Разговор водила Антонела Риха
Истом оштрином којом је критиковала Бориса Тадића, Весна Пешић у последње две године оцењује власт Александра Вучића. На изборима 2012. била је најгласнији „бели листић“, а на последњим безрезервна подршка Ђиласовој Демократској странци. У међувремену је имала речи похвале за сусрете премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија у Бриселу, али и низ текстова и наступа у којима је указивала на грешке власти.
Почетком недеље, у ишчекивању формирања владе и имена будућих министара једино што је јавности било познато јесте да је Александар Вучић својој странци изнео програм, а новинарима пренео да ће се он заснивати на структурним реформама, а да ће средином године бити ребаланса буџета. Весна Пешић од свега што смо чули верује једино да ће „ребаланса буџета сигурно бити, јер дефицит расте и сада је највећи у Европи. Јавне финансије су у катастрофалном стању и незадрживо тонемо, па све што прича Вучић после тих партијских састанака, само су празне речи и општа места типа: свом силином јачати приватни сектор, најагресивније ударити по јавном сектору, не можемо да издржавамо толике нераднике, а сам их запослио, па сад хоће такве да пребаци код приватника. Круна свега је кад каже да то све ради за будућност наше деце, а штетиће његовој партији! А ништа се још није догодило, ни деци ни партији. И тако већ две године. Ја више не чекам шта ће Вучић да каже. Схватила сам да он сам режира та ишчекивања да би пумпао сопствени его. Ето, сви чекамо његове пресветле речи. А оно ништа – пуцањ у празно. Чисти мобинг целокупне јавности.
Није ли парадокс да је Вучић најпре сам написао програм а да још увек немамо владу?
Нема ту парадокса, јер нема ни тог текста. А владу немамо јер он нема идеју шта да ради. И нигде не жури, полако ће, иако је земља пред стечајем. Да има програм, до сада би већ показао шта је написао. Могао је изнети неки детаљ из тог програма, на пример, шта ће радити са Србијагасом, ЕПС-ом, Галеником, пропалим банкама, пензијама. Није ваљда програм владе тајна који он сам, при свећи, сваке ноћи пише. Вучићу стално неко и нешто смета а нигде нема никога, опозицију је скоро уништио а медије контролише. Смешно је што та странка инсистира на марљивости, као они раде од јутра до сутра, а онда каже Селаковић: требају нам они који ће да засучу рукаве. Па што не засучете већ једном те рукаве, радите нешто! До сада се Вучић највише бавио полицијом и таблоидима. Сада се очекује ипак да више не буде координатор свих служби безбедности и премијер. Ваљда ће бити и другог посла за председника Владе осим намештања полицијских интрига и најава хапшења која утерују страх у кости.
Због чега су му потребни коалициони партнери и кога од њих видите у будућој влади?
Не би му били потребни кад би он сам и остали из његове странке знали да раде посао једне ефикасне и добре владе. Ту лежи важан проблем, па се зато највише помињу нестраначке личности. Мада, у развијеним демократијама, министри су политичке личности, а администрација је стручна. У СНС нема људи који имају довољно способности, искуства и самосталности да решавају огромне проблеме које имамо. Влада треба да отклони главне дисфункционалности у друштву и држави, а то по правилу шефовима странака не одговaра. Од када се прича да не можемо издржати партијско запошљавање које гази стручност и способност, а видели смо да је СНС запошљавао на хиљаде својих људи. Паре грађана се арче без контроле, привреда је оптерећена, нема стабилности, порез плаћа ко како хоће, привилегије су огромне, нема стручне администрације, али се ти дефекти и проблеми не отклањају. Па шта сада очекивати?
Ја не верујем да ће се нешто битно променити, можда ће бити само гашење највећег пожара. Конкретно, мислим да ће у влади бити СВМ, мањинци лепо звуче, а могу бити потребни и због избора у Војводини. Биће ту и део старе екипе која је драга Вучићу, вероватно ће упасти и понека нестраначка личност која уме нешто да ради. Претпостављам да ће нешто добити Дачић лично, верујем да су му Вучић и Николић обећали нешто када је потписао прелазак владе у технички мандат, а можда га и Руси подупиру. Нешто ће добити и НДС, највероватније ће добити Мики Ракић, Вучићев пријатељ. Али развлачиће и њих и нас докле може, иако има такву већину да је одмах могао направити владу. Он је сам разлог зашто још нема владе, нити се нешто о њој зна.
Каква је судбина Дачића уколико буде ван владе? Може ли СПС онда да буде „стожер“ опозиције или ће „нестати“ у аферама?
