Bojeva glava s mašnicom

mašnice na ogradi

Foto: Predrag Trokicić

Kada je Vladimir Putin nakon specijalno njemu priređene probe ushićeno izjavio da je nuklearni hipersonični sistem Avangard najlepši novogodišnji poklon ruskom narodu, on je veoma precizno označio simbol odlazeće 2018. godine. Naime, Rusiju je tokom prošle godine definitivno pokorio militarizam. Naš nacionalni lider svom narodu ne želi i ne može da pokloni bilo šta korisno, bilo šta što bi im život učinilo lakšim i prijatnijim, na primer kvalitetnije obrazovanje, bolje zdravstvene usluge, smanjenje cena i poreza, ili možda više novca u porodičnom budžetu.

Tokom prošle godine je sve bilo upravo obratno. Na primer, penzionom reformom su milionima ruskih građana drsko otete penzije za koje se nedavno država čvrsto obavezala da će ih uredno i po zakonom predviđenim iznosima isplaćivati. Potom je glavni načelnik Rosstata (Federalna služba državne statistike) otpušten, jer nikako nije umeo da obezbedi podatke o nivou inflacije koji bi se dopao vlastima. No, maloprodajne cene su kao što znamo vrlo neposlušne. Neće da slušaju naređenja odozgo. Prošle godine su i činovnici takođe dobili naređenje. Strogo im je naloženo da moraju biti čestiti, na šta su oni kao po dogovoru stanovništvu počeli da objašnjavaju kako narodu niko ništa nije dužan, da niko od njih nije tražio da rađaju toliku decu, da se živeti može i na klot rezancima, a još ako se nekima posrećilo pa imaju i okućnicu, nek posade krompir i rotkvu i – što se kaže – bog da ih vidi. A dušebrižne predsednikove reči o potrebi nekakvog zagonetnog preduzetničkog „trzaja“ koji će nas lansirati u svetlu budućnost, i dalje sterilno vise u vazduhu praćene zadovoljnim smeškanjem i trljanjem ruku svekolikog činovništva koje budno motri i čeka da im svaki startaper u kljunu donese odgovarajući prilog.

U ovoj situaciji gotovo jedini spas za ovu vlast je militarizam, pa su se zato već ionako planirane nuklearne bojeve glave koje će se jednog dana možda sručiti na SAD, pokazale kao najlepši poklon ruskom narodu. Osim toga, Avangard i njemu slične superopasne igračke postali su idealan simbol aktuelne ruske spoljne politike. Zahvaljujući pregalačkom trudu ministarstva odbrane i ministarstva spoljnih poslova, koji su sledeći „Gerasimovljevu doktrinu“ zajedničkim snagama vodili žestok rat protiv zapada „nevojnim sredstvima“, naša zemlja se prošle godine našla u gluvoj međunarodnoj izolaciji. Pokušajem ubistva našeg dvojnog agenta Skripalja i njegove ćerke u engleskom Solzberiju, herojskom abordažom tri ukrajinska čamca u Kerčkom zalivu, uplitanjem u izbore širom sveta, od prostrane Amerike do majušne Crne Gore, obezbeđeno je formiranje stabilnog antiruskog fronta.

I po već staroj navici iz sovjetskih vremena, ministarstvo inostranih poslova tvrdi da je sve to zapravo rezultat gubitka suvereniteta savremenih zapadnih zemalja i njihovog punog potčinjavanja vašingtonskom „centralnom komitetu“. Ali u to teško ko može poverovati. Nakon par ekstravagantnih ispada Trampa, američki stejt department je danas u tako žalosnom stanju da očigledno nije sposoban za organizaciju iole razumne koalicije. A što se susednih zemalja tiče, budući da Kremlj već duže vreme uporno i dosledno demonstrira nepredvidivost i verolomstvo, pa su zbog toga i lični kontakti svetskih lidera s Vladimirom Putinom izgubili svaki smisao (čemu razgovori ako on čim zine – slaže), oštro suprotstavljanje Moskvi je velikoj većini zemalja kojima se (eto) „posrećilo“ da žive bliže Rusiji postalo gotovo jedino sredstvo preživljavanja.

Ova „srećna“ okolnost se najintenzivnije odražava na Ukrajinu. Na primer, ona se već duži niz godina bori za nezavisnost od Ruske pravoslavne crkve. I u tim nastojanjima ima logike: nemoguće je deliti i ispovedati nekakve zajedničke opšte vrednosti s nekim koga u isto vreme smatraš agresorom. Tako je prvih dana 2019. godine (5. januara), direktno izazvan aneksijom Krima i višegodišnjim ratom na jugoistoku Ukrajine, Putinov projekat ujedinjenog pravoslavnog sveta doživeo potpuni krah, a Ruska pravoslavna crkva, demonstrirajući totalnu servilnost Kremlju, naglo izgubila značajan deo svog uticaja u svetu.

