Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Uvid u Vulina nije moguć. To je misija koja bi morala da se završi pre nego što započne, jer je taj čovek neprobojan i nije podložan nijednoj pouzdanoj definiciji. Sve što se naslućuje o njemu moglo bi da bude samo parče istine, sve ostalo je skriveno u dubokoj tami.

Suština je nedostupna pre svega zato što ne postoji. Vulin je možda stvoren od neuklopivih delova, te njegova neuporediva osoba funkcioniše pokretana iznenadnim impulsima koji su uglavnom protivrečni.

Na ovom mestu se ne bih više no što treba bavio njegovim rodoslovom. Skoro sve okolnosti Vulinovog uspona –ako je to uspon – sadržane su u jednoj od misterija nove srpske kaste. Svakako i razlozi zašto se taj nalazi pri samom vrhu vlasti, nužan za njen opstanak.

I bez njega bi se Vučić nekako održao, makar još malo. Ali je Vulin fenomen za paralelu sa vladarom u stvarnosti koja izvan njih ne postoji. Oni su taj fantastični dvojac koji stvara sumanuti svet apsurda, zamišljen kao početak srpske istorije. Ili istorije uopšte. Bez Vulina, vladar bi bio i ostao usamljeni čudak i vladajuća suklata koja drži apsolutnu vlast u zemlji čiji su mu se građani iz nepoznatih razloga sami predali.

Vladar je poput kompasa koji u svakom trenutku pokazuje sve strane sveta istovremeno i nalazi se svuda u isto vreme, uvek siguran da je na pravom mestu. Moguće je da sve dolazi od poznatog sindroma „ludog kralja“, čija je poremećenost odvela i građane i političku opoziciju u stanje opšte melanholije. Nema smisla boriti se, nije moguće.

Za održavanje tako poražavajuće izopačenosti u vladanju nad ljudima i stvarima, potreban je Vulin. Pre svega kao dokaz da tako definisan kralj mora sebi da pribavi dvorskog pajaca koji će umeti da dodatno uneredi već zagađeno, a da to izgleda kao važan nacionalni poduhvat. Sve mane i nastranosti mogu da se pripisuju dvorskom veseljaku, kako bi monarh, iako sapet brojnim oštećenjima, mogao da vidi sebe kao božanstvo.

U toj igri koja će neizbežno imati težak kraj, Vulin sa svojim spektakularnim defektima deluje krajnje uverljivo. Neki ljudi su skloni da tvrde da ga ima u više primeraka ili verzija, ali svaka od njih i sve one zajedno čine taj neodoljivi sklad sa vladajućim mentalnim podzemljem.

Na ideološkoj ravni, kao čovek bez osobina, on je nemoguća ali funkcionalna mešavina levičara i nacional-šoviniste, doušnika, polaznika škole za špijune i ugledni žbir. Rusofil izvan granica poimanja, čovek koji je zbog sumnjivih poduhvata zabranjen u pola sveta. Vučićev delegat za konflikte sa susednim zemljama, onaj koji je u stanju da iz sedativnog mira odjednom krene sa nepojmljivim uvredama nastalim iz naglog euforičnog transa.

Iz salonskog revolucionara, kratkovidog da bi znao gde i za kim se ide u takvim bitkama, postao je borac protiv „obojenih revolucija“, ne znajući šta to uopšte znači. Nova verzija ruskog Berije ili Ježova svejedno, Nikolaj Patrušev, njegov je učitelj u borbi protiv medija i opozicionog mišljenja.

Njega je vladar ovlastio da proglasi stvaranje srpskog sveta, etnički čiste utopije koja bi bila ostvarena neznano gde, makar svuda tamo gde ima Srba. On je jedan od tvoraca ideje o nacionalnim čitankama iz kojih deca uče kako da od sebe otresu sve drugo što čini ljude i budu jedino Srbi. On i njegov gospodar i učitelj su pokazni arijevci, nacionalni modeli za budućnost koja nije izvesna.

Pokret za narod i državu, koji je vodio u srpski svet predviđen za Vidovdan 2023. potpuno je propao kao distopijski projekt. Zbog toga što je distopija ovde već u punom cvatu. Svesrpski sabor održan ove godine bio je usiljeni skup par hiljada estradnih trudbenika, prazan, besmislen i upadljivo zaboravljen.

Svi zaumni projekti ove dvojice sumornih ljudi, neostvarivi su i opasni po fragilno društvo u Srbiji. Sklad između tzv. predsednika države i tzv. potpredsednika vlade, postoji jedino kao negacija stvarnosti. Vulin je bio ministar i šef BIA, uz brojne ispade koji su obrazlagani dejstvom viših sila. Njegovi demoni ga ne ostavljaju na miru, a on je i dalje najpouzdaniji čuvar vlasti koja opstaje uprkos svim razlozima da bude srušena.

Škola mišljenja koja Vulina smatra slučajnim ekscesom i nepotrebnim autsajderom uglavnom zapostavlja ozbiljan razlog za njegovo postojanje. A to je opasnost koju proizvodi na funkciji bez posebnog zaduženja. On i ne mora da bude zadužen za bilo šta, njegova višestrukost ga vodi svuda gde bi morao da bude suvišan. I u tome je njegova vrednost za vladara čiji su kvarovi zastrašujući. Ono što se može videti na vrhu, to je rezultanta njihovih ozbiljnih oštećenja. Vulin ostaje neobjašnjiv i kao mutualist u simbiozi koja izaziva nespokoj i strah. Bez te funkcije parazita na telu moćnije životinje, bilo bi svejedno da li ga negde ima.

Peščanik.net, 04.10.2024.


The following two tabs change content below.
Ljubodrag Stojadinović (1947, Niš), gde se školovao do velike mature u gimnaziji „Svetozar Marković“. Studirao u Skoplju, i magistrirao na Institutu za sociološka i političko pravna istraživanja, odsek za masovne komunikacije i informisanje u globalnom društvu (Univerzitet Kiril i Metodi 1987). Završio visoke vojne škole i službovao u mnogim garnizonima bivše Jugoslavije, kao profesionalni oficir. Zbog javnog sukoba sa političkim i vojnim vrhom tadašnjeg oblika Jugoslavije, i radikalskim liderima i zbog delikta mišljenja – odlukom vojnodisciplinskog suda od 1. marta 1995. kažnjen gubitkom službe u činu pukovnika. Bio je komentator i urednik u Narodnoj Armiji, Ošišanom ježu, Glasu javnosti, NIN-u i Politici. Objavljivao priče i književne eseje u Beogradskom književnom časopisu, Poljima i Gradini. Dobitnik više novinarskih nagrada, i nagrada za književno stvaralaštvo, i učesnik u više književnih projekata. Nosilac je najvišeg srpskog odlikovanja za satiru, Zlatni jež. Zastupljen u više domaćih i stranih antologija kratkih i satiričnih priča. Prevođen na više jezika. Objavio: Klavir pun čvaraka, Nojev izbor, Više od igre (zbirke satiričnih priča); Muzej starih cokula (zbirka vojničkih priča); Film, Krivolak i Lakši oblik smrti (romani); Ratko Mladić: Između mita i Haga, Život posle kraja, General sunce (publicističke knjige); Jana na Zvezdari (priče za decu); Masovno komuniciranje, izvori i recipijenti dezinformacije u globalnom sistemu (zbirka tekstova o komunikacijama). Zastupljen u Enciklopediji Niša, tom za kulturu (književnost). Za Peščanik piše od 2016. godine. U decembru 2021. izbor tih tekstova je objavljen u knjizi „Oči slepog vođe“.

Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)