„Oni su među nama.“ Svetleća zelena slova zlokobno se pojavljuju na crnoj pozadini. Iznad njih lebde reči „tuđini“ i „skinuta tajnost“, koje sugerišu objavljivanje tajnih državnih fajlova o vanzemaljcima, dugo očekivano u nekim budžacima interneta. Zatim se tekst polako nastavlja: „Šezdeset godina je vlada Sjedinjenih Država strogo čuvala tajnu.“ A onda sledi veliko otkriće: nije reč o najavi novog horor filma, već je to nedavno postavljena internet stranica Bele kuće. Strašna bića nisu vanzemaljci, već druga vrsta tuđina – imigrantska vrsta, ona koju proganja Služba za imigraciju i carinu (ICE).
„Tuđini hodaju među nama, žive u našem komšiluku i saobraćaju s nama u našem svakodnevnom životu“, piše na stranici. „Kupuju u istim prodavnicama, idu u iste škole kao i naša deca i žive naizgled normalnim ljudskim životom.“ To je šala: ljudska bića su opisana kao osvajači iz svemira. Liči na fašizam? Nije važno, privući će pažnju.
Ta internet stranica poziva posetioce da pogledaju broj imigranata koji su navodno uhapšeni po tužbama za zločinačke aktivnosti u američkim gradovima i varošicama, a pripada onom podžanru trampovskih poteza koji su istovremeno preteći i bedasti. „Groteskno, zastrašujuće i infantilno“, rekao mi je Ernesto Verdeha, ekspert za prevenciju genocida. Teško je pisati o takvim gestovima: njihova ružnoća nije maskirana, pa šta tu ima da se kaže? A ipak, koliko god bedasti, takvi iskazi postepeno menjaju svet u kom živimo.
Zbog rečenica kao što su „Oni ne pripadaju ovde“ i „Sve ih deportujte“, pomislila sam da ta internet stranica poziva Amerikance na nasilje nad migrantima. Ali Ben Valentino, profesor političkih nauka na Koledžu Darmut, misli da njena svrha nije da podstakne Amerikance da nešto čine, već da ih navede da ne reaguju kad vlast sprovodi surove kampanje protiv miliona ljudi koji samo pokušavaju da žive u miru. „Oni žele da većina stanovništva ne preduzima ništa“, kaže Valentino. „To im je dovoljno. Nije cilj da se građani pretvore u ubice već u posmatrače.“
Valentino je jedan od osnivača Projekta ranog upozoravanja, koji procenjuje rizik od masovnih zločina širom sveta. Naravno, nasilje nad imigrantima u Sjedinjenim Državama nije po svojim razmerama ni blizu onim zločinima koje Valentino obično proučava. Ali dehumanizujući jezik kakvim se vrlo često služi Trampova administracija, kaže on, „prilično je standardan pokazatelj“ rizika; to je nužan, mada ne i dovoljan uslov masovnog nasilja usmerenog na određenu grupu.
Za to što je Trampova administracija donekle prikočila svoju žestoku antiimigrantsku kampanju zaslužni su neimigranti koji su se angažovali na sudovima i pogotovo na ulicama. Najdramatičniji sukobi odigrali su se prošle zime u Mineapolisu, ali otkad je federalna vlada okončala okupaciju tog grada, otpor se nastavio. U Njuarku, u Nju Džerziju, demonstranti su protestovali protiv uslova u Delejni Holu, ICE-ovom centru za zadržavanje. Najmanje 63 osobe su uhapšene samo prošle nedelje. U Gradu Njujorku je od prošlog januara relativno nova koalicija Dalje ruke od Njujorka obučila više od 7.000 volontera da pružaju nenasilan otpor ICE-u. Valentino smatra da je cilj stranice o tuđinima da se obeshrabri ta vrsta aktivnosti.
„Ideja je da vidite svoj grad s velikom crvenom tačkom iznad njega“, kaže Valentino o mapi na toj stranici. Pretpostavlja se da ćete kliknuti i pročitati broj imigranata optuženih za zločine. (Na primer, „Džejmstaun, država Njujork: 10; krađa, ometanje policije; Ekvador, Gvatemala, Meksiko, Nigerija.“) Onda ćete videti i optužbe i zapitati se želite li da dovedete u opasnost svoj život zbog takvih osoba?
