Pasionirano sakupljam neprevodive reči kojima se na raznim jezicima sveta sa nepogrešivom preciznošću označavaju poslovni odnosi i njihovi akteri. Sa aspekta značenja, te reči su specifične za svaku konkretnu kulturnu sredinu. Nekada davno takve reči su bile i „kompanija“ ili „kapital“. U Kini je takva reč na primer „guansi“, u najširem smislu – „veze i vezice“. U Rusiji su to „откат“, „роспил“ i „занос“, reči iza kojih se uvek krije banalna krađa, a u okviru neke od korupcionih šema. Na Kipru je to reč „gumbar“ što znači drugar, ortak.
I zato ne verujte onima koji vam govore da na Kipru postoje bankari. Tamo su svi „gumbari“. Ako bi na trenutak zanemarili tužnu činjenicu da je situacija na ovom ostrvu samo fitilj bombe koja može da raznese čitavu Evropu, sve što se ovih dana događalo na Kipru moglo bi izgledati komično. Jer sve je to delo misli i ruku baš tih „gumbara“, postupak ljudi koji su u svetskoj finansijskoj utakmici sebe zamislili u ulozi velikih, izuzetno lukavih igrača.
A šta se u stvari desilo? Budući da im je zafalilo 17 milijardi evra, pretprošlog petka su predsednik Kipra Anastasijadis i ministar finansija Saris odleteli na pregovore sa Evropskom unijom. U početku je bila lansirana verzija po kojoj su njih dvojica, čekajući na sudbonosnu odluku Evropljana, tako dreždeći za praznim kancelarijskim stolom u nekoj od sala Evropske unije, jednostavno zaspali. U tri sata posle ponoći su ih probudili i pod nos im poturili papir koji je kiparski predsednik, onako bunovan, potpisao. I pošto se s pravom podozreva da je upravo Anastasijadis došao na pregovore noseći sa svojim predlogom da se svi ulozi u kiparskim bankama (oni do 100 hiljada evra za 6,7%, a oni preko te sume za 10%) istovremeno opterete u korist državnog budžeta, ona prva verzija „nit luk jeli, nit luk mirisali“ došla je pod ozbiljnu sumnju. A onda su se vesti o visini ograničenja uloga i procentima opterećenja, praktično svakoga dana, šibicarskom brzinom, menjali. Ali kako bilo da bilo, svima je odmah bilo jasno da ovu odluku kiparski parlament sigurno neće ratifikovati.
Tada je kiparska delegacija požurila u Moskvu i (držite se za stolicu da ne padnete) bez ikakvog plana i bez smišljene strategije ili taktike. Tokom razgovora se ispostavilo da oni imaju dva predloga, ako se to uopšte tako može nazvati. Rusiji su prvo predložili da kupi Laiki Banku, to jest banku koja je zapravo osnovni krivac za kiparsku krizu. Laiki Banka je bankrot banka i ovaj njihov predlog je značio da „gumbari“ iskreno misle da su svi Rusi isti, odnosno budale koje se nemilice razbacuju novcem po noćnim klubovima u Limasolu.
Kada je Rusija odbila da kupi Laiki Banku, „gumbari“ su nam predložili svoj gas. Svojevremeno je Gasprom hteo da pregovara o kupovini kiparskog gasa, ali Kiprani su ga grubo i sa prezirom odbili. Gasprom je bez obzira na to loše iskustvo i ovoga puta bio spreman za pregovore, ali to priznaćete nisu stvari koje se rešavaju za pet minuta.
A evo šta ja lično mislim o svemu tome. Predsednik Anastasijadis i njegov ministar finansija su do te mere ubeđeni „gumbari“ da su iskreno poverovali u svoj lukavi plan da sa papirom koji su potpisali sa Evropskom unijom – mogu da ucenjuju Rusiju. Na delu je bio jedan specijalni, tipično kiparsko-grčki oblik lukavosti: prvo ćemo potpisati taj papir, potom ga predložiti parlamentu koji ga (naravno) neće prihvatiti, a onda ćemo trkom u Moskvu, ne bi li nam Rusi na poklon dali sve što nam je potrebno, samo da spasu račune „njihovih sa spiska Magnitskog“, kao i svih ostalih neprijatnih tipova koji nam se već godinama muvaju po ostrvu.
