Poslednjih dana je čitava liberalna javnost Rusije prosto zamrla od slatkog iščekivanja. Sva mesta u parteru su rasprodata i sva pažnja je uperena u, zasada još uvek, nepomičnu zavesu na pozornici. Najavljena predstava se reklamira kao do sada neviđena demonstracija pobede demokratije nad silama mraka i korupcije, a njeno ime je „Pad gradonačelnika Lužkova, s peripetijama i mogućim hapšenjem“. Iz prvog reda se čuju došaptavanja: „Čim se Dmitrij Anatoljevič (Medvedev) nije pojavio na prijemu u Kremlju, znači sve je već rešeno… On Lužkovu čak ni Dan grada nije čestitao… Moskovljanima je čestitao praznik, a Lužkovu ne… Evo i Boris Jefimovič (Nemcov) je pričao o „žarkoj želji Medvedeva da tu fizionomiju ne vidi više nikada u životu“… A šta mislite uvaženi, hoće li i Baturinu (supruga Lužkova) takođe prihapsiti?“
Odmah da rasčistimo. Meni lično, Jurij Lužkov je dibidus nesimpatičan. I to već dugo i veoma ozbiljno. Meni su iskreno sumnjive sve te njegove zasluge i visoka dostignuća. Koristoljublje Jurija Mihajloviča je za mene očigledno, a ta njegova čuvena harizma, za moj ukus je vulgarna i provincijalna. Osim toga, on se zdušno potrudio da mnogo toga upropasti u gradu u kome se i sam rodio. I da skratim, ja bih njegov odlazak (iz politike, naravno) prihvatio s velikim odobravanjem i čak, ako ćemo iskreno, s određenom dozom entuzijazma. Možete li da zamislite koliko će nam predivnih svežih tema doneti ponovna preraspodela moskovske imovine kada se našem gradonačelniku uruči neopoziva naredba da na svoj pisaći sto spusti ostavku, pokupi svoje lične stvari i hitno napusti radne prostorije? No i pored toga, pozivam sve zainteresovane građane da se smire i da se opuste. Još nije blizu taj dan kada će im žrtvovanu glavu Jurija Lužkova prineti na tanjiru.
Spreman sam da poverujem u to da Medvedev stvarno ne voli ni vođu a ni čitav tim naše gradske administracije. Mada, istini za volju, ne znam zašto. (Molim samo da me niko ne ubeđuje da je to zbog „do sada nezapamćenog cvetanja korupcije.“) Nije isključeno da Dmitrij Anatolijevič prosto zavidi Juriju Mihajloviču. G-din Lužkov je pametan i bogat čovek. A zatim, veoma je srećno i unosno oženjen. Znam, ne morate me upozoravati na to da je gradski okoliš „kudgod se okreneš sve sama plastika i nešto malo stakla“, no od građevinarstva je stvoren izuzetno moćan biznis i slatke i lepljive milijarde dolara prosto pljušte. Pred nama je slučaj kada se ona narodna „upala mu kašika u med“, slobodno može bukvalno primeniti. Ili je Medvedevu možda već dosadilo da gleda Lužkova kako godinama radi na tako medonosnoj košnici kao što je grad Moskva.
U našoj zemlji postoji samo jedan čovek koji može da otpusti Jurija Lužkova i njegovo ime nije Dmitrij Medvedev. Njegovo ime je Vladimir Putin. Dmitrij Medvedev čak ni olimpijcu Mutku (Vitalij Leontijevič Mutko) nije moga da uruči otkaz. A priča se da se baš bio nameračio. Nisu mu dozvolili.
A ostavka Lužkova danas Putinu ama baš ni za šta nije potrebna. To je čovek koji mu je godinama stvarno verno služio. Na svim izborima mu je uvek obezbeđivao samo „pravilne“ rezultate, sve „nesaglasne“ i njima slične je nemilice i zdušno uvek rasterivao i nikada ga ni u čemu nije spoticao. No mi znamo da je Vladimir Vladimirovič pre svega biznismen, odnosno čovek vrlo pragmatičan i konkretan i da bi Dmitrij Medvedev, u slučaju kada bi imao bilo šta interesantno u zamenu da mu ponudi, sigurno dobio glavu Lužkova. No Dmitrij Medvedev nema šta da ponudi. I nikada neće ni imati. A to znači da će do 2012. Putin podržavati Lužkova i da će ga zatim, uz veliku pompu, poslati u zasluženu i (malo je reći) bogato obezbeđenu penziju.
Doduše, u slučaju da Vladimiru Vladimiroviču iznenada zatreba neki gromki skandal, sasvim je moguć i drugačiji scenario. Može se desiti da on u nekom trenutku odluči da od Medvedeva preotme njegovu tako omiljenu (i u njegovom rukama tako jalovu) temu korupcije i u tom slučaju, za start kampanje će mu neophodno biti potreban neki stvarno blistavi korupcioni skandal. (Ili obratno, za njen ubedljivi finiš.) Razumljivo je da se za te potrebe teško može i zamisliti bolja kandidatura od Jurija Lužkova.
No s druge strane, sasvim je izvesno da će Jurij Mihajlovič svoju kožu vrlo skupo prodati i da, što je veoma važno podvući, za razliku od Dmitrija Medvedeva on poseduje resurse koji mu mogu pomoći da vodi potpuno ravnopravne i punovredne pregovore. Kraće rečeno, ako Jurija Lužkova i stigne zla seća, to se neće dogoditi ni sutra, ni prekosutra, a sva ova današnja glasna haranga oko njega, samo nam još jednom i po ko zna koji put pokazuje ko je u ovom selu jedini pravi gazda.
I da završim, siti ćemo se mi još nagledati i naslušati našeg Jurija Mihajloviča… i da dodam, ako, takođe naš, Vladimir Vladimirovič drugačije ne odluči…
Ежедневный Журнал, 09.09.2010.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 12.09.2010.
Srodni link: YouTube: Stvar je u kačketu
