Rezultati izraelskih izbora su doneli dva iznenađenja. Prvo, predizborne ankete su pogrešno procenile da će Ajzenkotova stranka osvojiti najveći broj mandata, jer je Netanjahuov Likud završio kao najjača stranka na političkoj sceni. Pokazalo se da bez obzira na tragediju 7. oktobra 2023. Likud ima čvrstu glasačku bazu ukotvljenu u velikom delu mizrahi populacije poreklom iz arapskih zemalja čiji je resantiman prema aškenaskoj populaciji poreklom iz Evrope ostao izražen, a prema rečima profesora sa Tel Aviv univerziteta (TAU) Joava Peleda čak i ojačan kod treće generacije useljenika.1 Kontinuirana podrška Netanjahuu se videla u Peledovim istraživanjima iz novembra 2022. i jula ove godine gde se još jednom pokazalo da uspeh populističkih lidera zavisi od emocija birača do kojih po pravilu ne dopiru činjenice. Izborno razočarenje donelo je i glasanje stanovnika pograničnih gradova Sderota, koji je na jugu i graniči se sa Pojasom Gaze, i Kirjat Šmone koji je na severu, na granici sa Libanom. Očekivalo se da se zbog užasnih ratnih posledica birači u ovim gradovima opredele za neku od opozicionih stranaka, ali desilo se upravo suprotno.
Pozitivno iznenađenje je rezultat arapskih stranaka. Izraelski izbori su bili treći po redu, nakon onih u Srbiji i Brazilu, gde su birači uprkos lošim okolnostima u velikom broju izašli na birališta sa nadom da se stvari mogu promeniti nabolje. Arapske stranke i lokalni aktivisti su vodili dobru kampanju i podstakli birače da izađu na glasačka mesta. Rekordan odziv izraelskih Arapa2 sa preko 80 odsto izlaznosti doneo je 19 mandata arapskim strankama učinivši ih trećom snagom u Knesetu.
Velika izlaznost arapske zajednice je pre svega bila posledica otpora prema svemu što im je država priredila poslednjih godina. Ljudi su glasali iz besa prema Ben Gviru i Smotriču, ali i zbog rešenosti da nešto promene. Bila je to hrabra odluka jer okolnosti u kojima se glasalo nikada nisu bile teže: rat i genocid u Gazi, etničko čišćenje na Zapadnoj obali i porast kriminala u arapskim gradovima koji svakodnevno odnosi žrtve.
Uspeh arapskih partija na ovim izborima je ostvaren zahvaljujući povećanoj izlaznosti beduinske zajednice i stanovnika Istočnog Jerusalima. Tokom Netanjahuove vladavine beduinska zajednica je pretrpela mnogo: čitava sela su rušena bez obezbeđenog alternativnog smeštaja i hiljade ljudi su postali beskućnici. Trpelo je i obrazovanje u koje država nije ulagala već je ukidala budžetska sredstva a probleme svaljivala na arapsku zajednicu. Sve to je motivisalo ljude da izađu na birališta.
Izlaznost Palestinaca u Istočnom Jerusalimu je bila najveća od kada je 1967. taj deo grada pripojen Izraelu. Većina tamošnjih stanovnika nema pravo glasa već status stalnih stanovnika i može da glasa samo na lokalnim izborima. Međutim, oni s pravom glasa ovog puta su masovno izašli na izbore koje su godinama bojkotovali zbog neslaganja sa okupacionom politikom države. Mnogi su morali da putuju kako bi ostvarili svoje biračko pravo. Iz istog razloga ni političke stranke do sada nisu bile prisutne na terenu niti su sprovodile kampanju u Istočnom Jerusalimu. Ali sada su odlučile da učine sve kako bi okončale Netanjahuovu vladavinu. Na izborima 2022. godine, u Istočnom Jerusalimu je glasalo samo 16 odsto birača, a sada je izlaznost bila 56 odsto. Strah od rastućeg rasizma u svim sferama života pokrenuo je ljude na akciju. Dok su ranije arapski birači ostajali kod kuće ili glasali za jevrejske partije u pokušaju da poprave svakodnevne životne uslove, ovog puta su glasali o pitanjima od nacionalnog značaja.
Od napada 7. oktobra 2023. izraelska vlast pojačano targetira i uznemirava arapske zajednice, dok jevrejska opozicija i šira javnost na sve to ćuti. Prošireno je zakonodavstvo o kažnjavanju; kroz zastrašivanje i privođenja suzbijala se svaka kritika i ograničavala sloboda izražavanja; učestale su diskvalifikacije arapskih političkih lidera i kažnjavanje nastavnika. Ovi izbori su protekli u atmosferi normalizovanog stava da arapski glas ne vredi jednako kao jevrejski.
Rečnik kojim se opisivao izlazak na izbore arapskih birača se radikalizovao. Koristio se izraz „nagrnuli su na birališta“ poznat još od 2015, ali i neki novi kao što su: „terorizam na biračkim mestima“, „devastacija demokratije“, „izborna krađa od strane Arapa“. Ovakva retorika je trebalo da izvrši pritisak na Ajzenkota i odvrati ga od dogovora sa arapskim partijama.
Preduzeti su i praktični koraci kako bi se smanjio procenat izlaznosti arapskih birača. Od 2022. arapska naselja su izgubila 89 biračkih mesta, iako je broj birača u njima porastao za deset odsto, dok je u jevrejskim naseljima broj mesta za glasanje povećan. Koalicija na vlasti je pokušala da pomoću dugih redova na biračkim mestima spreči arapsko stanovništvo da ostvari biračko pravo i umanji uticaj njihovog učešća na izborima.
