pusto polje

Foto: Predrag Trokicić

U nedelju, 24. marta, navršilo se 20 godina od početka sistematske akcije etničkog čišćenja i nasilja nad kosovskim Albancima, sprovedene od strane oružanih snaga srpske vojske i policije tokom NATO intervencije na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva institucije Republike Srbije da žrtvama zločina na Kosovu obezbede pravdu, procesuiranjem svih odgovornih bez obzira na njihovu poziciju u vreme izvršenja zločina ili unutar današnje hijerarhije vlasti, kao i javnim sećanjem na njihovo stradanje.

Prema podacima FHP-a i Fonda za humanitarno pravo Kosovo, u periodu od 20. marta do 14. juna 1999. godine, srpske snage su na Kosovu ubile 6.872 Albanska civila. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) utvrdio je da je preko 800.000 albanskih civila deportovano, neutvrđen broj osoba bio je izložen torturi i seksualnom zlostavljanju, a uništen je i opljačkan značajan deo imovine i religijskih objekata kosovskih Albanaca.

Zločini nad kosovskim Albancima bili su vršeni sistematski i svakodnevno. U samo jednom danu, 26. marta 1999. godine, u Maloj Kruši, Suvoj Reci, Landovici, Celini i drugim mestima ubijeno je skoro 700 civila. U masovnim egzekucijama ubijani su i žene, deca i starci. Njihova tela su spaljivana, bacana u bunare ili sklanjana na tajne lokacije. Do danas su na teritoriji Republike Srbije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine. U Batajnici nadomak Beograda otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, kod jezera Perućac masovna grobnica sa 84 tela, a u masovnoj grobnici Rudnica otkrivena su još najmanje 52 leša.

MKSJ je u osuđujućim presudama u predmetima Šainović i dr. i Đorđević utvrdio postojanje državnog plana, čiji je cilj bio proterivanje značajnog broja kosovskih Albanaca, kako bi se obezbedila trajna srpska kontrola nad Kosovom. Postojanje plana utvrđeno je, između ostalog, i na osnovu primene jednoobrazne matrice zločina, nekažnjivosti za počinjene zločine i uništavanja ličnih dokumenata kosovskih Albanaca na prelazima prema Albaniji.

Suđenja pred sudovima u Srbiji još uvek ne odražavaju obim i karakter počinjenih zločina nad kosovskim Albancima. U postupcima pred specijalizovanim i sudovima opšte nadležnosti procesuirani su zločini u kojima je ubijeno samo oko 200 žrtava. Upadljiv je i izostanak procesuiranja visokopozicioniranih vojnih i policijskih oficira, u čijim je zonama odgovornosti ubijeno na hiljade albanskih civila ili čiji su potčinjeni sprovodili organizovane i koordinirane akcije proterivanja, ubistava, pljačke i skrivanja tela civila. Sa izuzetkom dvojice optuženih nižerangiranih vojnih oficira (predmeti Ćuška i Trnje) i jednog srednjerangiranog policijskog oficira koji je pravosnažno oslobođen (predmet Suva Reka), do sada su pred lice pravde izvedene samo osobe sa najnižeg nivoa vojne i policijske hijerarhije. Izostali su i postupci za najmasovnije zločine, počinjene tokom kampanje vojnih i policijskih snaga Srbije u vreme NATO intervencije, kao što su zločini u Meji, Korenici, Maloj i Velikoj Kruši, Pustom Selu i Celinama, u kojima je ubijeno preko 800 albanskih civila. Nije bilo nijednog suđenja za zločine počinjene tokom 1998. godine, u kojima je ubijeno preko 1.000 civila. Takođe, do danas niko u Srbiji nije odgovarao ni za opsežnu operaciju skrivanja tela kosovskih Albanaca u masovne grobnice.

Osamnaest godina nakon otkrića masovnih grobnica u Batajnici, Petrovom Selu i kod jezera Perućac i više od pet godina po otkrivanju masovne grobnice Rudnica, na tim lokalitetima ne postoje nikakva obeležja koja bi ukazivala na to da su na teritoriji Srbije pronađene stotine leševa žena, dece i muškaraca – civila stradalih u brojnim masovnim zločinima na Kosovu. Takođe, bilo kakav javni diskurs o zločinima koje su srpske snage počinile na Kosovu tokom troipomesečnog perioda 1999. godine, ostaje u senci senzacionalističkih manipulacija brojem žrtava bombardovanja, uprkos istraživanju FHP-a i FHP-a Kosovo koje je utvrdilo da je u periodu od 24. marta do 12. juna 1999. od posledica NATO bombardovanja SRJ život izgubilo ukupno 754 ljudi.

Do danas, FHP je javnosti predstavio ukupno šest Dosijea u kojima su predstavljeni dokazi o učešću srpskih snaga u zločinima nad albanskim civilima tokom sukoba na Kosovu (Ljubiša Diković, 549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije, 125. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije, Operacija „Reka“, Rudnica i Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu – Operacija skrivanja tela). Dosijei predstavljaju poziv institucijama za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji da istraže navode iz njih i da odgovorne procesuiraju. Do danas, TRZ nije podiglo ni jednu optužnicu za zločine opisane u ovim Dosijeima. Takođe, FHP je TRZ-u od 2012. godine podneo ukupno 11 krivičnih prijava – u većini slučajeva protiv visokorangiranih pripadnika vojske i policije, za koje postoje dokazi da su jedinice kojima su komandovali počinile zločine tokom sukoba na Kosovu. Između ostalog, krivične prijave su podnete za zločine počinjene u Maloj Kruši, Landovici, Pokleku i Godenu. Jedini visokorangirani pripadnik Vojske Jugoslavije protiv koga je TRZ sprovelo istragu je Dragan Živanović, komandant 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije. Međutim, TRZ je u martu 2017. godine tu istragu obustavilo. FHP smatra da je obaveza TRZ-a da procesuira visokorangirane počinioce za zločine koji su počinjeni tokom sukoba na Kosovu, kao i za zločine u kojima je ubijen veliki broj civila.

FHP je 2016. godine pokrenuo Inicijativu za uspostavljanje batajničkog mesta sećanja, sa ciljem da se na mestu gde su u masovne grobnice bila bačena tela stotina nedužnih ljudi i dece osnuje memorijalni centar, kao trajan znak poštovanja prema žrtvama i doprinos pamćenju i širenju istine o zločinima kakvi ne smeju da se ponove. Peticiju za osnivanje memorijala do sada je podržalo više stotina ljudi, i tokom naredna tri meseca FHP će intenzivno prikupljati nove potpise podrške građana. Međutim, Inicijativi za uspostavljanje memorijala u Batajnici neophodna je politička posvećenost i rešenost da se odnosima sa kosovskim Albancima pristupi sa stanovišta odgovornosti i priznanja. Stoga FHP poziva institucije Republike Srbije da podrže ovu Inicijativu, i svojim primerom ukažu na put kojim u budućnosti treba da se razvijaju međusobni odnosi Srbije i Kosova.

Fond za humanitarno pravo, 24.03.2019.

Peščanik.net, 25.03.2019.

TEMA – KOSOVO