U filmovima tog žanra ili u romanima kriminalnog tipa to tako biva i glavni junak na početku nestane – a onda se radnja vraća nazad.
U Banjaluci nedavno slavili su jubilej „najmlađe srpske države“ uz prisustvo zvaničnika iz najstarije – to je ono s Kosovom zajedno – i nađen je eksploziv TNT uz oružje i streljivo za veliki atentat. Počelo se govoriti o nekom Božidaru S. ili Boletu kako mu svi tepaju i onda je taj junak Bole nestao negde, uistinu kao jaje s groba i više niko ništa ne zna. Saslušavali su ga u Banjaluci i u Sarajevu i ništa. Legendarne BIA i VIA te još mnogo službi ništa ne znaju, ne zna se ni gde je ni šta je bilo – čak su iz Patrijaršije srpske saopštili da nemaju saznanja da je neko nameravao da obezglavi i državu i Crkvu. Sve je u BiH moguće, godinama se tu haralo i ubijalo od Zvornika do Srebrenice i gde sve ne – ima tu oružja kojim se ne mogu pohvaliti mnoge evropske države. Probao je da nešto sazna i srpski Žosef Fuse odnosno ministar Dačić – i ništa.
Onda je neki crnogorski pisac A. Nikolaidis rekao nešto što su svi pročitali kao odobravanje atentata – i zavrtela se druga sekvenca.
Nikolaidis se poslužio nekom metaforom ili paradoksom kojim se spisatelji služe često. Metafora je malo zbunjena ali je izgleda morala tu biti. Da se vidi ono važnije i tužnije i ružnije što nas godinama prati na Balkanu. Mi smo iz Foruma pisaca to razumeli tako, jer na Balkanu uvek neko nekom o glavi radi, država državi dobro ne misli i cela se stvar iskomplikovala. Zaplet je sigurno uspeo, ali do raspleta je daleko. Pa je državni nameštenik pisac S. Ugričić to potpisao, iako nismo sigurni ni mi u Forumu pisaca je li on član i kako je razumeo pomenutu metaforu. Književna dela se različito čitaju, a metafore su podložne različitim tumačenjima u zavisnosti od analitičke metodologije koju tumač bira. Dačić i njegovi su razumeli da se pisci zalažu za terorizam. Kao ono što su se pisci i članovi SANU zalagali za rat u Bosni koju treba podeliti i tako dalje. Videlo se nešto slično recimo u onim izjavama D. Ćosića grubo rasističkim o Albancima i tako dalje. Problem u Beogradu se iskomplikovao – Ćosića niko ne goni a S. Ugričića su otpustili iz državne službe. Još mu prete zatvorom kao i čelnicima Foruma pisaca. Niko ne pominje ministre u Vladi koji se mole pred slikom S. Miloševića kao pred ikonom, niti one koji kleče pred slikom oca Srbije armijskog đenerala M. Nedića. Sada su u Beogradu problem pisci i esejisti iz Foruma pisaca – uz onog Crnogorca. Koliko znamo pisce iz spisateljske organizacije Forum pisaca svaki od njih ima deceniju borbe u svom životu protiv terorizma i intelektualnog podsticanja na terorizam. Sve to više nije važno. Sada su problem ovi a ne oni i niko živ da o tome mirnije progovori – novine raspaljuju hajku, seju pretnje i pozivaju na linč. Pravda se onaj spisatelj iz Vojvodine i niko ga i ne sluša, mislimo na S. Ugričića čije delo poznajemo i cenimo. Čovek se valjano upisao u knjigu srpsku i evropsku i uistinu učinio rodu glas svojim delom i ličnim činom.
Ništa ne pomaže, tutnji halabuka i tera se hajka ne na vuka nego na sitniju divljač – tako to na Balkanu ide odavno. U senci pendreka ne vidi se ništa sem prašine i galame. Kao biva mi ne znamo šta je bilo i kako je to bilo, i ko je bio Miloševićev a ko se s njim hvatao za gušu – to je ovde važno da se ništa ne zna ili da se ne kaže makar. Bog zna šta će od ovoga biti odnosno ništa dobro biti neće na duži rok. Pitamo se ko je za B. Tadića važniji – da li taj Nikolaidis ili Dačić. I šta će biti. A Boleta nigde ni od korova, iako su nas uveravali da su na tragu epohalnog atentata kakvi se u Bosni samo i događaju. Ništa od toga. Pisao je Ž. R. Arkan Otu Habzburškom da se seti nadvojvode Ferdinanda i Sarajeva – i sve to znamo. Nije da nema, ima pisaca koji su za nasilje i terorizam ali gde su – u Forumu pisaca sigurno nisu, no rano je još reći šta će biti u ovoj uzbudljivoj priči. Po pisce ništa dobro biti neće. Ako lov krene lovostaja biti neće. A u vezi s A. Nikolaidisom diplomate već razmenjuju note. Problem se – to mnogi ne vide – internacionalizuje i ne vodi ničem dobrom po državu Srbiju. Bilo bi dobro da neko o tome razmisli, i na vreme. No, mi kakvi smo prvo dasku presečemo pa onda merimo. U Srbiji su se svi istorijski „pomirili“ i sve je moguće. Tako pomireni oni će se nagoditi a pisci – oni će biti kolateralna šteta. Znamo ko su pisci koji su pravdali rat ali znamo i to da ovi iz Foruma pisaca nisu teroristi – dok se to ne dokaže.
A Boleta nema pa nema i nestade čovek zaista kao jaje s groba iako bi nešto mogao da kaže.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 23.01.2012.
SLUČAJ SRETEN UGRIČIĆ- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024
- Na godišnjicu smrti Mirka Đorđevića - 17/04/2021
- Biblioteka Mirko Đorđević - 18/05/2017
