Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Objavljeno je, i to u formi „novinarskog saznanja“, da je Ministarstvo zdravlja formiralo Komisiju za borbu protiv korupcije i petočlani antikorupcijski tim. Na sajtu Ministarstva zdravlja, a ni u Službenom glasniku, ne mogu se naći bilo kakvi podaci o ovim telima: njihov sastav, zadaci… Zbog toga se sada o svrsi ovih tela može nagađati samo na osnovu izjave predsednice Komisije, koja je u istoj vesti u kojoj su objavljena „saznanja“ potvrdila tačnost tih „saznanja“ i navela čime bi komisija trebalo da se bavi.

Vesna Dimitrijević iz Ministarstva unutrašnjih poslova pobrojala je u izjavi za Blic kao zadatke komisije na čijem je čelu: provere lista čekanja na operacije, povezanost medicinskih radnika u državnim ustanovama sa kolegama u privatnoj praksi da bi se ustanovilo da li postoji slanje pacijenata u privatnu kliniku ili laboratoriju, odnosno da li se namešta posao privatnim ordinacijama i bolnicama, zatim sprega farmaceutske industrije i lekara – promovisanje lekova određenih proizvođača zarad koristi, te „pojačana kontrola velikih javnih nabavki prilikom kupovine medicinske opreme, lekova, sanitetskog materijala, izvođenja građevinskih radova“.

Ona je naglasila da „nijedan dinar budžetskih para neće smeti da se potroši a da se ne zna za šta je potrošen“. Sasvim u skladu sa izjavom ministra zdravlja od pre četiri meseca da građane „niko ne sme da potkrada“.

Ako su to zadaci Komisije, ona bi za početak mogla da u okviru kontrole javnih nabavki proveri kako je potrošeno 770 miliona dinara za krečenje zdravstvenih objekata i renovinaranje toaleta. Reč je o slučaju iz decembra 2015. godine, kada je Transparentnost Srbija utvrdila niz nepravilnosti u javnoj nabavci koju je sprovelo Ministarstvo zdravlja, argumentovano i dokumentovano ukazala na njih, ali je ministar samo odgovorio da je sve bilo transparentno. Nepravilnosti i jesu utvrđene upravo zahvaljujući transparentnosti, ali nema podataka da je posle ministrove konstatacije bilo šta učinjeno. Sve je to, draga Vesna, da parafraziram jednog estradnog umetnika čuvenog po „zaboravljanju da navede izvore“, pokrio kreč, malter i beton.

Komisija bi takođe mogla da proveri i šta se desilo sa izveštajima koje je u četiri prethodne godine konsultantska kuća, angažovana da (po visokoj ceni) nadzire rekonstrukciju Kliničkog centra Niš slala Ministarstvu zdravlja. Da li su konsultanti upozoravali da rekonstrukcija kasni? Da li je neko čitao izveštaje? Ako nisu upozoravali, zbog čega ugovor sa konsultantskom kućom nije raskinut, a ako jesu, da li je neko u ministarstvu reagovao? Ako nije reagovao, da li je odgovarao?

U krajnjem slučaju, ako je neko građane „potkradao“, kako je izjavio ministar, ko je to bio? Je li odgovarao?

Komisija bi mogla da proveri i kako je nabavka opreme za Klinički centar Niš sprovedena iako nije planirana, te je na kraju Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki poništila postupak, ali je de facto oprema nabavljena i plaćena iako nabavka de iure nije postojala. Da li je neko odgovarao?

Pred specijalnom antikorupcijskom zdravstvenom komisijom je očigledno mnogo posla, pa se postavlja pitanje da li će jedno takvo ad hoc telo moći da ga obavi. Kao što se postavlja pitanje zbog čega se uopšte formira posebno telo ukoliko već postoje nadležni organi koji bi svim pobrojanim poslovima morali da se bave i da međusobno sarađuju, bez postojanja posebnih koordinatora ili inter-resornih komisija.

Možda bi prvi zadatak Komisije, kad je već formirana (ukoliko jeste formirana i ako se ne radi samo o najavi, s obzirom na to da zvaničnih podataka o formiranju nema) bio da utvrdi kakvo je stanje u pobrojanim oblastima. Utoliko pre što je sve ono o čemu je gospođa Dimitrijević govorila za Blic konstatovano u Izveštaju Agencije o oblicima, uzrocima i rizicima korupcije u sistemu zdravstva iz 2012. godine, a potom i u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije iz 2013. godine:

„Polje rizika na korupciju predstavljaju javne nabavke, dopunski rad lekara, trošenje sredstava (iz budžeta ili donacija), primanje poklona, sukob interesa, liste čekanja, pružanje vanstandardnih usluga, odnos između farmaceutskih kuća i lekara, prijem u radni odnos zdravstvenih radnika i saradnika.“

To što je konstatovano, pretočeno je i u konkretne zdatake, sa rokovima i odgovornima za ispunjavanje obaveza. Gotovo svi rokovi su davno prošli, a za neispunjavanje obaveza niko nije odgovarao.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 11.09.2017.

Srodni link: Nemanja Nenadić – Predizborni radovi


The following two tabs change content below.
Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)