Jagil Levi je jedan od najžešćih kritičara izraelske vojske i rata u Gazi. Njegove analize će verovatno godinama služiti kao osnova za razumevanje stanja naše vojske i izraelskog društva poslednjih decenija. Međutim, on greši kada u svom poslednjem tekstu tvrdi da upotreba reči „genocid“ omogućava jevrejskoj javnosti da izbegne preko potrebnu diskusiju o ratu u Gazi (Haaretz, 23.8.2026).
Levijev glavni argument glasi da je genocid pravni pojam, da se rasprava o njemu fokusira skoro isključivo na tehničko pitanje da li su ispunjeni uslovi da se ovaj rat definiše kao genocid. Čini se da je pravno pitanje praktično van svake sumnje. Mnogi pravnici širom sveta tvrde da je reč o genocidu. Profesor Vilijam Šabas tvrdi da je ovo najjači slučaj genocida od 19 dosad iznetih pred Međunarodni sud pravde. Još važnije, izveštaj Komisije Ujedinjenih nacija iz septembra 2025. navodi da je u Gazi na delu genocid. Taj izveštaj svoj autoritet zasniva ne samo na sistemskom pristupu i dokazima kojima potkrepljuje svoje navode, već i na stručnosti osobe na čelu odbora koji ga je sastavio: sutkinja Navi Pilej provela je osam godina u međunarodnom tribunalu za Ruandu, od čega četiri kao njegova predsednica.
Ali ovde nije reč o pravno-tehničkom, već o suštinskom pitanju. U skladu sa definicijom tvorca termina genocid, jevrejsko-poljskog pravnika Rafaela Lemkina, to je ovde pokušaj da se na nasilan način eliminiše palestinski narod u Pojasu Gaze i etnički očisti Zapadna obala. Ne radi se o uništenju pojedinaca, već celog kolektiva. Samo deo pravnih slučajeva definisanih kao genocid sadrži ubijanje većine pripadnika grupe, dok je u svima dokumentovan pokušaj da se zbriše ceo kolektiv. Izrael to sprovodi pomoću masovnog ubijanja, izgladnjivanja i sprečavanja humanitarne pomoći, sistematskog razaranja zgrada i infrastrukture, progona, uništavanja zdravstvene mreže, ukidanja palestinske uprave i ubijanja pripadnika palestinske elite. To su karakteristike većine genocida koji su se dogodili u modernoj istoriji.
Ovaj princip sledi istraživač i pravnik Filip Sands, jedan od najvažnijih u toj oblasti. Sands je napisao knjigu „Ulica Istok-Zapad“ (East West Street, 2016) koja se bavi Rafaelom Lemkinom i drugim jevrejskim pravnicima koji su uobličili međunarodno pravo nakon Drugog svetskog rata. U avgustu 2025. je u podkastu New York Timesa objasnio da se može dogoditi da se postupci države Izrael neće smatrati genocidom u pravnom smislu, zbog veoma visokog praga koji je međunarodno pravo postavilo za dokazivanje tog krivičnog dela. Ali suštinski, Izrael sprovodi genocid onako kako ga je razumeo Lemkin.
Stoga je upotreba termina „genocid“ veoma važna. On veoma precizno opisuje politiku Izraela prema palestinskom narodu, njegovu ubilačku snagu, dubinu vladajućeg sadizma, krizu pravnog sistema, partnerstvo državnih struktura i velikih delova društva, radikalnu dehumanizaciju koja vlada javnim diskursom i duboki moralni slom izraelskog društva.
To zahteva od države Izrael da preispita ne samo instrukcije za otvaranje vatre i politiku vojske u izboru ciljeva koji povlače sa sobom velike kolateralne žrtve. Potrebno je ispitati i same korene našeg postojanja, put cionizma i države Izrael od Nakbe, kao i čitavu modernu jevrejsku istoriju.
Reč „genocid“ označava duboko etički i politički svesno razaranje istorijskih razmera. Takođe znači da, kao i u većini slučajeva genocida (mada ne i Šoe), kada dve strane snose odgovornost za nasilje pre događaja ili procesa, nema simetrije između ubice i žrtve. Sve to zato jer je jedna strana pokušala da uništi drugu. Ova reč označava događaj koji će godinama progoniti izraelsku, jevrejsku, palestinsku i svetsku istoriju. Takođe podrazumeva beskompromisan zahtev za odgovornošću, pravdom i istorijskim priznanjem nepravde.
Izrael negira razmere i istorijski smisao svojih zločina, koji su izazvali potres širom sveta. U velikom delu globalne javnosti genocid u Gazi je krucijalni simbolički događaj 21. veka koji kanališe svaku borbu za pravdu, slobodu i jednakost. Palestinski vapaj potkopava zapadne političke i moralne temelje i poziva na ponovno promišljanje moderne istorije. Danas svetom odjekuje pitanje koje postavljaju Palestinci, slično pitanju Jevreja nakon Šoe: kako je svet mogao da stoji po strani i posmatra zločin.
Najbolnije pitanje koje iz temelja protresa istorijsko sećanje zapada zapisao je lekar iz Gaze Ezidin Šehab u svom dnevniku 23. aprila 2025: „Kako žrtva postaje počinilac?“
Sve to označava reč „genocid“. Ne smemo se ustručavati da stojimo pred njim, posramljeni i zbunjeni, kako bismo preuzeli istorijsku i pravnu odgovornost iz velikog duga prema palestinskom narodu i pre svega zbog hitnosti da zaustavimo kontinuirano genocidno nasilje.
Haaretz, 26.08.2026.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 02.09.2026.
IZRAEL / PALESTINA
