeno pitanje, bez zadiranja u osetljiva pitanja istrage. Zna se da je dežurnom tužiocu i stručnim licima građevinske struke ostavljeno svega nekoliko sati za uviđaj i prikupljanje dokaza, nakon čega se na nečije insistiranje pristupilo raščišćavanju ruševina, što je suprotno uobičajenoj praksi u ovakvim situacijama da se lice mesta ne pomera, a uviđaj obavlja danima. Da li je i zbog čega prekršen usmeni nalog građevinskog inspektora?
Inženjera geologije Z. Đajića je, prema izjavi koju je dao nedeljniku Radar, pre davanja izjave u Novom Sadu telefonom nazvala osoba koja nije bila deo istražnog tima VJT i čiji identitet nije poznat, a kada je tri dana posle nesreće dao izjavu shvatio je da tužioci nisu imali saznanja o glavnom podizvođaču radova kineskih kompanija na ovom gradilištu, kompaniji Starting iz Batajnice. Velika je enigma da li su tužioci pre donošenja naredbe o istrazi imali svu autentičnu dokumentaciju, pratili tokove novca i delovanje mađarske firme zadužene za nadzor radova, jer je predsednik Republike rekao za ugovore sa Kinezima da su tajni. Osnovni zahtev protesta i blokada širom Srbije je da se obelodani istina o tome i utvrdi odgovornost.
Reagujući na saopštenje Udruženja sudija i tužilaca Srbije (USTS) kojim se članovi Visokog saveta tužilaštva (VST) iz reda javnih tužilaca pozivaju da podnesu ostavke zbog navodnog neispunjavanja svojih obaveza zaštite javnih tužilaca od medijskog i političkog linča, kako u Novom Sadu, tako i u Beogradu (slučaj tužioca Pantelića koga je prozvao D. Đilas) – predsednik VST Branko Stamenković je saopštenjem odgovorio da to nije tačno i da VST ne može da reaguje na spoljne uticaje bez preporuke Poverenika za samostalnost. Reagovao je Nenad Stefanović, koji je inače predsednik USTS, sada kao glavni javni tužilac u Beogradu i ponovo pozvao sve izborne članove VST da podnesu ostavke. On tvrdi da je predsednik VST svoj odgovor dao bez konsultacije sa ostalim članovima Saveta i da pomenuti Poverenik „faktički ne postoji, osim na papiru“.
Predsednik VST se oglasio novim saopštenjem u kome kaže da se na ovaj način nastavljaju pokušaji spoljašnjeg neprimerenog uticaja na rad Saveta iznošenjem proizvoljnih ili netačnih informacija kao oblik negativne kampanje. Naveo je da „tužioci svakodnevno svojim radom i postupanjem, u uslovima koji mogu biti i jesu subjektivno i objektivno veoma teški, pokazuju da imaju jaku volju i rešenost da zakonito, profesionalno i hrabro vrše svoje funkcije, bez obzira na neprimerene napade i pokušaje uticaja na njih sa raznih strana.“ U raspravu se uključila i ministarka pravde navodeći da je razočarana saopštenjem predsednika Stamenkovića jer nije osudio napade na tužioce u Beogradu i Novom Sadu i da se on „razračunava i napada jedino strukovno udruženje koje je stalo u zaštitu sudija i tužilaca u Novom Sadu“.
Prema mišljenju predsednice UO Udruženja tužilaca Srbije (UTS), strukovnog udruženja koje okuplja više od polovine javnotužilačke organizacije, paradoks je da o neprimerenom pritisku na tužioce govori N. Stefanović, koji je i sam bio suočen sa optužbama za pritisak na koleginice. Postoji tzv. unutrašnji pritisak koji dolazi unutar javnotužilačke organizacije, od strane šefova tužilaštva – i spoljni neprimeren uticaj, ali i muk od strane VST-a. UTS poziva na smirivanje strasti i poziva zaposlene da počnu da rade svoj posao. Nedostaje četvrtina javnotužilačke organizacije, više od 200 tužilaca koji treba da se izaberu. Cela organizacija se provlači kroz medijsko blato što je nedopustivo, ali linija sukoba ide od samog vrha i ambicioznih pojedinaca. Do pre mesec dana imali su u Visokom savetu tužilaštva glasačku mašinu 9:2 i, nažalost, pokazalo se da su dvojica kolega bila u pravu. Međutim, pomenutom izjavom ministarke pravde USTS koga UTS smatra vladinom-nevladinom organizacijom dobio je direktnu podršku od strane izvršne vlasti.
Dakle, u ovom trenutku se napadom na izborne članove VST (a zašto samo njih, a ne i istaknute pravnike-članove VST?) postiže publicitet kojim se pokušavaju sakriti opravdana zabrinutost i kritika javnosti u pogledu nedozvoljenog uticaja političkog vrha i mogućih propusta koji su učinjeni, a odnose se na predistražni i istražni postupak i gonjenje učinilaca krivičnih dela u slučaju „Nadstrešnica“. Tu je potrebno podići nivo, kvalitet, samostalnost i zajednički nastup tužilaštva, ali i svih onih koji su dužni da mu pomažu i olakšaju rad – pre svega policije, do onih standarda i visina o kojima govore predsednik VST Stamenković i javni tužioci Lidija Komlen Nikolić i Predrag Milovanović.
Problem je u tome što su namere i resursi pojedinaca iz vrha aktuelne političke vlasti da opstruiraju ovu istragu jače od fokusacije tužilaštva na nju, kao i od zahteva građana, studenata, omladine, pa i opozicionih poslanika i odbornika, za pravdom i odgovornošću. Kako će se to dalje odvijati – videćemo. Sudije i tužioci ne bi smeli dozvoliti da ih bilo ko gurne u obračun sa građanima, na šta su ukazivale njihove pojedine odluke i kampanja nakon strašne tragedije, velikog skupa i protesta 5. novembra u Novom Sadu. Iza pritisaka, opstrukcije i provokacija su političari, politikantstvo i korupcija povezana sa vrhom vlasti. Javno tužilaštvo, ali i celo pravosuđe se, posle nedavnih ustavnih i zakonskih promena, i dalje nalaze između nakovnja, potcenjenosti i poniženja, starih manira, nasleđenih odnosa, neprimerenih personalnih postavljenja i uticaja, i potrebe da bar jednom pokažu da su na visini profesije i izazova u predmetu visoke korupcije povezane sa državom. Šta mislite, zbog čega je inače sastavni i bitan deo logoa Vrhovnog javnog tužilaštva, ali i udruženja tužilaca – mač?
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji i član CEPRIS-a.
Peščanik.net, 10.12.2024.
NADSTREŠNICA