Advokati, članovi Advokatske komore Beograda i još nekoliko advokatskih komora u Srbiji obustaviće rad od 2. do 4. ili do 5. decembra.
Bez obzira na to što je diskutabilno koliki mogu biti realni efekti ovog štrajka verujem da većina kolega načelno podržava odluke svojih komora o obustavi rada jer razloga za protest advokata ima zaista više nego dovoljno. Upravo zbog toga zbunjujuće deluje to što se kao jedini razlog za obustavu rada navodi– „usvajanje i način usvajanja izmena i dopuna Krivičnog zakonika na sednici Skupštine Srbije održanoj 27. novembra 2024“.
Nije sporno da zbog navedenog razloga advokatura može da bude nezadovoljna. Ako ni zbog čega drugog onda makar zato što je vlast obmanjivala javnost da su u pripremi tog zaista skandaloznog predloga izmena i dopuna KZ učestvovali i predstavnici advokature.
Ali na kraju krajeva vlast je nakon žestokih kritika ipak, bar za sada, odustala od manje više svih problematičnih predloga i ono što je usvojeno deluje sasvim benigno u odnosu na ono što je inicijalno predlagano. Zato je definitivno nejasno – zašto kao razlog za štrajk nisu, umesto navedenog ili bar uporedno sa njim, pomenuta još neka od brojnih pitanja i problema na koje bi advokatura morala da reaguje – od ukupnog položaja advokature kao nezavisne društvene službe, preko nedopustivog mešanja izvršne vlasti u rad sudova, do robusnog urušavanje principa zakonitosti u postupanju policije i tužilaštva?
Zar hiper aktuelna potvrda uplitanja izvršne vlasti u rad pravosuđa i narušavanja nezavisnosti suda i samostalnosti javnog tužilaštva nije „ekspresno“ puštanje osumnjičenog ministra iz pritvora, samo dan posle izjave predsednika republike „on je moj drug a ja se drugova ne odričem“? I to uz istovremeno kršenje zakona od strane istog suda na štetu pritvorenih učesnika aktuelnih građanskih protesta propuštanjem striktno utvrđenih rokova pri odlučivanju o njihovim žalbama! Zar potvrda nisu i učestala, brojna privođenja građana na način kojim se očigledno i grubo krše i odredbe Zakona o policiji o obaveznom predstavljanju pre preduzimanja ovlašćenja i odredbe ZKP o prikupljanju informacija od građana i osumnjičenih?
Naravno da sadržina i način donošenja zakona može biti razlog za nezadovoljstvo, pa i povod za stupanje u štrajk. Ali definitivno ne samo jednog, pomenutog. Pa preko 60 zakona od kojih su mnogi problematični, usvojeno je na vrlo sličan način samo na pomenutoj sednici Narodne skupštine 27.11. nakon neverovatne „objedinjene rasprave“ u bukvalno skandaloznoj atmosferi.
Beskorisni, čak štetni zakoni donose se i menjaju nedopustivo često. Usled preterano čestih i nekonzistentnih promena čak i profesionalci imaju probleme sa razumevanjem njihove sadržine i njihovom primenom. Loši zakoni koji se, često samo za jednokratnu upotrebu ili, tačnije, zloupotrebu, još i stalno menjaju, imaju za posledicu velike teškoće, čak i nemogućnost uspostavljanja ujednačene prakse u njihovoj primeni, što, pogotovo kada je u pitanju sudska praksa izaziva nedopustivu pravnu nesigurnost i dovodi u pitanje ostvarivanje prava građana čak i onda kada su ustavom garantovana.
Donošenje kvalitetnih zakona koji dovode do unapređenja stanja u društvu ne može biti stvar politikantskog voluntarizma čije ideje poslušno artikuliše partijskim zapošljavanjem devastiran birokratski aparat. Naprotiv nužno podrazumeva visok nivo stručnosti, znanja i iskustva. A kod nas izvršna vlast forsira, a zakonodavna na to servilno pristaje, donošenje zakona po hitnom postupku, bez, ili eventualno uz fingirane javne rasprave i, po pravilu, arogantno ignorisanje mišljenja i stručne i opšte javnosti. Upečatljiv, takođe hiperaktuelan primer dao je opet predsednik republike reakcijom na odluku Vlade da sa pomenute sednice skupštine povuče Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Uprkos tome što je odluka Vlade bila (retka) logična reakcija na oštre kritike od strane ogromne većine predstavnika struke i na pozive da se predlog povuče od strane institucija poput Konferencije univerziteta Srbije i Srpske akademije nauka on je javno, za medije, izjavio da je zbog te odluke „očajan“ i čak najavio mogućnost da lično (iako bi to bilo potpuno neustavno) podnese taj isti predlog! Nije to uradio, nije čak ni izigrao Ustav tako što bi naložio nekom od poslušnih poslanika da predlog kao lični vrati u proceduru, ali je svejedno nedvosmisleno potvrdio da će se potpuna dominacija arogantnog politikantskog diletantizma u donošenju i primeni zakona i u društvu generalno nastaviti.
Upravo to je ono čemu bi advokatura, u interesu prava svih građana ali i u sopstvenom vitalnom interesu, morala da se suprotstavlja bezrezervno i štrajkom i svim drugim raspoloživim sredstvima.
Peščanik.net, 02.12.2024.
NADSTREŠNICAREFORMA PRAVOSUĐA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Strašilo kao podsetnik - 11/01/2025
- Ima li neko nadležan? - 06/01/2025
- Kuharica i kuhinja - 28/12/2024
