Vest da je britanski investicioni fond BC Partners postigao dogovor sa Alpac Capitalom o prodaji Adria News Networka, što znači da će se u vlasništvu portugalske investicione grupe, između ostalih, naći beogradske televizije N1 i Nova, listovi Danas i Nova i nedeljnik Radar, zabrinula je deo javnosti da će u Srbiji zavladati medijski mrak, posebno imajući u vidu da ima naznaka da bi izbori mogli biti održani na jesen.
Samo se može nagađati kako će ti mediji izgledati, nakon što definitivno postanu vlasništvo Alpac Capitala, koji je vlasnik ispostava Euronewsa u više evropskih zemalja, ali ne i u Srbiji, koji finansira Telekom Srbija.
Ono što se, imajući u vidu medije bliske vlastima, u kojima deluje kao da je urednik jedna osoba, može naslutiti, jeste kako bi oni koji danas imaju najveću moć u Srbiji želeli da ti mediji izgledaju.
Idealna varijanta za njih bila bi, naravno, kopija tabloidno-propagandnih televizija ili dnevnih listova poput Informera i Pinka. Ipak, nije loše imati naizgled pristojnije i profesionalnije medije za kreiranje iluzije da u Srbiji postoje objektivni i nezavisni mediji koji daju, kako neki vole da kažu, „prostor za dijalog“.
Primer takvog „prostora za dijalog“ je emisija Direktno sa Minjom Miletić na televiziji Euronews, koja je emitovana pre desetak dana. Pošto je rekla da je dva puta pozvala studente u blokadi, ali da oni na to nisu pozitivno odgovorili, voditeljka je pročitala nešto više od deset imena ljudi kojima je, kako je navela, takođe uputila poziv za učešće u emisiji.
Među njima su bili profesori univerziteta, intelektualci i politički analitičari koji, kako je rekla regionalna direktorka Euronewsa nisu mogli da prisustvuju „iz opravdanih ili neopravdanih razloga“.
Pitanje je kako to neko „ne može“ da negde dođe iz „neopravdanih razloga“ i ko to određuje šta su opravdani, a šta neopravdani razlozi.
Dilema je i da li je odluka da sa liste pročita imena i prezimena onih koji su odbili učešće u emisiji samo želja voditeljke da gledaocima pruži preciznu informaciju ili je možda bila reč i o prozivanju „nepodobnih“, što je, na društvenim mrežama i u propagandnim medijima u Srbiji, nažalost, veoma česta pojava.
Poziv da učestvuju u emisiji prihvatili su nekadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, profesor na Filozofskom fakultetu Oliver Tošković i filozof i književnik Filip Grbić.
Tošković, za razliku od druga dva gosta, ne podržava aktuelne vlasti, što je trebalo da pošalje poruku da se na Euronewsu daje prostor i drugačijem mišljenju i da će se ono što on ima da kaže saslušati i uvažiti.
Da bi argumentovao tezu da je situacija u Srbiji veoma zabrinjavajuća i da rastu tenzije, Tošković je podsetio da je na akciji lepljenja nalepnica „Studenti pobeđuju“ u maju jedan aktivista zbora Rakovica otet, odvezen u nepoznatom pravcu i pretučen.
Profesor je ovaj potez otmičara nazvao kriminalom i objasnio zašto misli da taj događaj ukazuje da Srbija počinje da liči na državu invertovanog totalitarizma, pojam koji je uveo Šeldon Volin, a čija je jedna od karakteristika prividna sloboda građana, odnosno izostanak mogućnosti da menjaju sistem u kome žive.
U invertovanom totalitarizmu, u vreme kriza, objasnio je Tošković, agresija počinje da izlazi na ulicu i to najčešće počne da sprovodi vlast.
Slučaj pretučenog momka i pojam invertovanog totalitarizma za voditeljku, čija je jedna od važnih referenci u biografiji, osim televizije N1, i rad na televiziji Pink, nije bio razlog da Zoranu Mihajlović ili Grbića upita da i oni prokomentarišu slučaj otmice ili se osvrnu na Toškovićeve argumente da se o Srbiji može govoriti kao o invertovanom totalitarizmu.
Kao da je reč o nevažnom detalju, upitala je Toškovića da li su građani koji su protiv vlasti „doprineli radikalizaciji“. Toškovićev odgovor da je krivac za radikalizaciju protesta ponašanje onih koji imaju moć, odnosno vlasti, bio je već previše Euronews verziji „objektivnog informisanja“. Bivša voditeljka Pinka naglasila da je ne zanima moć, već „agresivno ponašanje građana“.
Uzalud je Tošković ponovio da treba imati u vidu genezu radikalizacije protesta i da je onaj koji ima moć taj može i treba da u vremenima krize pozove na pravi dijalog, jer je voditeljka uvela novu temu, a to je „digitalni linč“ kroz koji su, kako je rekla, mnogi prošli, uključujući nju i Filipa Grbića.
Tezu da je Grbić posle nedavnog gostovanja na RTS-u doživeo „medijski i digitalni linč“, on i voditeljka argumentovali su tekstom posvećenom tom filozofu objavljenom u Danasu.
