Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Jedanput je diktator našao pravu reč: prorekao je da će afera sa zvučnim topom (takozvanim, nepostojećim) ući u istoriju beščašća. I jeste, hoće, tekstom javnog tužilaštva, kojim se odlučuje da će biti proganjani svi koji su zvučni top čuli, osetili a neki bogme i videli i snimili, jer su time izazvali napad na državu sa ciljem njenog rušenja. Bolje formulacije ne bi našle ni svinje iz Farme životinja Džordža Orvela.

Tekstom javnog okužilaštva mašu svi od Peštera do prestonice, vučimediji pucaju od sreće, zasenio je čak i tragiku voditeljice Pinka koja je uzalud povećala osobni volumen i ipak izgubila najmasniji i najslinaviji deo programa. Moć odluke uistinu je istorijska: okužilaštvo navodi da je koristilo izvore, ali ne znamo koje; navodi mogućnosti, ali nije u stanju da nabroji posledice upotrebe „takozvanih“ sredstava; u slici uopšte nema onih koji bi takvo sredstvo mogli da upotrebe u povoljnim okolnostima institucija, finansija, hijerarhije i lanca komandi; ne vidi se da li je ispitivan bilo ko iz policije, žandarmerije, paramilitarnih grupa, tajne policije, kobri; nisu izneseni podaci koji bi inače raspršili svaku sumnju, o kupovini i posedovanju svih instrumenata za rasterivanje demonstracija; nisu ni pomenuti, a nekmoli obrađeni snimci nepoznatih instrumenata u neposrednoj blizini skupštine na dan i u vreme događaja. Što se tiče građanstva, okužilaštvo ne uzima u obzir strah od represivnih organa, koji su se iskazali u arbitrarnosti i surovosti; sumarno i bez ikakvog sopstvenog istraživanja sumnjiči pacijente i doktore; ne daje nikakve forenzičke podatke; upoređuje snimke privatnih telefona a ne uzima u obzir ogroman video materijal svih TV medija, kamera na javnim mestima i internetskih zapisa. Ukratko, daje tekst uistinu neviđenog amaterizma i pristrasnosti, koji za glavni cilj imaju zastrašivanje.

Zašto se to desilo? Sudski organ nije imao drugog načina da prikrije svoje dosadašnje nepravne i neustavne odluke, sem da sledi diktaturi i nada se njenoj pobedi. Jedino tako može da izbegne lustraciju zbog zavere protiv pravne države, koja ima svoje pipke u skupštini (?rdić), u Ustavnom sudu (Petrov) i u sudskoj kliki (Vujić).

Pišem kao amater što se pravne nauke tiče, isključivo kao nositeljka građanske svesti. Javno okužilaštvo je naime doseglo stepen kršenja prava u kojem se neposredno mešetari u području javnosti i svakodnevice, i preti se posredno ustanovama korekcije, represije i istrebljivanja građana zbog pravno neuhvatljivih prekršaja i zločina, zapravo za svako protivljenje diktaturi. Nijedan oblik privatnosti i svetosti pojedinca nije očuvan, sve mora biti podređeno samovolji sudstva i kultu ličnosti diktatora. Pojedincu ostaje da se u poklonjenom kačketu gura u prve redove, u kojima je već ustoličen protoćaci, ili da se uklanja svemu što može da ugrozi njegovu privatnost. Postoji, naravno, i treća mogućnost…

Nijedan sud nije postavio pitanje o legitimitetu predizborne kampanje koju diktator izvodi mesecima pre nego što su izbori proglašeni; niko i nigde u sudskom sistemu ne postavlja pitanje ustavnosti preskakanja sa predsedničkog na premijerski položaj i nazad, kao što uostalom nije ni oko neustavnog proširenja predsedničkih prerogativa. Zahtev zakonitosti i ustavnosti najređe se spominje u tekstovima protestnika. Nije malo pobunjenih sudija, koji uprkos čistkama govore o nepravdi. Za korumpirane sudije i pravnike moralo bi postojati nepropusnije javno sito. A zakoni nisu nerazumljivi, dostupni su (još uvek) i svako može da ih pročita.

Peščanik.net, 14.09.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); sa Noah Charney, The Slavic Myth (Thames&Hudson, 2023), prevedeno na češki, slovački, kineski, korejski, tajlandski; Kje smo? Ljubljanski steganogram, roman (2024); Hetera in filozof, studija (2024); Zoper desnico, eseji (2026); Kuhinja revežev, eseji (2026). Po njenoj drami Kosovski mit Marko Torlaković režirao je predstavu Mati u pozorištu u Kruševcu, koja je tokom 2025. dobila nekoliko nagrada za režiju i glumu. Romani su joj objavljeni na slovenačkom, makedonskom i katalonskom, studije i eseji na francuskom, engleskom, rumunskom, hebrejskom, nemačkom, holandskom, mađarskom, italijanskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025; Župančičeve nagrade grada Ljubljana za životno delo, 2026.

