Ne, nije ovo tekst o Trumpu i njegovom dečje glupom nadgornjavanju s Kanađanima oko imena jezera Ontario. Nije ni tekst o junaku crtanih priča Komandantu Marku i njegovim vukovima s Ontarija, ondašnjim borcima za nezavisnost od Engleza, a zapravo junacima izuzetno popularnog stripa u socijalističkoj Jugoslaviji.
Tekst je o početku nove školske godine. I o tome da ćemo s ovakvom školom kakvu sada imamo i kakvu ćemo tek imati, ako ne bude izbora ili ako na izborima ne pobedimo, dobiti decu, to jest odrasle ljude bez ikakve osnove da tumače svet, pa onda i gluposti u tom svetu, kakva je recimo Trump i sve što on radi, niti da pamte, pa im socijalistička Jugoslavija neće značiti ništa (što i jeste cilj ove nove škole), a da ne pričam o popularnoj kulturi i Komandantu Marku kao njenom delu.
Ako je suditi prema nacrtu izmena zakona o obrazovanju (sve i ako taj nacrt bude povučen, a verovatno će biti), jasno se vide namere školskih vlasti u Srbiji: pojačati kontrolu, pooštriti kazne i za nastavnike i za đake, proširiti ovlašćenja do gole samovolje za direktore škola, a za ministra prosvete pogotovo. Drugim rečima, utvrditi obrazovnu hijerarhiju tako da svako na lestvici iznad u toj hijerarhiji može doslovno da uradi, dakle kazni, šta god mu padne na pamet svima ispod sebe.
Tako ministar može da gazi direktore, a nedostatak dostojanstva i integriteta u odnosu prema ministru, direktori mogu kompenzovati gaženjem nastavnika i đaka. I eto srećne zajednice, gde svako može da radi šta hoće, samo ako to radi onom slabijem od sebe, izuzev ako niste najslabiji u tom lancu, dakle ako niste nastavnici i đaci. Kao da je do sad bilo dobro, pa je neko rešio da sve pokvari, samo što nije tako. Bilo je očajno, a sad će, pod najnovijim školskim vlastima, biti još gore.
Od 2020. naše škole su u vanrednom stanju. Prvo je bila kriza oko kovida, pa onda tragedije od 3. i 4. maja 2023, pa onda tragedija od 1. novembra 2024. Ako je kovid razorio iz temelja naše škole, a jeste, jer je pokazao da u njima nema ni resursa ni uprave sposobne da vodi školu kroz krizu, tragedije koje su došle posle toga pokazale su da uprkos svemu, zahvaljujući isključivo nastavnicima, naše škole imaju kapacitet za dostojanstvo i pobunu protiv loše vlasti i njenih pogubnih učinaka.
Uz sve to, treba se setiti da škole, to jest nastavnici ulaze u političku krizu posle 1. novembra 2024. iz dobro organizovanog štrajka s velikim šansama da ostvare cilj – već dugo jedini smisleni u ovakvoj Srbiji – i dobiju veće plate. Štrajk se u protestu ugasio, a do cilja se, iako je bio nadohvat ruke, ipak nije stiglo. Sve to dakle, pošto su školske vlasti donele niz pogrešnih odluka i za vreme kovida, i posle 3. i 4. maja, kao i posle 1. novembra.
Obrazac niza grešaka bio je očigledan, sačuvati vlast u školama, održati privid da je sve u redu, po cenu da se nastavnici i đaci ponize do krajnjih granica. Škola je počinjala kad bi to palo na pamet nekome u ministarstvu, a taj neko je merio i birao trenutak u skladu sa političkom situacijom a ne sa stanjem u školama; isto tako se i završavala, naglo i bez ikakve najave a kamoli razgovora s nastavnicima šta bi za njih i decu bilo najbolje.
Čuvena je mera školskih vlasti da se kao odgovor na krizu oko kovida u drugom polugodištu 2020, kao glavna mera za 2020/2021 uvede himna na početku nove školske godine. Ako treba dati samo jedan primer kako se ovde rodoljublje koristi da se iza njega sakrije sva nesposobnost vlasti, onda bi to bilo sasvim dovoljno: na kovid udariti himnom. Slično stvari stoje i sa obaveznim identitetskim udžbenicima: to je priča iza koje treba skloniti sve druge probleme u školama.
Sve smo to skloni da zaboravimo, i zato ovo nešto duže podsećanje. Ono je tu i da bismo shvatili koliko je bio jak i zapravo neočekivani – budimo patetični – ustanak nastavnika na kraju 2024. i početku 2025. Podigli su se iz pepela i dali primer šta bi škola morala da bude. Ne samo kako bi trebalo da se radi u školama, nego i kako škole da postanu ono što bi inače morale biti – centar društvenog života zajednice.
Tada smo dobili savez nastavnika, dece i roditelja, a izgledalo je sve to kao poklon koji ipak nismo zaslužili. Poklon od nastavnika na koji nismo umeli da uzvratimo i zaštitimo ih od progona koji su doživeli tokom 2025. i 2026. U 2026. videli smo da tekućim vlastima škole ne znače baš ništa (dobro, znali smo već to, ali nismo očekivali da su spremni da to otvoreno demonstriraju): barem dve škole su praktično žrtvovane/uništene da bi se spasio režim, V beogradska gimnazija i Jovina gimnazija.
Nacrt zakona, kojim je ministarstvo zapretilo na početku nove školske godine samo je institucionalizacija, to jest pravno uobličavanje destrukcije kojoj su bile izložene te dve gimnazije. Svako institucionalno mesto gde su škole pokazale snagu, u ovom novom nacrtu izmena zakona se ili briše ili sužava i stavlja pod posrednu ili neposrednu kontrolu ministarstva. Koliko se to radilo temeljno i pažljivo, vidi se i po tome što nisu ostali pošteđeni ni roditeljski saveti, tela s inače već malo ingerencija.
Gde ja to šaljem decu – to bi trebalo da se zapita svaki roditelj ili staratelj na početku školske 2026/2027. Mislim da je najviše što možemo da očekujemo od škole, koja sad već sedam godina radi u nenormalnim okolnostima, to da nam se deca iz nje vrate ista onakva kakvu smo ih u nju poslali. Hoću da kažem – treba se nadati da nam škole neće pokvariti decu, ako već nisu. I to nema veze s nastavnicima, to ima veze sa školskim vlastima.
Nastavnici od 2020. čine sve da zaštite decu od loših odluka vlasti, ali za to nazad dobijaju samo kazne i odmazdu. To od strane vlasti, dok ih mi pritiskamo da nam decu obrazuju i vaspitaju, da budu bolja nego što su bila pre nego što smo ih u školu poslali. Ali, pogledajmo sebe i recimo pošteno – zar je nastavnicima lakše nego nama, toliko lakše da s našom decom mogu da rade više i bolje nego što mi radimo? Pogledajte na šta nam liči država i šta onda očekujete: na šta da liči škola?
Nastavnici su već pokazali da su bolji od nas, ali ne mogu – nije ljudski to očekivati – da budu toliko bolji.
Peščanik.net, 01.09.2026.
RAZGOVOR O OBRAZOVANJU
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Dejan Ilić (see all)
- Komandant Mark i vukovi sa Ontarija - 01/09/2026
- We’ve lost N1 and Nova, but we have elections - 28/08/2026
- Great balls of fire - 28/08/2026
