Ovo je samo skica za mali dogmatsko-politički traktat u vezi s ovim što se u Srbiji zbiva – tačnije samo neke napomene sasvim nužne.
Bio je vojvoda Toma u Rimu na ustoličenju novog pape Franje i u javnosti se podigla bura. Svi hitaju da podsete da je vojvoda svojevremeno zajedno s Gospodarem A. Vučićem – negde 2006 – svojim autoritetom osnažio i podupro teze vojvode V. Šešelja na promociji u Novom Sadu. Krenula je priča o vojvodi u „glavnom sataninom gnezdu“, među rimskim papama, sve samim zločincima i tako dalje. Pokušali smo i mi da nešto kažemo, ali nam nije uspelo u potpunosti – nije vojvoda to sam smislio, jer tako uče najveći autoriteti SPC, sveti Justin Popović i još svetiji Nikolaj Velimirović. To i jeste to, papa je ne samo jeretik nego je oličenje „svejeresi“ i onaj Drugi vatikanski koncil je „koncil leševa“ i ludost. Malo smo svi preterali. Šta drugo da kaže četnički vojvoda, jer – uči nas narodna pesma – Latini su stare varalice. Na momente se čini da svi mi ometamo vojvodu Tomu na njegovom putu u EU. Jer on i njegova SNS su odlučni da pođu u Evropu, za koju Justin kaže da je „smrad i leš“. Nije zapis ovaj ni za ni protiv vojvode Tome, već samo pokušaj da se nešto objasni.
Može li vojvoda Toma sa Gospodarem Vučićem da nas odvede u Evropu ili ne može – pitanje je komplikovano i nije retorsko.
Postoje dve škole političkog mišljenja među Srbljima i jedna tvrdi da je to moguće, a druga je skeptična. Mi nismo sasvim sigurni – i to ne krijemo – u politici je sve moguće. Da bismo tu svoju tezu dokazali, poslužićemo se Svetim pismom, iako će nam mnogi prigovoriti da opet crkvu pačamo u sve. Postoji u Novom zavetu jedna poslanica koja se zove Druga poslanica apostola Petra. Dakle kanonski spis koji i bez toga nije za potcenjivanje kao dokument. Govori se o proroku koji je obuzet gnevom rešio da surovo kazni narod. Prorok je bio gotovo zao i neobrazovan, a naum njegov je bio zločest. Na jednom mestu u toj poslanici nalazi se čuvena parabola o Valaamu i njegovoj magarici – u 2.15-16 – koja govori da je bogu sve moguće, kao moćnom političaru. Naime, magarica je odjednom progovorila čovečijim glasom i urazumila ga da tako ne čini. Tako je i bilo. Mi se ovde nećemo baviti božjom svemoći, ali ćemo tvrditi da političari kada se domognu vlasti i imaju pod kontrolom vojsku i sve tajne službe, mogu da čine i ono što im ranije na um nije padalo. Reklo bi se da mi podržavamo onu školu političkog mišljenja koja tvrdi da vojvoda Toma može da bude i De Gol i Čerčil i da čini i ono što ranije činio nije, kao i seiz mu Gospodar A. Vučić. Nije jadan grešnik ljubio papi papuču i kajao se pred njim – istorija crkve je puna toga. Ostavi pastor stado ovaca i pođe da traži jednu izgubljenu ovcu – Sveto pismo nas i tome uči. No nećemo dalje o crkvi, kako smo i obećali. Jer ovo je samo skica za dogmatsko-politički traktat. Vojvoda je kao u tamnom vilajetu – opet će neko reći da ga malo branimo – ako ne prizna Kosovo kajaće se jer ostaće bez EU, a ako ga prizna može se desiti da izgubi vlast. Nisu jednom političke glave padale zbog Kosova. I nisu se jednom mali i ništavni uspinjali i na vlast dolazili s Kosovom. Neko je smislio ovu zamku i ona muči ne samo vojvodu Tomu već i Srblje redom sve. Kako god da bude kajaćamo se, a papa rimski zna da pokajnici imaju veliku cenu, često veću od revnosnih ljudi.
Otuda i ova vojvodina muka, jer on čeka da Dačić prvi padne, a potom i Vučić da se okuša – a ovaj će možda biti premijer nove vlade.
Vojvoda nije mnogo promućuran, ali papa rimski sigurno nije naivan i zna kako to ide u politici – varaju se oni koji kažu da papa to ne zna.
Zna on dobro šta mu misle i kaluđeri naši i dogmatičari po struci i naravno i radikali koji su sada SNS. Sećamo se jednog političkog epigrama još iz vremena komunista i napamet smo ga naučili; negde je objavljen u zagrebačkom „Globusu“ pod naslovom „Stefanijada“. O jednom političaru koji je menjao ime kako se situacija promeni:
Rodio se kao Pišta
mađaronskog sred ognjišta
A kad Khuen beše skefan
Oesterreiche posta Stefan.
Aleksandru beše Stevan
na hrvatsko ime gnevan.
A kad došla stvarnost nova –
šta će čovjek takva kova.
kad kajkavski zbori Šef
korisno je biti Štef.
Al on i dalje misli,
da ga ne bi jadi stisli.
Pa ne videć sveta stalnost
pazi on na eventualnost.
Upali li ruska klopka
lako njemu biće Stjopka –
pobedi li drugi div
tu već spremno čeka Stiv.
Junak prati svaku mogućnost u svetu i na političkoj sceni i tako se i postavlja sa svojim imenom. Pesmica je poučna i pesnik je čovek darovit s dobrom dozom političke imaginacije. U politici je sve moguće, kao i u Svetom pismu. Nema toga što ne može biti, ali mi se još ne priklanjamo nekoj školi političkog mišljenja u ovoj prilici. Ovo je samo napomena – podsećanje.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 25.03.2013.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Naša su kašnjenja kobna - 20/04/2024
- Mirko Đorđević i Druga Srpska crkva - 20/04/2024
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024