Није искључено да Дачић заврши у опозицији, али тешко ће да буде њен стожер. СПС не уме да буде опозиција, нити га то занима. Поред тога, у том положају, таква странка не може да одржи ни саму себе, ни бирачко тело. Чим нема јавних предузећа која добијају страначке филоксере, људи у тим странкама не знају шта ту да траже. Све странке јуре у власт, јер се тако одржавају, као јавно-тајне агенције за запошљавање нерадника и неспособњаковића преко којих пуне страначку касу.
Може ли тај стожер да буде ДС? Од чега зависи њена будућност?
Та странка ће опстати и поред свих удара Вучићеве власти и цепања изнутра, које је такође режирано. Њени чланови и бирачи ће се полако враћати, јер је странка започела своју обнову и консолидацију и није допустила да се споља наметне хаос после лоших изборних резултата. Кад учврсте своје демократске процедуре и мирно припреме промене у странци за изборну скупштину мораће да поставе критеријуме да ниједан функционер не може имати мрљу у својој каријери, а затим, да још једном критички одбаце све лоше из периода владавине Бориса Тадића, а тога је било много. Верујем да ће тако успети да врате кредибилитет који је изгубљен, да окупе људе који су у странци због њених идеја, а не ради интереса и профита и да врате позицију вођства ка ЕУ, да иду два корака испред догађаја. Практично то нам је једина странка која нам је остала. Зато је сада велики терет на њој.
Чули смо од Вучића да се још не бави конституисањем власти у Београду, али да ће се то завршити у „законском року“.
Овако, без конституисања градске владе и постављања одговорних лица, дуго може да се лови у мутном и да се никоме не полажу рачуни. То је за те људе идеална ситуација. Они су могли за недељу дана да направе градску владу. Да ли се сада чека његов програм и за то? Вучић и ту отеже да бисмо га ми што дуже чекали, а можда није свестан да тако демонстрира и презир према јавности и нама грађанима. Он често каже „баш ме брига“, па тако и сада каже – баш ме брига за градску владу, нека чека. Друга је ствар што он не малтретира само јавност и грађане тим сталним чекањем и одлагањима, него и сопствене људе у странци. Не каже ко ће од њих бити градоначелник, нека се надају и преиспитују. Он не каже ко ће од њих шта да буде и нико од њих ништа не зна, а нико не сме да пита ништа. И они морају стално да се пеку на жеравици, што дуже то ће боље бити испечени. Па нека се крчкају!
Шта се код вас променило у односу на Вучића и период од пре две године када сте хвалили власт?
Нисам ја никада хвалила Вучића, ту многи греше. Он је од почетка био у кампањи против Дачића, то јест, хтео је изборе. Када је Дачић отпочео преговоре са Тачијем почели су аплаузи, одавде и из Брисела. А онда је кренула прича о Миши Банани и сви су рекли: ево га, премијер је криминалац. Па изађе Чеда, па изађе Ђилас и траже да падне влада. И онда сам ја поставила питање зашто сада да се руши влада када смо почели дијалог са Тачијем и почели да решавамо Косово. То је била моја логика и бранила сам Дачића да би се направио тај Бриселски споразум.
Може ли Србија да води политику „и Брисел и Москва“?
Засада може, јер је Србија још јако далеко од ЕУ. Још увек се питамо да ли ће Србија бити у стању да до јуна отвори прва поглавља, а ја не видим ту неку већу активност. И то некако стоји, оперативни тим није направљен. Нисам сигурна ни да је Србија озбиљно на том путу, бар по ономе шта се дешава унутар земље. Толико све институције, медији, судови, привреда и све јавне службе пропадају, па се стиче утисак као да се удаљавамо од стандарда Европске уније. Москву ништа не кошта да нас држи за гушу, као некакав чувар „нашег Косова“, али Србија мора да рашчисти споразуме и уговоре који су направљени на штету Србије. Ствари у вези енергетских уговора веома лоше стоје, али се нема храбрости да се та питања отворе. Довољно је да поменем Србијагас. Ми уговоре немамо са приватним лицима него са руском државом, па су ствари утолико теже, јер се с њом треба сукобити. А како од садашње власти очекивати да ће ту нешто урадити, када она Србију одржава као „кућу са двоја врата“, једна за Брисел а друга за Москву.
Недавно сте написали да „спиновање Милошевићевих злочина прикрива руски утицај на формирање нове владе“. Шта је кључни аргумент такве тезе?
