Tek što je Emir Kusturica u razgovoru za Sputnjik rekao kako je spreman da pogine u borbi protiv kopanja litijuma, odmah su ga pozvali da bude vođa pobune. On je taj koji bi mogao da povede narod u spas od propasti.
To je otprilike predložio Vojislav Mihajlović iz stranke Pokret obnove kraljevine Srbije, unuk đenerala Draže.
Nešto pre ideje o pogibiji, Kusturica se zakačio sa Željkom Mitrovićem, pišući o njemu kao velikom zlu, što ovaj svakako jeste. Sveti Žeks je, kako sebe zove, odgovorio montažom uz pomoć sopstvene veštačke pameti. Tamo reditelj pod svojim likom izgovara tekst koji je začet u Žeksovom misaonom procesu. To zaista izgleda kao maloumni opit, koji je vlasnik medijskog nužnika više puta emitovao. Kusturica je tražio zaštitu od nadležnih, ali nje nije bilo.
Udari na litijum i svetog Mitrovića morali su da znače samo jedno: Kusturica je otišao na drugu stranu. Spremnost da položi život u buni protiv kopanja i prvog pijuka, odredila mu je poziciju neprijatelja srpskog despota kome se u toj stvari ne protivreči.
Odmah pošto je rekao to što je rekao, a neki pobunjenici proglasili Emira za svog vođu, vladareva nepismena garda je počela da šiba reditelja i provlači ga kroz tabloidni kal. To je znak da su se jako prepali njegovog primera. Ne zna se ko sve još od spavača iz akademske zajednice može da se prene iz hibernacije i prijavi za regrutovanje pred neizbežnu pobunu. Ako je ona zaista neizbežna, a verovatno nije.
Svejedno, silazak Kusturice iz sveže udobnosti Mećavnika u stvaran život, prilično je iznenadio režim i opoziciju. Odmah se neko setio da bi Emir Kusturica bio idealan politički vođa, bolji od vladike Grigorija ili sudije Majića, na primer. Obojica su ostali bez harizme i energije i brzo su se potrošili. Kusta sve to ima. Velika karijera mu pomaže da svake zime dovodi svetske zvezde na Kustendorf. U Vučićev dvor je u februaru 2017. dopratio italijansku zvezdu Moniku Beluči. Istog dana od vladara je dobio orden – bez izuzetka to je medalja za lojalnost.
Kusturica je gradio, nešto svojim parama nešto uz pomoć države. Danas nije poznato da li je on uspešan privrednik i bogat čovek, ili siromašni umetnik koji se skućio na planini. Ima tu prostora i uslova za hedonizam posebne vrste. U jednom intervjuu Kusturica kaže kako najviše voli da tamo sedi i uživa sa Matijom Bećkovićem. U Ruskom domu je rekao: kad Matija sretne boga, imaće šta da kažu jedan drugome.
Uz pomoć rendžera čuva prirodu i imovinu, ne zna se čiju. Postoji anegdota po kojoj on ima jako skup hobi: skuplja planine.
Na Mećavniku ga je u avgustu 2021. posetio Vučić i održao prilično udvorički govor, što njemu nije svojstveno. Za petnaest minuta je, izgovarajući odu domaćinu, reditelja dvanaest puta nazvao profesorom. Na licu mesta je naredio Drobnjaku da za dve nedelje počne sa gradnjom puta do Mitrovca.
Nije poznato šta je uradio Drobnjak. Verovatno ništa.
Kusturica se nije držao samo brda i gora. Sišao je na ušće Rzava u Drinu kod Višegrada i tamo zamislio pa i osnovao Andrićgrad ili Kamengrad. Na tom novogradskom prostoru sabrao je Andrića, Njegoša i crkvu Kneza Lazara. Andrićgrad ima tri počasna građanina. To su Milorad Dodik, Vuk Jeremić i Matija Bećković. Dodik je navodno pomogao izgradnju Kamengrada, a najviše para dala je Srbija. To je danas manje turistička atrakcija i svetilište nacionalne prošlosti, a više spomenik graditelju.
Pri ideji da uđe u politiku ako se već okrenuo protiv vladara, Kusturica kaže da ga zanima samo očuvanje životne sredine, to je njegova politika. Kako zamišlja okolnosti u kojima bi položio život za tu stvar, nije objasnio.
Kusturica je uradio velike stvari kao reditelj, sve dok nije razumeo da je njegova umetnička oseka neopoziva. Izgradnja etno sela i kamenih gradova nije bila moguća bez obilne pomoći iz državne kase. Tako se može razumeti njegova bliskost sa svim režimima, kojima je on bio dugoročni nacionalni projekt. Njegov nacionalizam nije preterano ekstreman niti fanatičan, ali je obeležen stavovima koji su dolazili iz istrajne rigidnosti i opčinjenosti mitovima. Svoju rusofiliju koja jeste neobično snažna, nosi kao barjak a nekad je iskazuje uz neočekivane bizarnosti.
Moguće da je Kusturica ovde uradio sve što je želeo. Morao je da zna da je svojom ličnom pobunom okončao vreme mira sa Vučićem. Ma kakva skretanja imao reditelj u svojoj postfilmskoj karijeri, njegov stav o litijumu a posebno o presudnosti borbe po cenu života jeste značajan. On je veliko ime i vladar ne bi smeo da krene u otvoreni sukob sa njim. Pustiće sa lanca sve koje je hranio sirovim mesom. Mitrović, kao najgadniji i najprljaviji odvezan je prvi. Kusturica je opasan protivnik, značajan prilog ideji ili opštoj odluci da se kopanje mora sprečiti sa svima koji ga sprečavaju.
Njegov junak Zabit iz Doma za vešanje bi rekao: napolju je apsolutno romantično!
Peščanik.net, 25.10.2024.
LITIJUM
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Ljubodrag Stojadinović (see all)
- Desant na Tivat - 04/06/2026
- Panađur u Kini - 29/05/2026
- Sto godina robije - 22/05/2026