Pri tome nije pomenuto da taj list ima na desetine sličnih tekstova o javnim ličnostima za koje uređivački tim smatra da javnost treba upoznati ili podsetiti ko su oni.
Grbić je rekao da je autor Danasa, pozivajući se na podatke sa Vikipedije, naveo da je aktivan u Srpskoj naprednoj stranci, što, kako je naglasio, nije istina.
Iako je tačno da novinarima izvor ne bi trebalo da bude Vikipedija, Grbić nije pomenuo da je Danas pre sporne rečenice, uz link ka videu koji to dokazuje, naveo da ovaj pisac „kaže da podržava SNS“ i da je racionalno podržavati tu stranku.
Nadovezujući se na Toškovićevu tezu o invertovanom totalitarizmu u Srbiji, Grbić, ta žrtva medijskog linča, rekao je da se danas sa društvenim mrežama živi „totalitarizam rulje“.
Zato se stiče utisak da je filozof sve koji napišu nešto se njemu ne dopada označio kao grupu koja ne zaslužuje nijedan drugi naziv osim – rulje.
Demokratija u Srbiji je, rekao je Grbić, pod izazovom „totalitarnog pokreta“ koji podvrgava digitalnom ili fizičkom linču svakoga ko postavi pitanje koje mu ne odgovara.
„Ako pokret koji ne okleva od nasilja, a to su blokade, dolaženje na kućnu adresu i pretnje, i ako se i u opoziciji ponašaju nasilno, možemo li da zamislimo kako će se ponašati kada uzmu vlast“, rekao je Grbić.
Na Toškovićevu konstataciju da se ne može predvideti šta će se dešavati kada neko drugi dođe na vlast i da studentski pokret u kontekstu izbora nije ni formiran, Mihajlović mu je upala u reč rekavši da taj pokret ume da, kako je navela, „bije“.
Pošto je pokušao da završi misao, Mihajlović mu je rekla: „Spalili ste 800 prostorija SNS-a“, izjednačavajući profesora Filozofskog fakulteta sa osobama koje su to učinile.
„Zeleno svetlo“ koje su studenti dali građanima prošle godine Mihajlović je protumačila kao poziv na napad na policiju, ali voditeljka je nije zamolila da precizira na osnovu čega to tvrdi.
Umesto toga, upitala je Toškovića šta misli o paljenju kontejnera od letos, ali se nije osvrnula na još jedan događaj koji je obeležio prethodno leto – noć između 14. i 15. avgusta, kada je policija brutalno pretukla pobunjene građane u Valjevu, gde je, prema izveštaju BIRN-a, jedan muškarac dobio najmanje 28 udaraca pendrekom.
Pošto je, dok su mu u reč upadale i voditeljka i Zorana Mihajlović, pokušao da objasni da posle pada nadstrešnice u Novom Sadu na obe strane ima agresivnih pojedinaca i da to ne podržava, Mihajlović ga je pokušala ućutkati optužbom: „Zamalo 13. avgusta prošle godine niste ubili 30 ljudi“, izjednačavajući još jednom svog neistomišljenika sa osobama koje su učestvovale u sukobima sa policijom.
Moralne inhibicije opadaju kada su ljudi u grupi, rekao je Grbić, oslanjajući se verovatno i na Gustava Le Bona i njegovu knjigu Psihologija gomile.
Nije, naravno, prisustvo gomile jedini uslov da nekome opadnu moralne inhibicije; primera ima nebrojeno, ali je za ovaj kontekst dobar primer izveštavanje tabloidnih medija, čiji se uposlenici besramno služe direktnim lažima, manipulacijama i poluistinama, često u kombinaciji sa prostaklukom koji u tim medijima dostiže nikada viđen nivo.
Tošković je, dakle, u ovoj emisiji koja nudi „prostor za dijalog“ ućutkivan, direktno napadan, pa i optužen za nasilje, ali voditeljka barem u dva navrata nije našla razloga da na to reaguje. Time je dala za pravo onima koji Euronews smatraju uglađenom verzijom propagandnih glasila poput Informera i Pinka.
Uostalom, regionalna direktorka Euronewsa jedna je od potpisnica inicijative da se osnuje Asocijacija novinara Srbije, pa se tako našla, u društvu sa, na primer, Milomirom Marićem, Draganom J. Vučićevićem, Jovanom Jeremić i Gordanom Uzelac.
Samo će pravnici jednog dana moći da odgovore na pitanje da li zaposleni u propagandnim i tabloidnim medijima koji su poslednjih 13 godina lagali, manipulisali, služili se poluistinama, podizali tenzije, pa nekad i mržnju u društvu mogu da za to snose krivičnu odgovornost.
Istraživači će imati pune ruke posla, a ako ti slučajevi dođu do tužilaca i sudija – samo neka oni rade svoj posao, kako to često voli da kaže predsednik Srbije, taj čest gost Informera i Pinka.
Peščanik.net, 08.06.2026.
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA
