Foto: Medioarea Gallery

Foto: Medioarea Gallery

Iznenađuje spremnost da se uradi šta god treba – kaže jedan svedok pregovora Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda. Prvu godinu ćemo izgurati, ali pitanje je šta će biti 2016. i sedamnaeste – kaže drugi.

U petak, dan nakon izlaska ovog broja Novog magazina, misija MMF-a napušta Beograd. Po svemu što se do sada zna, tj. ako ne bude nekih baš velikih iznenađenja, Srbija i MMF će zaključiti sporazum. Nema sumnje da će to u vladajućim krugovima biti dočekano kao velika pobeda, tj. kao jasan znak da Srbija zaista misli da sprovede reforme.

Srbija je, međutim, i do sada rado puštala takve signale, ali su se oni pokazali kao dimne zavese. Od reformi, evo, već preko 10 godina praktično nema ništa. Poslednji put smo iz tog reformskog voza, tj. aranžmana sa MMF-om, iskočili već posle tri meseca.

Prema onome što se u ovom trenutku, tri dana pre odlaska ememefove misije, zna, jeste da bi Srbija u naredne tri godine trebalo da smanji državni deficit sa 7-8 na 3-4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Odnosno, sa oko dve i po na milijardu evra. To je već veliki popust; još prošle godine govorilo se da bi deficit trebalo da se svede na 1-2 odsto BDP-a. Ali, dobro, ni MMF više nije ono što je bio. Bilo kako bilo, treba dakle da se uštedi 1,5 milijardi evra. Po godinama raspored je, za sada, i grubo govoreći, sledeći: 700+400+400 miliona evra.

Smanjenje plata i penzija donosi, kao što je poznato, 400 miliona evra. Gde naći preostalih milijardu i sto miliona? Nema tu mnogo mudrosti. U javnom sektoru.

Prema pomenutim svedocima u Vladi Srbije postoji svest da je stanje javnih finansija – kako javnih preduzeća tako i „klasičnog“ državnog sektora – neodrživo i neizdrživo. A postoji, navodno, i politička volja da se to stanje iz korena menja.

Ono čega nema to su planovi kako da se to uradi. A onda nije jasno ni koliko je to što se u aranžman zapakuje – realno. Hartija sve trpi. Lako je, naime, u budžetu napisati da će biti reformisani i restrukturirani i EPS i Srbijagas i Železnice i škole i bolnice… Treba to i ostvariti. Ne samo zato što je pod sumnjom pomenuta volja i znanje, kojeg takođe nedostaje, ili profesionalno poštenje, kojeg ima još manje.

Rukovodstvo EPS-a, recimo, ne kontroliše sve delove sistema kojim (navodno) upravlja. Srbijagas je relativno lako rešiti: nulta tolerancija za neplatiše i gotovo. Ali, to znači da se sutra zatvore Petrohemija, Azotara, MSK, pa i Železara Smederevo.

Kad smo već kod toga, govori se o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru za 10-15 odsto. To je, uz pedesetak hiljada u preduzećima u restukturiranju, još toliko u državnoj upravi, prosveti, zdravstvu. Izazvaće to i ljutnju i bes kod mnogih.

Jedino što Vučić, ako ne uspe, neće imati na koga da se ljuti.

Novi magazin, 19.11.2014.

Peščanik.net, 20.11.2014.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Author: Mijat Lakićević

Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.