Rat bez plana
Nešto je krenulo po zlu u specijalnoj mirovnoj operaciji u Ukrajini. To uspeva da promakne jedino gluvim i slepim ali lajavim idiotima, poznatijim kao propagandisti federalnih TV kanala.
Nešto je krenulo po zlu u specijalnoj mirovnoj operaciji u Ukrajini. To uspeva da promakne jedino gluvim i slepim ali lajavim idiotima, poznatijim kao propagandisti federalnih TV kanala.
Putina koji sa zadovoljstvom rukuje nuklearnim koferčetom izgleda nimalo ne plaši pomisao da će, ukoliko se steknu nepovoljne okolnosti, odlučivati o sudbini čovečanstva u nepunih pola sata.
Poslednje akcije ruskih trupa nisu ostavile nikakvu sumnju da je zadatak „borbene operacije“ uspostavljanje ruske kontrole ili nad celom teritorijom Ukrajine, ili nad njenim najvećim delom.
Kada je Vladimir Putin nakon specijalno njemu priređene probe ushićeno izjavio da je nuklearni hipersonični sistem Avangard najlepši novogodišnji poklon ruskom narodu, on je precizno označio simbol odlazeće 2018.
Pre ratno-mornaričke „tuče“ u Kerčkom moreuzu Porošenko nije imao šansi da bude ponovo izabran, ali sada mu raste cena dok se u ulozi pobednika i žrtve šepuri na sastancima sa predstavnicima SAD i EU.
Ruska spoljna politika je ostala bez svoje najvažnije alatke – neposrednih razgovora Putina s liderima drugih zemalja. Ali njemu su oduvek bili važniji tajni dogovori i domunđavanja iza zatvorenih vrata.
Ruska vojna obaveštajna služba je pretvorena u banalni instrument spoljne politike. Ukratko, sve se izmešalo: više se ne zna gde se završava posao vojne obaveštajne službe, a gde počinje posao Sergeja Lavrova.
„Brežnjevljeva doktrina“ o pravu na mešanje u unutrašnje stvari zemalja-satelita SSSR-a, pokazala se kao žilava: nadživela je SSSR i danas vidimo njenu reinkarnaciju.
Sva udvorička štampa i slugeranjski kremaljski analitičari s loše skrivenim oduševljenjem pišu o onome o čemu je poslednjih godinu i po dana Putin maštao – o rusko-američkom sastanku na vrhu.
Više godina unazad, ja s nekakvom čudnom nelagodom i strahom očekujem 9. maj, možda jedini pravi praznik Rusije. Strepim – kakvu li će svinjariju ovoga puta napraviti?
Zove Lavrov Šojgua: „Nemoj po Njujorku, tamo mi je ćerka“. A Šojgu će njemu: „Peskov kaže nemoj po Londonu i Parizu, Medvedev po Berlinu… Koga onda da bombardujem?“ „Udri po Voronježu, tamo nema naših.“
Britanska vlada je optužila Rusiju da je umešana u trovanje u Solzberiju. Od Moskve se zahtevalo da odmah međunarodnoj Organizaciji za zabranu hemijskog oružja dostavi sve detalje projekta Novajlija.
U Siriji se u noći između 7. i 8. februara prvi put za poslednjih 60 godina odigrao direktan vojni sukob između Rusije i Amerike. Tom prilikom je ubijen nepoznat broj ruskih građana – doduše plaćenika.
Upad Turske na sever Sirije pokazuje kako Ankara i Moskva shvataju međunarodnu politiku. Po Putinu i Erdoganu, radi se o nekoj vrsti novog Parka iz doba jure, gde krupne zveri nadiru i proždiru one sitnije.
Uskoro će biti održan sabor Ruske pravoslavne crkve, u kojem će učestvovati i Vladimir Putin, budući da je u savremenoj Rusiji pravoslavna crkva radosno na sebe preuzela ulogu agitpropa postojeće vlasti.
Putinu i čitavom vojnom rukovodstvu zemlje petodnevni rat protiv Gruzije je još štošta morao da pokaže. Postalo je jasno da njemu nedostaje osnovni instrument za realizaciju svoje doktrine – efikasne oružane snage.
Ruski vojni glasnogovornici su uputili jedno zastrašujuće upozorenje: sistemi protivvazdušne odbrane locirani u Siriji pažljivo će slediti kretanje svih vojnih aviona zemalja koalicije pod vođstvom SAD.
Posle terorističkog napada u metrou u Sankt Peterburgu, Dumi je na razmatranje predat Zakon o patriotskom vaspitanju, gde nam profesionalni ljubitelji otadžbine objašnjavaju šta je to patriotizam.
Prošlog vikenda se u bavarskoj prestonici događalo nešto što zaslužuje naslove tipa „Složno nesložni“, kakve smo već videli povodom jedne druge minhenske konferencije sredinom prošlog veka…
U Ministarstvu odbrane je u toku užurbana razmena medalja: već uručena odličja „Za oslobođenje Palmire“ menjaju se za sveže iskovane medalje „Za zauzimanje Alepa“. Moj im je savet da ne žure.
I meni je zamešateljstvo sa napadom na humanitarni konvoj UN delovalo nejasno. Ali slušajući zvanične ruske komentare, nametnuo mi se zaključak da je u sve ipak bila umešana Moskva.
Rusija se umešala u sirijski građanski rat samo zato da bi za vreme prošlogodišnje posete ruskog lidera Generalnoj skupštini UN-a naterala Obamu da porazgovara sa Putinom. I to se nastavlja.
Brzo se pokazalo da temelji ambicioznih planova o stvaranju nekakvog „strateškog“ saveza između Rusije, Turske i Irana leže ne na pesku, već na (oprostite na izrazu) žitkom dreku.
Događaj dana je oslobađanje Nađe Savčenko, koja je u martu osuđena na 22 godine zatvora. Nema nikakve sumnje da je odluku o oslobađanju ukrajinske heorine Putin doneo pod pritiskom.
Ukrajina je dobila novog premijera istoga dana kada je naš glavni načelnik, evo već 14. put preko malih ekrana razgovarao sa sebi potčinjenim narodom. Ovoga puta Putin nije bio naročito ubedljiv.
Članice NATO su utvrdile broj stalno prisutnog ljudstva koje će biti stacionirano u Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Poljskoj i Rumuniji. Nabrojane zemlje će se od sada zvati „zemlje na liniji fronta“.
Obe strane su se zaglibile u sirijski konflikt i potreban im je proboj na terenu. Moskva i Vašington se mogu odlučiti na ishitrena rešenja, osuđena na neuspeh.
U biblioteci koledža u Varkuti pronađene su 53 knjige izdate uz podršku Soros fonda, koji je u Rusiji proglašen nepoželjnim, i sve su uredno „spaljene“.
Obama, Oland i Merkel će morati da sednu za sto u Jalti sa Putinom i da, kao nekada Staljin i Čerčil, pristupe povlačenju novih granica. Makar one ne bile ukrajinske. Za sada će poslužiti i sirijske.
„Nas niko nikada nije unapred obaveštavao o planiranju ili započinjanju sličnih operacija. A moram reći da ni danas to ne čini“. Vladimire Vladimiroviču – porašće vam nos!
Očekivao sam da će proći bar par nedelja ili meseci vazdušnih napada, pre nego što se Rusija odluči za kopnenu operaciju u Siriji. Ali ideja o tome je stigla na dnevni red već posle par dana.
Ruski građanin odlično zna kako treba da se ponaša da ga ne optuže. On zna da se vlast ne sme kritikovati i da mu se u tom slučaju može desiti i da se provuče.