Razgovor vodio Axel Hansen
Gospodine Sachs, Zapad želi da kazni Rusiju za ukrajinski koflikt. Da li su sankcije ispravan potez?
Prvo nešto da razjasnimo. Odgovor Rusije na prevrat u Ukrajini je opasan. Svaka jednostrana vojna operacija je nelegalna. Za to nema opravdanja. Međutim, umesto što Rusiju zasipamo optužbama i pretnjama, trebalo bi da pokušamo da smirimo situaciju i da je dodatno ne raspirujemo. Moramo biti svesni da je ovde mnogo toga u igri. Rusija neće prihvatiti učlanjenje Ukrajine u NATO. Svi koraci u tom pravcu bili bi pogrešni, čak i za NATO.
Imate li utisak da nemačka vlada uzima u obzir ruske interese?
Neke države EU su sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, okidača majdanskih protesta, upotrebile kao direktnu provokaciju Rusiji. Slična je bila i retorika, naročito iz SAD. U takvim trenucima mnogi neodgovorni ljudi izjavljuju još neodgovornije stvari poput onih o izolaciji Rusije. Međutim, ova kriza ne može da se reši bez najvećeg ukrajinskog poverioca i suseda, koji uz to u ovom regionu ima i značajne bezbednosne interese. To je zabluda i potpuno ignorisanje stvarnosti.
Rusija je već faktički zauzela Krim. Imate li razumevanja za taj potez?
To je nelegalno. Još uvek možemo da promenimo stanje na terenu, ali za to nam je potrebna razumna politika i saradnja sa Rusijom, a ne pretnje. Novim vlastima u Ukrajini se mora nedvosmisleno staviti do znanja da se saberu i ponašaju kako dolikuje pristojnom komšiji. Revolucionari ne treba da odustanu od svojih zahteva, ali moraju da imaju konstruktivan odnos sa Rusijom.
Šta bi se dešavalo kada bi se nešto slično dogodilo u Kanadi? Kako bi Vašington reagovao?
Pretpostavimo da Kanada i Kina potpišu ugovor o slobodnoj trgovini bez prethodnog obaveštenja SAD. A onda padne i kanadska vlada. Srušili su je antiamerički demonstranti! A kineski predstavnici stižu u Kanadu pod motom: „Sada pripadate nama“. Zaista ne znam kako bi reagovale SAD, ali znam da ne bi bile srećne.
Kako sada smanjiti tenzije?
Situacija je izuzetno opasna. Rusija, SAD i EU sigurno ne žele dalje zaoštravanje. Ukrajina mora da bude vrlo oprezna. Ukrajinska vlada sa snažnim antiruskim stavom bi nanela veliku štetu ukrajinskim interesima. Da upotrebim jednu metaforu – uz Ukrajinu obitava jedan div. A ovaj div celu zemlju snabdeva energijom i kapitalom,a uz to ima i veliku vojnu bazu. Sada svi treba da se smire i da shvate koliko su stvari ozbiljne.
Šta Evropa mora da uradi?
Evropa takođe mora da postupa veoma oprezno. Zaista ne razumem šta Evropa želi da postigne pretnjama i pričama o sankcijama? Putin nije poslao vojnike u Ukrajinu, niti je najavio priključenje Krima i istočne Ukrajine Rusiji. To je bitna razlika. Postoji prostor za pronalaženje rešenja kroz pregovore, pri čemu se moraju poštovati ukrajinske granice.
A ekonomske posledice krize?
Prepuštena sama sebi, Ukrajina nema nikakve šanse da ekonomski preživi. Zapad greši kada misli da Ukrajina predstavlja veliki dobitak. To je trenutno zemlja sa oronulom ekonomijom i neprijateljski nastrojenom Rusijom u susedstvu. Izlaz su dogoročne strukturne reforme uz rusku i evropsku pomoć.
Može li Evropa to sebi da priušti?
Nisam baš siguran da Evropa ima dovoljno novca na raspolaganju. Ako je to istina, onda bih se zapitao zašto taj novac nisu dali Grčkoj i Portugaliji?
Ukrajinska ekonomija direktno zavisi od ruske. Međutim i Rusija je u krizi, investitori su izgubili poverenje. Šta vlada u Moski možda da uradi tim povodom?
Ruska ekonomija se trenutno oslanja na izvoz gasa i nafte, mada postoji potencijal i za razvoj automobilske ili teške industrije. Ovi sektori su još uvek nedovoljno razvijeni i neophodni su im podsticaji. Ovde može da pomogne i partnerstvo sa zemljama poput Nemačke, koje raspolažu visokotehnološkom industrijom. Od toga bi, pored Rusije i Evrope, profitirala i Ukrajina kao tranzitna zemlja. Najgore bi bilo kada bi započeo novi hladni rat.
Jeffrey Sachs je ekonomista, predaje ekonomiju na univerzitetima Harvard i Columbia.
Die Zeit, 05.03.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 07.03.2014.
UKRAJINA