I atmosfera na biračkim mestima takođe utiče na izlaznost arapskih birača. Zato je partija Becalela Smotriča Religiozni cionizam na birališta u arapskim naseljima slala „posmatrače“ iz verski ostrašćenih škola, ješiva, da pojačaju tenzije na biračkim mestima. Likud je na prethodnim izborima postavio kamere na arapska biračka mesta i tako smanjio izlaznost i do 50 posto. Na ovim izborima je dolazilo do provokacija i incidenata, naročito u mešovitim gradovima. Arapske partije su ovog puta bile optužene i za izbornu krađu. Likud je zaigrao na kartu stranog uticaja na izraelske izbore optuživši Katar da je uložio novac kako bi povećao izlaznost arapskih birača. Posebno se upozoravalo na islamizaciju Izraela i pokušaje rušenja vlade.
Tokom izbornog dana Netanjahuov kamp je podsticao izlazak na glasačka mesta svojih i destimulisao izlazak arapskih birača. Prema podacima sa društvenih mreža, čak polovina političkih poruka je bila usmerena protiv arapske zajednice. U tome je važnu ulogu imao Kanal 14 koji je širio propagandu kako arapski birači podržavaju terorizam i uništenje jevrejske države. Ova televizija je otišla toliko daleko da je na dan izbora plašila birače pričama o atomskoj bombi koju će Iran baciti na Izrael ako Netanjahu ne bude izabran. Ne dajte im da pobede, vikali su sa ekrana.
Iz stranke Demokrate upozoreno je na Netanjahuove pokušaje da diskvalifikuje arapske glasove kako bi ostao na vlasti, ali tek kada je postalo jasno da cionističke partije neće moći samostalno da sastave vladu. Ron Gerlic, predsednik aChord centra pri Hebrejskom univerzitetu, ipak je optimista. On smatra da većina birača bloka za promene zna da će glavne partije morati da prekrše predizborno obećanje da neće ulaziti u koaliciju sa arapskim partijama. Gerlic kaže da postoji slaba većina u Ajzenkotovom i Benetovom biračkom telu, a kod demokrata čak jasna većina koja je za saradnju sa Arapima. Prepreka su Libermanovi glasači koji potiču uglavnom iz bivšeg Sovjetskog Saveza koje karakteriše antiharedski (kod njih više vezan za rigidno shvatanje jevrejstva ultraortodoksnih stranaka nego za zakon o regrutaciji) i antiarapski stav.
Profesor Joav Peled misli drugačije. On smatra da će stranke iz Ajzenkotovog bloka ipak ući u koaliciju sa Netanjahuom. Peled ocenjuje da je antibibijevski protest završen 7. oktobra 2023. kada se država našla u stanju kolapsa koje Netanjahu nije bio sposoban da reši. Tada su mu u pomoć priskočili oni koju su protestovali protiv njega, pre svega nevladin sektor koji je tokom prvih nedelja zamenio državne službe u pružanju mnogih usluga. Na isti način su ga politički spasli Ganc i Ajzenkot ulaskom u ratni kabinet.
Peleda pre svega brine izostanak palestinske teme u kampanji i programima cionističkih partija. Zato on veruje da će se one uzdržati od saradnje sa arapskim partijama i prihvatiti Netanjahuov poziv da uđu u vladu nacionalnog jedinstva. Peled zaključuje da će to ugasiti nadu u sposobnost izraelskog društva da promeni pravac.
Ako se ostvari ovaj pesimističan scenario otvara se mogućnost za opasan presedan: legitimizovaće se diskvalifikacija glasova onih birača koje vladajući režim ne odobri, odnosno čiju punovažnost ospori. U izraelskom slučaju reč je o 20 odsto arapskog stanovništva. Specifičnost izraelske demokratske krize je u tome što ovo nije samo pitanje institucija i njihovog restrukturiranja, već njene veze sa nerešenim palestinskim pitanjem. Time se ponovo otvara glavna dilema izraelske etnokratije: da li izborno nadmetanje uopšte može sačuvati demokratske institucije kada osnovne strukture etnonacionalnog isključivanja ostaju netaknute.
To nas dovodi i do naše situacije. Ako pogledamo izborne rezultate videćemo da je Studentska lista obuhvatila najšire moguće slojeve društva izostavivši jedino albansku zajednicu. Različit odnos prema Kosovu, a ne stav prema Srpskoj naprednoj stranci (izlaganja Šaipa Kamberija u skupštini predstavljaju najoštriju kritiku naprednjačke Srbije) bio je prepreka tome da se albanski građani priključe protestima u Srbiji.3 Kako bi naše društvo zaista krenulo napred nužna je promena odnosa prema Albancima u Srbiji, a pitanje Kosova ne bi trebalo da bude izgovor za neuvažavanje njihovih glasova.
Peščanik.net, 04.11.2026.
IZRAEL / PALESTINA
________________
- Tokom prljave kampanje Netanjahuovi propagandisti su tvrdili da Ajzenkot (koji je poreklom mizrahi iz Maroka) ne čita („kada ste ga videli sa knjigom“), upoređivali ga sa majmunom kojim upravlja aškenaska elita, da bi na kraju osporavali njegovo mizrahi poreklo, jer njegovo prezime zvuči aškenaski.
- Naziv obuhvata Palestince, Beduine i Čerkeze, odnosno sve arapske građane koji imaju puno izraelsko državljanstvo.
- Svoje nepopunjene pozicije na biračkim mestima Albanska koalicija nije ponudila Studentskoj listi već lokalnim opozicionim aktivistima.
