Pisati danas u Srbiji traktat o istorijski negativnom iskustvu sveštenstva u Vojsci posao je uzaludan pa i sasvim smešan. U svetu o tome postoje ozbiljni traktati, ali ovde je to uistinu suvišno. Uostalom, dovoljno je pogledati neku ozbiljniju istoriju Crkve da bi sve bilo jasno u vezi s tim – no, ovde to nema smisla niti to koga ozbiljnije zanima jer partijske vrhuške rade svoj posao. U tome im nažalost pomažu i crkve i sve verske zajednice u Srbiji.

Ono što se dogodilo na Vidovdan u Nišu ne bi trebalo da ostavi ravnodušnim nikog – pa ni ozbiljnije ljude u crkvama i verskim zajednicama.

Ministar Vojske – bez mornarice – D. Šutanovac i patrijarh srpski Irinej su potpisali sporazum o prisustvu sveštenstva u Vojsci Srbije, a reči kojima su se obratili javnosti su zbunjujuće i dobrano zaprepašćujuće. To će – kazao je patrijarh Irinej – „dati viši smisao služenju vojske“. Ministar se pozvao na to da u nekim armijama zapadnih zemalja imaju sveštenike u vojsci – to je tačno – ali ovim se kod nas ukida pravo građanina vojnika da to bude njegov lični izbor. U tom slučaju takva se potreba zadovoljava ali – ministrova objašnjenja su neobična i u suprotnosti su sa groznim istorijskim iskustvom, a još više sa ljudskim pravom vojnika i građanina. No, ministar za to ne haje i nudi nešto drugo – „početni čin sveštenika u Vojsci je kapetan, a teorijski mogu da dobiju i čin pukovnika“. Zanimljivo je još jedno objašnjenje patrijarha srpskog Irineja – „Neki hoće da prozovu i proglase odgovornim crkvu i verske zajednice za mnoge probleme koji bi trebalo da se rešavaju najpre na nekom višem nivou“. To je to i tu smo gde smo – ovo je najviši nivo koji se javnosti predstavio u Nišu. To rešenje nije valjano jer su činjenice pred nama – ostavimo se daleke istorije – setimo se naše skorašnje. U Trnovu su zloglasni Miloševićevi Škorpioni streljali bosonoge bosanske mladiće, a sveštenik o. Gavrilo je činodejstvovao. Nikom – ni u SPC ni u državi – o. Gavrilo nije odgovarao. Do danas je tako, a snimak je zaprepastio Evropu i civilizovani svet. Hodao je po Bosni general Mladić i sejao smrt, a u stopu su ga pratile vladike, mitropoliti sa trebnikom u rukama. Na filmskim snimcima se prepoznaje in corpore taj artiljerijski sinod koji je vršio službu božju. I – nikom ništa do dana današnjega. Snimci postoje, a u knjizi o zloupotrebama institucija u vreme Miloševića su imena koja znamo – a mnogo njih se i ne pominje. To je jedna od mana ove inače dragocene knjige. Svejedno, nikog istorija ne zanima, važno je da su crkveni velikodostojnici nakon potpisivanja sporazuma u Nišu prisustvovali „egzerciru“ koji su u njihovu čast i slavu izveli vojnici i oficiri Vojske Srbije. Ono što je rađeno devedesetih godina u Bosni i širom Balkana – sada se ozvaničuje i imaćemo zvanično i sveštenike oficire kojima će se odavati počasti. Oni će biti plaćeni kao i drugi oficiri – i tako dalje.

Ne verujemo da će to biti na dobro ni državi ni Crkvi, čija bi misija morala biti u nečem drugom. Uostalom i ako nam je za utehu, nismo mi jedini koji gluvima držimo govore i slepima put pokazujemo. Pitaće nas vreme gde smo bili i šta smo radili – ali ovde se o posledicama ne govori i one se zataškavaju. Možda nam se kobne devedesete vraćaju ili su se veće vratile.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 12.07.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)