Moskva, foto: Konstantin Novaković
Kada jednog dana istoričari budu izučavali Rusiju s početka 21. veka, bez sumnje će biti iznenađeni nelogičnim ponašanjem ruske vlasti u jesen 2016. Evo, prosudite sami. Pre samo par dana, partija vlasti je izvojevala trijumfalnu pobedu na izborima i time sebi obezbedila većinu u parlamentu; opozicija ne da je skroz sravnjena sa zemljom, već leži dva metra duboko u njoj. Podaničko biračko telo, čija su primanja prema podacima zvanične statistike samo u ovoj godini pala za 8 odsto, i dalje nežno voli vlast koja ga godinama potkrada. Prema saopštenjima Levada centra, iskreni nastupi V. V. Putina i D. A. Medvedeva su našim sugrađanima tokom izborne kampanje bili posebno uverljivi, što je još jedan dokaz o podsvesnom jedinstvu našeg načelništva i naroda. Uzgred, treba imati u vidu da ni Putin ni Medvedev u izbornim debatama nisu učestvovali.
I u sred te blažene političke sreće i miline, vlast iz nekog razloga sprema ozbiljne represivne korake. Početkom ove nedelje je saopšteno da su u pripremi hitne reforme bezbednosnih organa, koje će se sasvim izvesno završiti osnivanjem zloglasnog Ministarstva državne bezbednosti (Министерство госбезопасности – МГБ). Pod jedan krov – krov tajne policije – ponovo će biti vraćene i inostrana obaveštajna služba i služba državne bezbednosti. Osim toga, u planu je da buduće ministarstvo ima široke nadležnosti, u smislu mogućnosti da po svom nahođenju uzima bilo koji predmet koji je tajna služba započela i da po tom predmetu sprovodi svoju istragu. Faktički, to je vraćanje na sovjetski sistem organizacije tajne službe, kojim je od vrha do dna decenijama bila prožeta sovjetska država.
Istovremeno smo saznali da se sadašnja Federalna služba bezbednosti (ФСБ) svim silama trudi da proširi punomoćja za primenu takozvanih „zakona Jarove“, sveže usvojenih zakona o kontroli interneta. FSB je jako raspoložen ne samo da u višegodišnjem periodu čuva podatke o internet-saobraćaju, što je ovim zakonima predviđeno, već i da ga prati i kontroliše u realnom vremenu. Ni Roskomnadzor (Federalna služba za veze i masovnu komunikacuju) ne želi da zaostane. Roskomnadzor takođe gori od želje da učestvuje u ovom profitabilnom poslu sveopšte kontrole i zato je predložio da se uvede propis o obaveznoj registraciji svih tačaka Wi-Fi dostupa u zemlji.
Kako god, kao da sve upućuje na to da s nedavnim izborima nešto debelo nije u redu. Iz nekog razloga vlast uopšte ne veruje u to da je zaista vlast i da stvarno ima toliku podršku građana. Jer ako je ta velika podrška zaista realna, čemu onda tolika policija na gotovs? Nije li ta uvek budna putinska ogromna većina sasvim dovoljna da identifikuje sve te opasne smutljivce i pošalje ih tamo gde treba? A pri takvoj biračkoj većini, više je nego sigurno da bilo koja antiputinska ideja nema ni minimalne šanse da dobije podršku stanovništva. Zašto trošiti milijarde rubalja na stvaranje ogromnog sistema za praćenje i kontrolu tako lojalnog stanovništva? Ali visoki načelnici iz nekog razloga očigledno sumnjaju u tu lojalnost. To se može objasniti jedino time da su oni potpuno svesni svoje šibicarske politike i da se zato sasvim osnovano boje mogućnosti da se žrtve njihove prevare iznenada osveste i da na silu zatraže sve što im je na prevaru oduzeto.
***
Isto takvo šibicarsko ponašanje sitnog varalice koji gubi živce, ruska vlast je demonstrirala i prilikom reagovanja na prekid teškom mukom dogovorenog primirja u Siriji. Priznajem da je i meni samom celo to zamešateljstvo sa napadom na humanitarni konvoj UN u početku delovalo nejasno. Naravno, napad na humanitarce je mogao biti i Putinov „odgovor“ Americi na nedavno bombardovanje sirijske armije (za koje se Vašington potom izvinio jer je bilo pogrešno). To je naravno mogla biti i čista provokacija terorista. Ali slušajući zvanične ruske komentare, nametnuo mi se zaključak da je u sve to ipak bila umešana Moskva.
Bilo je dovoljno da SAD izjave kako je napad na konvoj izvršen iz vazduha i da odgovornost za ovaj napad (po svoj prilici) pada na Asadov režim ili rusku avijaciju koja već mesecima realno kontroliše vazdušni prostor Sirije, pa da gotovo odmah iz Moskve usledi munjeviti demanti. Predstavnik ministarstva odbrane Igor Konašenkov je rekao kako su ruski eksperti proučili video snimak i da su bez dvoumljenja zaključili da nikakvog vazdušnog napada nije bilo. Pri tome je Konašenkov uporno naglašavao kako je ruska bespilotna letilica fiksirala i pikap vozilo koje je pratilo konvoj, kao i to da je na njemu bio montiran minobacač velikog kalibra. Međutim, do kraja je ostalo nejasno šta on to s tim diskretnim isticanjem ovog detalja zapravo želi da kaže. Kakve veze prisustvo vozila s minobacačem treba da ima s kasnije uništenim humanitarnim konvojem? Naime, ostalo je nejasno da li je Moskva aludirala na to da je baš tim oružjem konvoj bio miniran ili pak na to da ovim konvojem i nije prevožen humanitarni tovar već da je reč o prebacivanju terorista, što bi opet moglo da znači da je (ruski) napad bio opravdan…
Priznaćete – verzija prilično aljkava, ali barem nije šizofrena. Međutim, Moskvi se učinilo da je to nedovoljno i Konašenkov je već sutradan izašao s novim opisom događaja, s verzijom koja u potpunosti opovrgava prethodnu. Ispostavilo se da je ruska obaveštajna služba nad zlosrećnim konvojem ipak fiksirala avion – naravno američki. Reč je o bespilotnoj letilici Predator. Znači, kriva je Amerika čiji avioni već po navici bombarduju pogrešne ciljeve, pri čemu je i dalje ostalo nejasno šta je sa argumentima ruskih eksperata koji su dan pre toga tvrdili kako na mestu napada nema kratera, što nedvosmisleno potvrđuje činjenicu da nikakvog vazdušnog napada nije bilo. Ruska argumentacija bukvalno preslikava situaciju iz jednog starog poznatog vica: nisam pobedio, već izgubio – ne šahovsku partiju, već poen.
Treba li se onda čuditi tome što je državni sekretar SAD Džon Keri, više puta prevaren od strane šefa ruskog MID-a Sergeja Lavrova, u Ujedinjenim nacijama ljutito izjavio kako on i njegov ruski kolega žive u paralelnim svetovima. Ovoj izjavi je trebalo dodati još samo jednu sitnicu: Moskva je ta koja neprestano gradi nekakav svoj svet beskonačnih laži i podmetanja, svet u kojem vladaju zakoni izvrtanja realnih činjenica.
Ежедневный журнал, 22.09.2016.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 27.09.2016.
Srodni link: Viktor Jerofejev – Povratak Staljinovog monstruma