Подсетићу вас да је и садашња влада покушавала нешто да мења у вези катастрофе која се зове Србијагас, да постави питање ниске рудне ренте коју плаћају Руси, па да НИС функционише и на нашу корист. Сада Вучић тражи наше паре од власништва које износи 29 посто. Да ли то значи да их до сада нисмо добијали? Дакле, ни ти ранији покушаји да се успоставе праведнији односи и нешто мења у тим споразумима нису успели. Подсећам вас да се председник Николић код Путина извињавао за неке покушаје Владе Србије да успостави другачије односе у енергетици, тражећи неке промене у НИС-у и Србијагасу, али Руси нису ни тада дозволили да се ишта мења. А мени се чини да то траже сада и од нове владе. Ако Србија мора да плаћа онолике гаранције Србијагасу, и да трпи све шта се преко тог предузећа ваља и које се паре ту врте, тешко ће се кренути у озбиљне реформе.
Када сам видела оно спиновање наводно завршених истрага око Милошевићевих ликвидација о којима институције ништа не знају, а притом је било наређено да медији то пренесу, закључила сам да је то смишљено да би се провоцирао СПС како би улетео у сукоб са Вучићем, а Вучић тако да се извлачи код Руса и каже „никако не могу са овима“. Видели сте и да је Дачић забранио да било ко из његове странке нешто одговори СНС-у. И сви заиста ћуте. А што је Вучић крио зашто је ишао у Москву, него измислио да је ишао тамо на лечење? Дешавало се управо то да су се Руси мешали у састављање владе, у делу који се односи на све у вези с енергетиком. А ко држи Србијагас, па то се зна! Жалосно је чиме се све служи власт и шта све крије од својих грађана. А крије се и СПС. Храбрости нема нико ни колико мали миш.
Једна од кључних ставки Вучићевог програма је борба против корупције. С обзиром на то да свакодневно имамо најаве и хапшења, може ли се рећи да је тај део програма успешан?
Не, та борба није успешна. То је кампања која може да траје вечно, јер још двеста година могу да јуре неке који крше закон, а овде напросто сви крше закон, и богати и сиромашни и власти на свим нивоима, чак је власт и главна у томе. Само нема ко да је појури. Веома мало смо видели случајева корупције где се разоткрива спрега државе и привреде, било да је реч о министарствима, јавним предузећима и државним банкама, нити смо видели како од министарстава добијају послове разне лобистичке канцеларије. Тамо где министри деле паре, то вам је унапред загарантована корупција. Погледајте само оглашиваче, где се прави и новац и контролишу медији, а сада је ту контролу преузео Вучић.
Да ли је финансирање странака и за милиметар постало транспарентније, а знамо да их финансирају и то лично преко председника странака тајкуни и криминалци-дародавци. Ту лежи политичка корупција. Да ли можемо да контролишемо како се добијају провизије код сваког уговора? Те уговоре неће да нам покажу, јер је увек неко милионче више предвиђено за подмазивање. Запошљавање без конкурса „својих људи“ који су заштићени и арче паре ове сиротиње већ годинама, а још је горе то што руше професионалну структуру друштва. А кад се то руши, то значи да се руши и сам темељ модерног друштва. Да ли суд и цело правосуђе, укључујући и полицију и БИА могу да буду у овако распаднутом стању а да постоји стварно борба против корупције? Шта значи ово „делкање“ милиона евра Звезди и Партизану, а уводи се порез на плату лекарима?! Коначно, да ли може о свему да одлучује један човек а да се даље тврди како имамо успешну борбу против корупције. Немојте да се засмејавамо више око тога.
Имали смо прилике да видимо Вучићеву промену током година. У ком правцу ће даље ићи?
Његова прошлост је с моралне и политичке стране заиста мрачна. Био је агресивни и колерични националиста који шири страх и мржњу, служио је верно Шешељу, код њега је испекао наук о апсолутној послушности и подаништву, што и сада негује. Зато ту нема способних људи. Он је додуше у неколико махова рекао да је раније грешио, али за стварну промену то није довољно, јер су у питању ратови и злочини. То нису неке обичне грешке, па да кажеш, ето, грешио сам. Није било искреног суочавања са прошлошћу. Али можда ту не лежи главни проблем. Мој је утисак да је Вучићев највећи проблем у томе што он стварно не верује ни у какву идеологију, па може да буде и ово и оно, по потреби, све зависи од тога шта му одговара за опстанак на власти. У том смислу, можемо очекивати и нове трансформације, зависи како њему лично иде.
Он је сам себи пројекат, и преко тога га ништа не интересује. Џаба прича како га интересује само народ и Србија. Он је сам циљ по себи, а све остало је реклама, глуматање и рејтинг. То је највећи проблем, а проблем је и то што не говори истину. Наши политичари су толико комотни и толико презиру народ, нас грађане, да им ништа није да како уста отворе – избаце неистине. Волела бих да се од тога одуче, али засада смо слаби да им то наметнемо, а они неће да се самокоригују, да сами од себе направе и боље људе и боље политичаре.
НИН, 10.04.2014.
Пешчаник.нет, 15.04.2014.