U trenutku kad je postavljena ta stranica, Američki odbor za imigraciju – proimigrantska zastupnička organizacija – bio je domaćin skupa eksperata za podatke. Učesnici su primetili nešto zanimljivo. „Stranica je loše kodirana, loše dizajnirana i neobično direktno iskazuje stav koji ranije nije bio transparentan“, rekao mi je Aron Rajhlin-Melnik. Čini se da je mapa zasnovana na sirovim podacima ICE-a o hapšenjima, a te informacije je vlast uglavnom držala u tajnosti od početka drugog mandata Donalda Trampa. Ona je možda zasad najbolji dokument o razmerama delovanja ICE-a jer pokazuje da ICE nije divljao samo u gradovima već i u malim mestima, gde je to ponekad manje vidljivo.
Kao što to Trampova administracija obično radi, brojevi su izvađeni iz konteksta i pogrešno predstavljeni. Pored mape, stranica sadrži navodni popis „susreta“. Ta reč ima jedno značenje u naučnoj fantastici iz 70-ih godina 20. veka, a drugo u žargonu carine i zaštite granica, gde obično označava hapšenje migranata. Pošto sam provela previše vremena zureći u tu stranicu, palo mi je na pamet da oni žele da se plašimo svih stranaca: ne samo svemirskih i ilegalnih, već i „legalnih“, koji su rođeni u inostranstvu ali već decenijama žive u ovoj zemlji. Što se tiče brojača, on ništa ne prati. Brojevi se samo povećavaju u pravilnim intervalima malo dužim od sekunde.
***
Bedasti aspekt tog krajnje čudnog dokumenta pojačan je time što je on posejan referencama na seriju Dosije X. Ja sam našla samo jednu, poslednji red koji glasi: „Istina više nije tamo. Ona je upravo ovde. Upravo sada“ – što je aluzija na reči koje su takoreći logo Dosijea X. Profesor Ernesto Verdeha, koji je odrastao uz tu seriju, ukazao je na još neke odjeke, na primer na kombinaciju interplanetarnog rata i zavere duboke države. Ali nad svim tim elementima pop kulture nadnose se opšta mesta belog suprematizma. Fraze o tuđinima koji „hodaju među nama, žive u našem komšiluku“, kaže Verdeha, zvuče kao prizivanje teorije o Velikoj zameni, koja je postala tako poznata da bezmalo izgleda kao mejnstrim. „Na sličan način govorilo se o Jevrejima u Evropi 20-ih i 30-ih godina 20. veka“, dodaje Verdeha.
On je oprezno napravio to poređenje jer nije hteo da upadne u alarmistički kliše. Ali ideolozi Trampove imigracione politike nisu toliko pažljivi. Nekoliko dana pošto je objavljena stranica sa „Tuđinima“, Gregori Bovino, bivši šef Američke pogranične patrole koji je nadgledao federalne imigracione operacije u Mineapolisu, otputovao je u Portugaliju, na sastanak političara s ekstremne desnice, gde se raspravljalo o „remigraciji“ posle Prvog svetskog rata, to jest o nasilnom raseljavanju miliona ljudi na osnovu njihovog etniciteta – to jest o onome što danas zovemo „etničko čišćenje“.
Vođene istim nativističkim i ksenofobnim idejama, Sjedinjene Države usvojile su Zakone o imigraciji iz 1921. i 1924. Tim zakonima je okončana masovna imigracija uvođenjem kvota nacionalnog porekla koje su davale prednost severnim i zapadnim Evropljanima i skoro sasvim isključivale nebelu imigraciju. One su decenijama ostale na snazi; ukinute su pre nešto više od 60 godina, upravo onda kada je, po tvrdnjama stranice Bele kuće, započela priča o tuđinima.
Poenta istorijskog povezivanja nije tvrdnja da su bilo koja dva postupka ili dva doba identični. Kontekst se stalno menja. Ali važno je uvideti da ova internet stranica nije samo provokacija. Ona nije došla niotkuda, već je deo stare i strašne priče koja se neprekidno nastavlja.
The New York Times, 05.06.2026.
Prevela Slavica Miletić
Peščanik.net, 07.07.2026.
IZBEGLICE, MIGRANTITRAMPOZOIK