Latest posts by Svetlana Slapšak (see all)

Author: Svetlana Slapšak

Svetlana Slapšak, rođena u Beogradu 1948, gde je završila klasičnu gimnaziju i doktorirala na Odeljenju za antičke studije na Filozofskom fakultetu. Pasoš joj je bio oduzet 1968-73, 1975-76. i 1988-89. Zaposlena u Institutu za književnost i umetnost 1972-88. Predsednica Odbora za slobodu izražavanja UKS 1986-89, sastavila i izdala preko 50 peticija, među njima i za oslobađanje Adema Demaćija. Bila članica UJDI-ja. Preselila se u Ljubljanu 1991, gde je redovna profesorka za antropologiju antičkih svetova, studije roda i balkanologiju (2002-14), koordinatorka studijskih programa i dekanka na ISH (2004-14). Akad. Dr prof. kao članica-osnivačica državne Akademije nauka za trajni razvoj Slovenije, AZTRS, u Ljubljani. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnoga centra Danilo Kiš i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani. Predložena, u grupi Hiljadu žena za mir, za Nobelovu nagradu za mir 2005. Napisala je i uredila preko 100 knjiga i zbornika, oko 500 studija, preko 3.000 eseja, nekoliko romana, libreto, putopise, drame; prevodi sa grčkog, novogrčkog, latinskog, francuskog, engleskog i slovenačkog. Neke od novijih knjiga: sa Jasenkom Kodrnja, Svenkom Savić, Kultura, žene, drugi (ur, 2011); Franc Kavčič in antika: pogled iz antropologije antičnih svetov (2011); Mikra theatrika (2011); sa Biljanom Kašić i Jelenom Petrović, Feminist critical interventions [thinking heritage, decolonising, crossings] (ur, 2013); Antička miturgija: žene (2013); Zelje in spolnost (2013); Leon i Leonina, roman (e-izdanje, 2014); Leteći pilav (2014); Kuhinja z razgledom (2015); sa Natašom Kandić, ur. Zbornik: Tranziciona pravda i pomirenje u postjugoslovenskim zemljama (2015); Ravnoteža, roman (2016); Preživeti i uživati: iz antropologije hrane. Eseji i recepti (2016); Kupusara. Ogledi iz istorijske antropologije hrane i seksualnosti (2016); Škola za delikatne ljubavnike, roman (2018); Muške ikone antičkog sveta (2018); Libreto za kamernu operu Julka i Janez, Opera SNG Ljubljana, premijerno izvedena 19.1.2017; Antična miturgija (2017); Muške ikone antičkog sveta (2018); sa Marinom Matešić, Rod i Balkan (2018); Mikra theatrika II: antropološki pogled na antično in sodobno gledališče (2018); Volna in telo: študija iz zgodovinske antropologije (2019); Moj mačkoljubivi život (2021); sa Aleksandrom Hemonom, Mladost (2021); Feminističke inscenacije (2021); Osvetnice, roman (2022); Grožnja in strah: razraščanje sovražnega govora kot orodja oblasti v Sloveniji (2022); sa Noah Charney, The Slavic Myth (Thames&Hudson, 2023), prevedeno na češki, slovački, kineski, korejski, tajlandski; Kje smo? Ljubljanski steganogram, roman (2024); Hetera in filozof, studija (2024); Zoper desnico, eseji (2026); Kuhinja revežev, eseji (2026). Po njenoj drami Kosovski mit Marko Torlaković režirao je predstavu Mati u pozorištu u Kruševcu, koja je tokom 2025. dobila nekoliko nagrada za režiju i glumu. Romani su joj objavljeni na slovenačkom, makedonskom i katalonskom, studije i eseji na francuskom, engleskom, rumunskom, hebrejskom, nemačkom, holandskom, mađarskom, italijanskom. Dobitnica nagrada Miloš Crnjanski za knjigu eseja 1990, American PEN Award 1993, Helsinki Watch Award 2000, Helen Award, Montreal 2001, nagrade Mirko Kovač za knjigu eseja 2015, nagrade Mira ženskog odbora PEN-a Slovenije 2016, Vitalove nagrade Zlatni suncokret 2017, nagrade Društva sociologa Slovenije za ne-sociologa 2023, nagrade Druga prikazna, Skopje, 2025; Župančičeve nagrade grada Ljubljana za životno delo, 2026.