Foto: Ivana Tutunović Karić
Foto: Ivana Tutunović Karić

Lik Brnabić je s vidljivim oduševljenjem primio predsednika parlamenta Slovenije – dva neartikulisana đilkoša odmah su se prepoznala. Širi krug oduševljenja nije se ostvario, jer je Zoran Stevanović odmah ugasio svako nadanje da će se razviti neki problem oko srpske manjine u Sloveniji i izneo tačno ono što Janša misli: No way za druge manjine, čak ni Romi nemaju mogućnost! A svi su preduslovi bili tu: Zoki 1 (Janković, gradonačelnik Ljubljane) prsio se prošle godine izjavom o prijateljstvu sa Aleksandrom Vučićem i Miloradom Dodikom, i čak nagoveštavao svoju kandidaturu za gradonačelnika Beograda, što je brzo zataškao. Njegova izjava navela je srpske studente u Sloveniji, mnoge kulturne radnike i predstavnike civilnih inicijativa da se javno pobune i objave pismo oštrog distanciranja. Bila sam među potpisnicima – izvinjavam se za digresiju, ali je ilustrativna: kad sam nedavno dobila Župančičevu nagradu za životno delo, koju dodeljuje grad Ljubljana, gradonačelnika po prvi put za pola veka nije bilo na dodeli. Zamenik mi je dao na znanje da je moja malenkost razlog tome. Nije da nisam planirala referencu na rečeno prijateljstvo prilikom dodele…

A Zoki 2 naravno je druga priča: ulični provokator, antivakser, dva puta osuđivan bivši policajac overio je kod notara izjavu da neće sarađivati sa Janšom a zatim mu postao glavna potpora u minimalnoj razlici glasova u parlamentu, nazvao poslanice uličarkama, pomogao dva zakona koji smanjuju radnička, zatim i ljudska prava stranaca u Sloveniji… Veza između dva Zokija je ambivalentna – žrtve su slovenačkog nacionalizma i šovinizma, i istovremeno u sumnjivim savezništvima i koalicijama, na strani najgorih u zemlji i napolju. Poučno, u stilu banalnosti i stereotipa: šta sve Srbin Srbinu preko leđa Srba može onako srpski da namesti, dobro je došlo. No mnogo važnije od toga – kako se može urediti, osmisliti i povećati otpor protiv svih i svega što zajedničkim snagama pomaže diktaturi i u Srbiji i u Sloveniji. Otpor u Sloveniji trajao je do novih izbora, dakle dve pune godine, otpor protiv diktature u Srbiji sada ima godinu i po dana: treba još najmanje šest meseci po toj analogiji. Konačno, svrstavanje i razvrstavanje ne događa se po etničkom kriterijumu nego po koristi, što može da neke usijane glave malo ohladi u deklarativnom patriotizmu.

Poređenje otkriva samo brzinu i odsustvo obzira u grabljenju vlasti i otimačini dobara, i ne na kraju, u sluđivanju građana. To što Tramp na dnevnoj osnovi menja ratno i mirovno lažinjanje, što se srpski diktator izdire na mostograditelje i na novinarke da bi svom narodu dao uzor bezobrazluka, a Zoki 2 vređa sve one na -ić u Sloveniji, samo su najočitiji pokazatelji da nikakvog poređenja između dve strane ne sme biti.

Peščanik.net, 19.06.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.

Author: Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); Kje smo? Ljubljanski steganogram (2024); Hetera in filozof, studija (2024). Romani su joj objavljeni na slovenačkom i makedonskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025.