Foto: Vedran Bukarica
Foto: Vedran Bukarica

Nešto je opustošilo Darka Glišića i dovelo ga do statusa ljudske ruševine. Takav proces zloćudne preobrazbe on nije mogao da uoči a bilo bi svejedno i da jeste. To što je postao oduvek je bio, pa je njegova evolucija sačinjena od niza etapa koje samo ukazuju na obrise suštine. A nje nema, jer da je ima to ne bi bio on. U toj ljušturi nema ničega.

Bilo bi preterano optužiti bolest za njegovo stanje, jer se posle oporavka Glišić osokolio i pokazao novi polet u otporu svakoj misaonoj logici. Uz žustru negaciju načelno neoborivih etičkih mera. Povezanost tog čudaka sa bilo kojom idejom o uzornosti i časti nije moguća.

Moguće je da se samo na taj način Glišić Darko iz svoje beznačajnosti uspeo do teme dana, tragajući prethodno za istupom koji bi po svojoj tupoj bizarnosti, ali i razornosti, nadmašio sve drugo. Patološka kompeticija u njegovom okruženju je neprekidna a ulizištvo ka sektaškom proroku težak, neizbežan obred.

Ne bih rekao da je junak ovog teksta samo iz svoje pameti složio izjavu koja ga je izbacila do vrhunca naprednjačke umobolne i emotivne tuposti. On je poslat da kaže jedino ono što će ovo društvo, već naviklo na svoje lagano umiranje, da učvrsti u mrtvilu i zgrozi čak i one koji su zaspali u dugoj letargiji. Njega su, kao neobrađeno oruđe koje govori, poslali da udari na rektora Beogradskog univerziteta i optuži ga za smrt studentkinje na filozofskom fakultetu. Nije uspelo. Čovek koga su želeli da slome, te večeri se uzdigao do lidera.

Glišić je krenuo korakom svog vidovitog gurua koji je već prorekao nuklearni rat, i prihvatio zadatu ulogu crnog maga. Pa rekao, da podsetim: „Ne upisujte svoju decu na blokaderske fakultete, jer će vam ih vratiti u mrtvačkom kovčegu!“

Svojom idiotskom i strahotnom izjavom, Glišić je iskazao ne samo vernost vrhovnom čudovištu, nego i neočekivanu sposobnost da obavlja više razornih poslova odjednom. Tako suvišan a jezovit, polako postaje zaštitni znak frakcije. Uspeo je da stavi u senku i takve sekire kao što su Jovanov, Bakarec, Martinović i Dačić. Postao je uzor poletnim udvoricama koji traže svoje prostore za podvig o kome će se govoriti uz užas i čuđenje.

Pre nego što je istrpeo delotvorni udar, Glišić je bio reprezent klike za doček novih članova koji su nekada imali ime. Lično je primio Tipsarevića, Tomaševića i generala Bandića. „Dobro došao u veliku porodicu!“ – tako je rekao svakome od njih u sumornom ritualu.

Svi koji su nastojali da potpuno razore svoje biografije i uspomenu na sebe – završili su kod Glišića. Dobro sam poznavao Bandića. Nekada je bio ponosan čovek, sve dok nije pao na grudi Vučićevom tamničaru.

I sada je taj oštećeni pokornik, unapređen u slaboumnog paničara i glasnika smrti. On je stolar za kovčege u koje bi spakovao sve koje vidi kao opasnost po svet u kome je i on, Glišić, mogao da postane kreatura o kojoj se govori. Njegov strašan javni istup nam kazuje i ono što smo već slutili: neizmerna tupost ovde je udarna sila neizmernog zla. I to je postalo jasno u svim dostupnim primerima: od vrhovnog do Glišića.

Peščanik.net, 03.04.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Ljubodrag Stojadinović

Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)

Author: Ljubodrag Stojadinović

Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.