Vojna sila Rusije se tako pretvorila u jedan od glavnih izvora Putinovog autoriteta unutar zemlje i gotovo jedini instrument njene spoljne politike. Našavši se u gotovo totalnoj izolaciji, Kremlj kao da sve redom pita: šta vam je milije, da razgovarate s nama ili da ratujete? Desilo se da Avangard na svojim plećima mora da nosi tri funkcionalna savršenstva. On je ne samo savršeno, već i savršeno beskorisno oružje, a u isto vreme i savršen simbol naše vojne politike.

Tokom poslednjih desetak godina, čim se negde povede reč o američkom sistemu protivraketne odbrane, ruski vojni načelnici počinju da galame o nekakvim bojevim glavama koje samo što nisu proizvedene i koje sve redom poseduju nekakva magična svojstva. Koliko se iz zvaničnih izjava može razumeti, Avangard je nuklearni hipersonični krstareći blok koji se putem noseće rakete lansira u kosmos i koji se, kada se od te rakete odvoji, velikom brzinom (približno 20 maha) spušta (tačnije pada) prema svom cilju. U ovom segmentu svoje putanje, on u raznim pravcima (vertikalno i horizontalno) manevriše kroz guste slojeve atmosfere, što ga čini praktično neuhvatljivim, no zato (što niko ne pominje) i lako uočljivim. To naravno preciznost ove ubitačne sprave gotovo istom brzinom približava nuli, ali to takođe niko ne pominje. I kada bi Sjedinjene Američke Države posedovale mogućnost presretanja naših bojevih glava u završnoj fazi leta, to bi zaista bio značajan doprinos strateškoj stabilnosti naše zemlje. Međutim, SAD ove mogućnosti nemaju i pitanje je da li će ih ikada imati. Američki sistem protivraketne odbrane je projektovan za presretanje neprijateljskih bojevih glava u kosmosu, a ne u nižim slojevima atmosfere, vazdušnom prostranstvu u kojem (više naslepo nego vešto) manevriše Avangard. Osim toga, ako na trenutak i zanemarimo Avangard i pažnju usmerimo na stanje koje trenutno imamo, taj prokazani američki sistem protivraketne odbrane bi po procenama stručnjaka morao da potroši od 2 do 5 svojih protivraketa za uspešno presretanje jedne ruske bojeve glave. Rusija danas ima 1.550 bojevih glava, a SAD samo 30-ak protivraketa lociranih na Aljasci i u Kaliforniji. To jest, one u najboljem slučaju mogu da presretnu 15 ruskih bojevih glava, tako da je i više nego jasno da Avangard nikakvog uticaja na trenutnu stratešku stabilnost ne može imati.

Ukratko, Sjedinjenim Američkim Državama će trebati još par decenija razvoja u sferi protivraketne odbrane (ako se na tako nešto uopšte i odluče), ne bi li se kod nas pojavila potreba za realizacijom nekakvog projekta kao što je Avangard. Danas je on apsolutno suvišan.

Osim toga, ovo najnovije hipersonično nuklearno čudo tehnike još uvek nema noseću raketu. Projekti i prve probe nove teške rakete Sarmat su u samom začetku, a njena proizvodnja i realna lansirna proba bi se najboljem slučaju mogla očekivati tek za 5 godina. „Supersavremeni“ Avangard će po svoj prilci biti montiran na UR-100H UTTH, noseću raketu čija je proizvodnja bila prekinuta pre 33 godine. Njen rok eksploatacije je dosad bio 3 puta produžavan i sada iznosi 35 godina, što takođe odlično simbolizuje trenutnu situaciju u ruskoj vojnoj industriji.

Dakle, najnovija potpuno beskorisna bojeva glava, montirana na blago rečeno zastarelu raketu, predstavljena je kao vredan novogodišnji poklon podaren ruskom narodu od strane Kremlja. Svakim danom sve lošije ekonomsko stanje u zemlji ruski državni televizijski kanali narodu opravdavaju neprestanim podrivanjima spoljnih neprijatelja. Načelnici time objašnjavaju i obračune sa svojim neistomišljenicima u zemlji. Sve u svemu, zemlja je spremna da ubrzanim tempom pređe na društveno uređenje podobno režimu vojnog logora.

I nakon svega, najvažnije pitanje je koliko gospodar Kremlja zaista veruje u sopstvenu priču o ovom nepobedivom čudu od oružja. Ako je svo to njegovo ushićenje dosad neviđenim bojevim glavama tek loše odigrana predstava – to nikako ne valja. Ali u tom slučaju postoji barem neka šansa da će Rusija preživeti ovaj režim i ovu vlast. Ako pak gospodar Kremlja doista veruje da je postao neprikosnoveni vlasnik ovog supermoćnog oružja i time vladar sveg života na planeti – to je monstruozno. Monstruozno i veoma opasno…

Ежедневный журнал, 03.01.2019.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 12.01.2019.