Političke bizarnosti u političkoj kulturi i nekulturi Srbije zbunjuju analitičare – odavno je dara prešla meru.

Nakon majskih izbora – a glasovi se još prebrojavaju – nastala je panika u javnom životu. Krađe i prekrađe i vesti o tome dostižu fantastične razmere, ali sve to tek treba dokazati – a ruku na srce nije mnogo ni zanimljivo. Srpska radikalna stranka je ispala iz parlamentarne igre i neki kažu i vreme je – od svog osnivanja ona se na političkoj sceni nije posebno proslavila – i njena regeneracija tokom bosanskog rata govori o nekom kraju koji je morao uslediti. U SRS sada počinju svađe, supruga vojvode Šešelja priznaje da je to poraz i „ponudila je ostavku na mesto supruge predsednika stranke“ i obratila se javnosti i ostavku uputila vojvodi Šešelju. On treba da odluči iz Haga. Ako on ne prihvati ona ostaje, a ako prihvati ostavku SRS treba da izađe sa predlogom „ko će biti Šešeljeva buduća supruga“.

Bizarna šala uistinu, ali je fenomen poznat iz istorije drugih partija, posebno onih koje promovišu totalitarnu ideologiju i praksu.

Nije to nimalo jednostavan problem i ponudićemo prilog njegovom proučavanju. To inače i spada u opis posla kojim se mi bavimo u ovim palanačkim zapisima. Raspolažemo nekim manje poznatim dokumentima, ili dokumentima koji se zanemaruju. Još za života Lenjinovog – o tome najbolje svedoči i Krleža – građen je kult njegov, od forsiranja lenjinizma kao ideološkog obrasca do licidarskih kolača i nalepnica na javnim mestima – spomenicima nema broja. Iz literature znamo da je Lenjin prosto bio svetac i u ličnom i u javnom životu. Staljin je odmah nakon Lenjinove smrti podigao mauzolej u kojem se čuvaju Vođine mošti do današnjeg dana, gore u Moskvi koju su mnogi doživljavali kao treći i poslednji crveni Rim. Tome se protivila Lenjinova udovica Nadežda Krupskaja – i sama s dugim boljševičkim stažem – i zahtevala od Staljina da se drugačije postupi, i da ona ima pravo da to traži kao Lenjinova udovica. Staljin ju je najgrublje odbio: „Idi ženo s milim bogom, naći ćemo mi Lenjinu – ako treba – drugu udovicu“. Kažu da je upotrebio i grublje reči, o čemu ima pomena i kod Suvarina i I. Dojčera i M. Đilasa, sa navodima koje niko osporio nije. To liči na Staljina. Imperije se tako grade, i to ne ide bez kulta i svetkovanja jer Vođina reč je svetinja – misli se na Staljina – i tu protivljenja nema – oduvek je tako bilo. A Lenjin nije bio svetac. Tu imamo jedan drugi podatak odnosno, drugi deo ove bizarne priče koja evo i danas traje u šalama sa SRS-om koja je na izborima potonula. Iz sećanja same N. Krupske – kao i kasnije N. Hruščova – znamo još o tome, a to svedoči i sam J. V. Staljin u svojim u svakom pogledu zanimljivim kazivanjima. Kad je Lenjin postao gospodar Rusije – to kazuje Staljin – upala je u Staljinov kabinet N. Krupskaja i uzbuđeno kazala: „Ne mogu više, znate li vi da Vladimir Iljič spava sa svim sekretaricama, pa mu je i to malo, već je krenuo i dalje“. Zbunjen i sam, Staljin je naredio da CK osnuje komisiju koja će to ispitati. Komisija je formirana ali – sve je otišlo ad acta. Ovo navodi istoričar F. Thom – u knjizi iz 1999 – na osnovu arhiva i zapisa samog L. P. Berije, starog boljševika Gruzina i šefa famoznog NKVD-a. „Znali smo mi“, kaže Staljin, „da N. Krupskaja nije u svakom pogledu baš dar s neba no tu se ništa ne može“. Osim da partija imenuje i supruge i udovice. U srpskom slučaju je to komplikovanije, jer Jadranka Šešelj je sama ponudila ostavku na mesto supruge Vođine i u SRS su zaista na mukama. Još se ne zna kako će Vođa iz haškog suda odlučiti, ali njegova supruga je – piše u novinama – učinila svoje. Poraz SRS na izborima je bukvalno eklatantan i J. Šešelj ga priznaje, a to nije nevažno. Sam fenomen međutim, spada u fenomene iza kojih se skrivaju dublji istorijsko-politički razlozi. Sam vojvoda je autor nekoliko stotina knjiga sa bizarnim naslovima i verovatno će se u narednom tomu svojih nikad sabranih i dovršenih dela pozabaviti ovim fenomenom, jer je Vođa SRS politikolog po vokaciji.

Na potezu je Centralna otadžbinska uprava SRS – ako se to ne stavi ad acta ovom povikom o krađi. Jer je sve to lakrdija.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 15.05.2012.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.