Širom Evrope, milioni ljudi trpe posledice nezaposlenosti i preti im dug period ekonomske stagnacije. Ali nijednu grupu ovo nije pogodilo teže nego Rome.
U Evropi ima preko deset miliona Roma, uglavnom koncentrisanih na Balkanu i u najnovijim članicama Evropske unije, naročito u Rumuniji, Bugarskoj, Slovačkoj i Mađarskoj. Ono što je zaista šokantno jeste da su njihovi uslovi života zapravo pogoršani otkad su mnogi od njih postali građani EU. Istovremeno, stavovi većinskog stanovništva prema njima postali su još negativniji skoro svuda u Evropi.
Ove dve tendencije se međusobno potpomažu: marginalizacija stvara prezir i obrnuto. Jedini način za bekstvo iz ove zamke jeste ulaganje u obrazovanje, koje bi se društvu vratilo u vidu ogromnih socijalnih dividendi. Setimo se, na primer, da Romi predstavljaju preko 20% novih učesnika na tržištu rada u pomenutim zemljama.
Kako pomoći evropskim Romima?
Dobra vest je da znamo kako da pripremimo romsku decu da budu produktivni članovi društva. Moje fondacije su bile aktivne u edukaciji Roma preko 25 godina. Tokom tog perioda, školovali smo malu armiju mladih Roma koji su zadržali svoj identitet, ali mogu da razbiju negativne stereotipe onih sa kojima dolaze u kontakt.
Zajedno sa Svetskom bankom, osnovali smo Fond za obrazovanje Roma (REF) 2005. REF je spreman da pomogne nacionalnim obrazovnim institucijama širom EU da poboljšaju svoj učinak u obrazovanju romske dece. Pri tom, naši programi trenutno obuhvataju preko 100.000 učenika svake godine, uključujući više od 1.600 studenata koji dobijaju stipendije.
Ali ove brojke su žalosno nedovoljne u odnosu na razmere problema. Polovinu Roma čine deca školskog uzrasta i ova populacija raste brže od kapaciteta REF. Godišnji budžet fonda iznosi samo 12 miliona evra, od čega moje fondacije pokrivaju skoro polovinu i teško je mobilisati dodatna sredstva. To je neprihvatljivo. Programe koje je REF razvio trebalo bi da prošire države, uz pomoć EU, i obezbede ih svoj romskoj deci u Evropi.
Šta EU može da uradi da pomogne evropskim Romima?
Evropska komisija je odigrala veoma značajnu ulogu kroz strukturne fondove, koji pokrivaju do 80% dodatnih troškova za integraciju Roma. Nažalost, preostalih 20% je teško pronaći, zbog rasprostranjenih antiromskih stavova u čitavoj Evropi.
Kako bismo razbili negativne stereotipe, romska deca se moraju edukovati da ističu i ponose se svojim romskim nasleđem. To je uradio REF. Obrazovani Romi se ne uklapaju u stereotipe, tako da lako mogu da se stope sa većinskim stanovništvom, ali neprijateljstki stav većine ostaje. Kada bi pristup koji je razradio REF bio šire usvojen, to bi mnogo doprinelo razbijanju stereotipa.
Ali samo obrazovanje nije dovoljno. Romi takođe moraju biti sposobni da nađu zaposlenje. Trajno rešenje bi zahtevalo da Evropa izgradi romsku radničku klasu. Ovde privatni sektor ima svoju ulogu. Stručnjaci iz Evropske komisije i iz mojih fondacija razvijaju probne projekte da omoguće stažiranje u privatnom sektoru za romsku decu koja pohađaju zanatske škole.
Rumunija već ima sličan program za većinsko stanovništvo, a ministar prosvete Remus Prikopije je obećao da će ga otvoriti za Rome. Pozivam i druge države da preduzmu slične korake.
Budimo iskreni: postoji romski problem u Evropi i situacija postaje sve gora. Ali i problem i njegovo pogoršanje odraz su otrovne kombinacije duboko ukorenjene mržnje i upornog zapostavljanja.
Zapravo, obrazovani Romi Evrope svakodnevno dokazuju da je ovaj problem rešiv. Ali za njegovo rešavanje biće potrebno više generacija, a Evropa ne može da priušti da čeka ekonomski oporavak. Naprotiv, s obzirom na porast romske populacije, dugoročni prosperitet Evrope zavisi od toga da li će ona preokrenuti današnje tendencije – i da li će sa tim početi odmah.
Social Europe Journal, 27.11.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 05.12.2013.
