Postoji granica sramote, skarednosti i sumanutosti preko koje se mora bar oklevati, ili još bolje, uopšte ne verbalizovati bilo šta što po svim merilima izgleda uverljivo realno, činjenično potvrđeno, razumno zaključeno. Recimo, ime žrtve na Filozofskom fakultetu navedeno je kao Milica Ž., ali podjednako često u još tri varijante: Živković, Žarković i Živanović. To jasno određuje vučimedije kao najzapuštenija bunjišta lažnih vesti, govora mržnje i propagande. Reč novinarstvo ne bi se smela upotrebljavati ni u kojem kontekstu. Posebno je nužno uzdržati se od svake verbalizacije kada ti entiteti nešto „otkriju“ – posle žrtve Filozofskog fakulteta, teroriste iz banatskog kukuruzišta. Teško je odrediti kome od dva diktatora to više odgovara, srpskom ili mađarskom. Ko li je izvođač? Možda oni kojima se dosad dokazano za to lepo plaćalo, mađarska opozicija, srpske anarhističke dangube – MOSAD. Ne zaboravimo ni Sloveniju, gde je Janša priznao da je gostio paramosadovsko preduzeće Black Cube, koje je razotkriveno sa VI iskomponovanim video snimcima namenjenim izborima. Janši preti optužba za veleizdaju.
Sarkastična rezignacija normalna je prva reakcija, ali reakcija možda uopšte nije potrebna. Možda je mnogo bolje pustiti završne grčeve da se odvijaju javno, u ludačkom ritmu urušavanja. Nebojša Krstić, najstariji beogradski hillbilly, uspeo je da proda još jedan spisak za odstrel; Zorana je nepogrešivo povezala rektora sa eksplozivom, na papirnim tanjirima i u ruksacima; Petrov je zagrmeo sa ustavne stolice; udbosauri uporno jure padeže, Šlogirani je univerzitet proglasio mrtvačnicom, a Analogni je odmah dao poleta ovoj novoj aktivnosti, sa slobodom pobijanja studenata od strane vlasti. Setimo se, to je onaj ministar za informisanje koji je sam naveo da je još u analognom dobu i da nije upoznat sa digitalizacijom. Pre desetak godina neko je dao sasvim državotvorni predlog da se tadašnje psihičko stanje diktatora ispita u smislu sposobnosti obavljanja svih nadležnosti. Danas bi to bilo odviše, čisto trošenje resursa i vremena stručnjaka. Diktator je u nedelji dana najavio pet različitih termina za izbore, a onda ih, u skladu sa stanjem sveta i obnavljanjem svemirskog programa, konačno otkazao, odnosno uslovio rezultatima istraživanja od strane kolegijuma svih političara koji su istovremeno univerzitetski profesori, neki i dekani… ali viđu vraga, nijedan rektor. Pa gde si, Petrov od Polente, Ajnštajne po pet puta, erudito, mesna pito! I zašto jedan takav kvantitet ne bi bio istovremeno vođa ustavnog suda, rektor i predsednik vlade i/ili države: on bi bar bez teškoća promenio ustav, po kojem diktator ne može još jedanput biti predsednik države…
Na celom tom panađuru lik Brnabić, sa brojem godina i milijardi koje su blokaderi ukrali Srbiji sprečivši da preko 10.000 ćacija dođe do diploma i time ubrza robotizaciju i individualnu avijaciju, izgleda da više nije u igri. Ima i drugih žrtava, ali ispadanje iz milosti česta je pojava u diktaturama. Tako je i Petrov pregazio zakonomrdića za jednokratnu upotrebu.
Sumirajmo: diktator je prekoračio granicu propagandne zloupotrebe smrti pojedinca i granicu masovnog ubijanja po potrebi. Kapilarnost njegove stranačke hobotnice sada se uistinu otkriva kao mogućno oružje masovne opasnosti po svakoga ko nije uključen, jer je time obeležen kao krivac, dužnik, osuđenik: ima i lik sa šalom koji bez prestanka zastupa smrtnu kaznu na Pinku, da i ne pominjemo smrtonosne ministre. Kooperativna srpsko-mađarska zavera otvara široko područje buduće represije u obe zemlje: sve što nije diktatorovo podaništvo postaje ilegalizovano.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.
