Cilj politike mađarske vlade je proterivanje Roma, jasna je ocena mađarskog ombudsmana za prava manjina Erna Kalaja. Njegova funkcija se sada ukida, Kalajev poslednji zvanični akt bio je izveštaj o položaju Roma.
Centralna tema ovog izveštaja je stanje u opštini Đonđospata, na jedan sat kolima severoistočno od Budimpešte, koja je prošla godine nažalost postala poznata po maršu neonacista. „Narodna odbrana“ protiv Roma patrolirala je nedeljama narušavajući time državni monopol sile i pretvarajući lokalno romsko naselje u geto. Vlada u početku uopšte nije reagovala, a kasnije je pokušala da zataška sve što se desilo. Nakon ovoga, stanovništvo ove opštine je na lokalnim izborima izabralo neofašistu iz Jobika za svog gradonačelnika.
Na ovom primeru, kao i na primeru drugih mesta kao što je Epatak, profesor i sociolog Kalaj ukazuje na neke zastrašujuće činjenice: postoji oštra segregacija romske dece u školama; sprovodi se novi, javni progam zapošljavanja koji ugrožava ljudsko dostojanstvo; građanima se za najmanje prekršaje izriču ogromne novčane kazne, uz uskraćivanje osnovnog prava na saslušanje pred sudom. Kalajev posao, iako mu je parlament poverio mandat, opstruisao je pre svega gradonačelnik Đonđospate.
U svom izveštaju, Kalaj je posebno detaljno opisao kako se sprovodi program o javnim radovima, koji će se tek ove godine primeniti na području cele zemlje i na osnovu koga je tokom prošlog leta sprovedeno nekoliko programa u Đonđospati, verovatno da bi se u praksi proverilo koliko oni koji su ovim programom obuhvaćeni mogu da izdrže. On je dokazao da ovaj program na predstavlja instrument kojim bi se motivisali radno sposobni primaoci socijalne pomoći da pronađu legalni posao i da više ne budu na teretu države, što je bila negova zvanična namena, već se ovaj program više koristi za rasistički motivisano šikaniranje, koje na kraju može dovesti do potpunog ugrožavanja egzistencije ove manjinske grupe, i time do željenog cilja – proterivanja mađarskih Roma iz mesta u kojima su Mađari u većini.
Dok se Romima iz tih mesta dodeljuju besmisleni i naporni poslovi, za njihove nadzornike postavljaju se primaoci socijalne pomoći koji nisu Romi. Ovim programima nije predviđeno pravo na minimalnu nadnicu. Kalaj upozorava na posledice koje bi mogle nastati ako bi se sve odredbe zakona u budućnosti u potpunosti primenile, kao na primer ona o slanju na rad u udaljena radna mesta, sa prenoćištem u prinudnom smeštaju.
U zakonu postoji odredba koja ovlašćuje lokalnu vlast da primaocima socijalne pomoći može davati upustva u pogledu njihovog „životnog prostora“, na primer da održavaju kuću i baštu čistom. Ovo pravilo otvara vrata arbitrarnosti i zloupotrebama.
Kalaj izveštava o gradonačelnikovim inspekcijama u Đonđospati, koji se pojavljivao nenajvaljen u pratnji i do šest navodnih službenika i nekoliko policajaca, kako bi kontrolisao da li se sprovode upustva koja se tiču životnog prostora. Pri tome su vršena snimanja i merenja, unutar kuće i spolja, a da se pri tome ukućanima nije objasnio smisao ovih postupaka, a kamoli da ih je neko pitao za pristanak. Kalaj je identifikovao neke od ovih navodnih službenika kao učesnike u neonacističkim marševima.
U početku, radnici su dva puta dnevno peške prelazili put od 4 kilometra do radnog mesta, a tek kasnije je uveden autobuski prevoz; samo radno mesto nije imalo toalet, a oprema za zaštitu na radu – prema izveštaju nadležne službe – nije bila adekvatna; takođe nije bilo dovoljno vode za piće. Ako nije bilo dovoljno alata, radilo se golim rukama.
Jedan od najgnusnijih detalja u ovom izveštaju je i činjenica da su i ljudi sa narušenim zdravljem molili da nastave da rade, kako im ne bi bila oduzeta socijalna pomoć. Jednom čoveku su zabranili de se sledeće tri godine prijavi za socijalnu pomoć, jer je radio na bolje plaćenom poslu koji je našao preko ovog programa za zapošljavanje.
„Strah, nepoverenje, osude, rasno raslojavanje i uvećano prisustvo policije postali su svakodnevnica“, piše Kalaj o Đonđospati. Iseljavanje Roma se nastavlja, a siromašni Romi u Mađarskoj osećaju se kao nikada pre kao građani drugog reda, što je neprihvatljivo stanje u jednoj demokratskoj zemlji. Čitav zakon o zapošljavanju, zajedno sa njegovim sprovođenjem, šalje Romima „jasnu poruku“ da nisu vredni i da se moraju podrediti merilima većine, rezumira manjinski zastupnik.
Die Zeit, 07.02.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 11.02.2012.