Hteli su da prevarom, u tri brza poteza dođu do konačne pobede. A to da su u završnici ove partije mogući još i četvrti, peti i šesti potez, to su ovi veliki igrači sasvim prevideli. Kiprani se nisu setili čak ni toga da je Putin posle decembarskih protesta najbližim saradnicima izričito naredio da vrate svoj novac u Rusiju – tako da njemu ova kiparska situacija ide na ruku. On nema nijedan razlog da pomogne Kipru, ali istovremeno ima bar deset razloga da mu pomogne da što pre bankrotira. To što su oni naumili da nam urade, mi u Rusiji obično imenujemo opštom frazom „mangupska posla“, a kod naše jelinske pravoslavne braće se to zove „narodno lukavstvo“. Ako slučajno niste znali, to svojstvo je kod njih na visokoj ceni.
I da kažem par reči o banci čije puno ime glasi Marfin Laiki Bank. Sve vreme slušamo razgovore o tome kako se kiparske banke danas nalaze u veoma teškom položaju i da je njihov glavni problem to što su otkupljivale grčke obligacije, odnosno to što su poslušale svoju vladu koja ih je zamolila da pomognu „starijoj sestri“ – Grčkoj. Ali nažalost, to baš i nije tako.
Kada „gumbar-bankaru“ u goste ili u ofis dolazi „gumbar-ministar“ i moli ga da „pomogne njegovoj starijoj sestri“, koji se odgovor bankara u datom slučaju može očekivati? Tačno, bankar će tog ministra kratko i jasno poslati na jedno mesto.
Na Kipru postoji veliki broj banaka koje u prošlogodišnji „grčki gomolj“ nisu investirale ni centa. Čak je i stanje u Bank of Cyprus, najvećoj kiparskoj banci sa značajnim udelom državnog kapitala, i pored sve muke danas sasvim zadovoljavajuće. Ali na Kipru postoji još jedna, druga po veličini – Laiki Banka, za koju se ne zna tačno kome ona u stvari pripada (neki govore Katarcima), i koju su grčki menadžeri znalački upropastili. Pitajte bilo kog bankara na ostrvu (pa i šire), kako je uopšte bilo moguće da nakon onako duboke krize bilo ko investira nekakve ozbiljne novce u tu „grčku starudiju“ i on će vam odgovoriti sledeće: prosto, braća Rusi bi rekli – „откат“.
Ne tvrdim da je to jedini razlog ove prilično teške krize koja danas potresa Kipar, ali je sigurno jedan od važnijih. Banka prepuštena „gumbarima“ jer njeni arapski vlasnici za nju nemaju vremena, bez svake sumnje je osuđena na propast. Uzgred, donedavno se aktuelni ministar finasija Kipra nalazio na mestu predsednika Saveta direktora baš te – Laiki Banke. I umesto da nastojanja za rešavanje problema izazvane krizom počnu upravo sa bankrotstvom te Laiki Banke i dovođenjem njenih menadžera pred sud (sva je prilika da će se to na kraju tako završiti), svi učesnici ove „žonglerske tačke sa bananama“ odlučili su da budu izuzetno lukavi. Predsednik i njegov ministar su, umesto da za početak zatvore jednu sasvim konkretnu banku, namerili da sahrane čitav bankarski sistem. Ko vele, „ako zapalimo šumu, ono jedno bolesno drvo niko neće ni primetiti“. Evropska unija se ponadala da će uspeti da očisti malo prljavog ofšor novca i tako sebi pomogne u ovoj, za nju stvarno teškoj situaciji. A kiparski parlament se obradovao mogućnosti da svom narodu pokaže koliko ga voli. Kraće, mnogo kuvara se okupilo oko kiparskog lonca i jelo je, što se i moglo očekivati – zagorelo.
Nažalost, na delu je opšta strukturna slabost demokratije: u krizi se sporo i teško donose odluke, a veoma lako i brzo emituju i prenose intrige. I da je samo o Kipru reč, ništa od ovoga ni pomena ne bi bilo vredno. Ali problem je u tome što su svi, uključujući i Evropsku uniju, u ovom konkretnom slučaju pokazali neverovatan stepen neodgovornosti. Što reče jedan moj drug koji radi na Kipru: sve bi to bilo prilično smešno da „zbog nekakve slične tričarije nije zapačeo Prvi svetski rat“.
Новая Газета, 25.03.2013.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 28.03.2013.
