Pre četrdesetak se godina, u sklopu tadašnjih reformi, predlagalo se da se uvede radno vreme od devet ujutro do pet po podne. To nije prihvaćeno zato što je ostajalo malo vremena za pravi rad, koji je, naravno, počinjao posle radnog vremena. Posebno se isticalo da će ženama biti teže, jer moraju da rade kućne poslove. No, i muškarci bi gubili suviše vremena na poslu, jer ih je posle rada čekao drugi posao, bilo kod kuće ili na crno.

Slično je i bilo i još uvek jeste sa prevremenim penzijama. Koliko ih je koje samo obezbeđuju minimalne prihode i ostala socijalna prava, a oni koji ih primaju rade i zarađuju, na crno ili na belo, nije dovoljno poznato. Slično je i sa punim penzijama, pa je posebno interesantno da MMF mora da sluša kako predstavnici vlade iznose isti argument: ljudi, žene posebno, imaju mnogo obaveza i posla, da bi moglo da se promeni vreme odlaska u penziju.

Problem je, međutim, u tome što se u radnom odnosu zarađuje novac iz kojeg se isplaćuju penzije. Ukoliko se manje radi, manja će biti i produktivnost, pa će biti manji prihodi od doprinosa, pa će, na kraju, biti manje penzije. Sada se već gotovo polovina penzija finansira iz poreza. Zapravo, jedno vreme iz privatizacionih prihoda, ali to su ili odložene poreske obaveze ili je izvor kojeg više nema. Sada se uzima na zajam, a to znači da će se manje zarađivati u budućnosti jer će država morati da se razdužuje.

Dodatni je problem demografski. Smanjuje se broj stanovnika i povećava broj starijih. No, ono što je najvažnije, očekivana dužina života se ne povećava, jer nema novaca za zdravstvo, a i zato što ljudi, a naročito žene, rade i na poslu i kod kuće. Ono što se pokvari do šezdesete godine, više ne može da se popravi, sa penzijom ili bez nje. Mnogo je važnije imati dobar posao i odložiti koliko je god moguće vreme za penziju.

 
Blic, 28.10.2009.

Peščanik.net, 28.10.2009.


The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija