Ustavna reforma Bosne i Hercegovine

Do sada su svi predlozi išli ka većoj unitarizaciji i smanjenju nadležnosti entiteta, što, očekivano, izaziva protivljenje pokrajinskih moćnika. Stoga ne predlažem ukidanje ovlaštenja, što je najveći „strah“ srpskih predstavnika, već ukidanje nacionalizma kao konstitucionalnog osnova Bosne i Hercegovine.

Glavna promena je, pre svega, simbolička, i sastoji se u promeni naziva. Prvo, umesto nejasne strane reči entitet, valjalo bi koristiti jasnu domaću reč pokrajina, za autonomnu političku jedinicu unutar jedne države. Drugo, nazivi pokrajina i gradova ne bi smeli nositi etnički već samo geografski prefiks. Svi gradovi i regije pripadaju podjednako svim građanima Bosne i Hercegovine.

Polazeći od sadašnjeg stanja, možemo reći da Bosna i Hercegovina ima dve pokrajine: Severoistočnu, zvanu Srpska, i Jugozapadnu, zvanu Federacija.

Jezik Bosne i Hercegovine je zajednički narodni jezik Srba, Hrvata i Bošnjaka. Ranije zvan srpskohrvatskim, a danas srpskim, hrvatskim ili bosanskim.

Kao dan državnosti Bosne i Hercegovine bi trebalo obeležavati 29. novembar, dan kada je 1943. godine u Jajcu, drevnoj prestonici srednjovekovne bosanske države, proglašena savremena Republika Bosna i Hercegovina.

Glavni grad Bosne i Hercegovine zaslužuje da bude onaj koji ima najveći kapacitet multietničnosti, odnosno čija etnička struktura najbolje odražava etničku strukturu BiH. Ukoliko Sarajevo ne vrati svoju multietničnost, trenutno je najozbiljniji kandidat Brčko.

Predsedništvo BiH bi valjalo ustrojiti po uzoru na sedmočlani švajcarski Federalni savet, u kom su zastupljene 3 glavne partije sa po 2 člana, a jedno mesto ima jedna manja partija (po ključu 2-2-2-1). Odlučuje se konsenzusom, a Predsedavajući se rotira svake godine.

Kao državni simbol Bosne i Hercegovine predlažem novi simbol ljudskih prava sa otvorenom šakom, koji veoma podseća na drevni simbol sa stećaka.

 
Peščanik.net, 10.05.2012.