Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Protiče druga nedelja od izbora za predsednika republike. Rezultati još nisu proglašeni jer se izbori ponavljaju na više biračkih mesta: ponavljanja se ne odvijaju istovremeno na svim biračkim mestima jer su potrebu da se izbori ponove zbog neregularnosti drugačije ocenjivali Republička izborna komisija i Upravni sud (taj sud je smatrao da RIK-ova odbijanja prigovora nisu bila opravdana).

Pored neregularnosti o kojima je kao drugostepeni organ odlučivao Upravni sud, ove druge nedelje posle izbora imali smo bar još dva važna događaja. Prvi je uvid u birački materijal članova tima kandidata Saše Jankovića: oni su na 25 nasumično odabranih biračkih mesta uočili znatne razlike između broja glasova u džakovima sa biračkih mesta i broja glasova unetih u zapisnike o radu biračkih odbora. Na dva biračka mesta u Novom Pazaru kandidat Aleksandar Vučić je u zapisniku „dobio“ 793 glasa više nego što je u džakovima bilo listića sa zaokruženim brojem kraj imena ovog kandidata. U proseku, na svih 25 biračkih mesta je konstatovano da ima 38 glasova više za ovog kandidata u zapisniku nego što ih ima u džaku. Zloupotrebivši nedostatke postupka u kome se rezultati uvida u birački materijal ne konstatuju zapisnikom, kao i to da za taj postupak nije propisana posebna procedura, RIK je u loše režiranoj predstavi dan kasnije u živom prenosu iznova izvršio uvid u birački materijal i utvrdio da je – sve u najboljem redu. Međutim, videli smo i nepresavijene glasačke listiće kao potvrdu za izbornu pobedu „čistu kao suza“. Do danas niko nije objasnio kako je moguće da se glasački list A4 formata, čija je širina 210 mm, nepresavijen ubaci u glasačku kutiju čiji je otvor, prema Uputstvu o obliku i dimenzijama glasačke kutije, 200 mm.

Pored sumnje u podudarnost broja listića pronađenih u kutiji sa brojem glasova upisanim u zapisnik, posumnjalo se čak i u autentičnost broja glasova u samim kutijama, to jest u poreklo listića u tim kutijama. Novi Pazar je ponovo bio u središtu pažnje kada se internetom kao požar proširio snimak na kome dvojica muškaraca u providnu glasačku kutiju ubacuju desetine glasačkih listića sa zaokruženim brojem kraj imena Aleksandra Vučića. Da li je taj snimak autentičan? S jedne strane, birački materijal nije nešto što se lako može napraviti ili kupiti. Jasno je bilo i da autori snimka rukuju glasačkim listićima u odgovarajućoj boji, a takve listove obično nemamo kod kuće. Konačno, broj pored imena Aleksandra Vučića na svakom listu je bio ručno zaokružen, jer se ti kružići od lista do lista razlikuju. S druge strane, dvojica muškaraca zbijaju šale u (kako izgleda) kućnom ambijentu, što budi sumnje u autentičnost snimka. Znamo da se izbori uglavnom sprovode u javnim prostorima, kao što su mesne zajednice ili škole, i da su dvojica muškaraca u takvom prostoru ubacivali listiće u kutiju, to ne moglo da bude neprimećeno.

I dok se postavljaju pitanja o autentičnosti, mimo očekivanja, reaguju tužilaštvo i policija u roku od samo nekoliko sati. Vrlo dobro znamo da ovde mnogi slučajevi čekaju mesecima i godinama da se „izvuku“ iz predistražne faze. U ovom slučaju, pak, za nepunih 24 sata, nadležni organi utvrđuju da se radi o neslanoj šali M.P. iz Novog Pazara: on je „želeo da se našali sa rođacima i prijateljima“. MUP navodi da se događaj odigrao u kući M.P. tri dana posle izbora, kao i da „listići nisu originalni jer nemaju žig niti druge zaštitne elemente“. Nadležni organi nisu javnost uputili u to kako su utvrdili da listovi nemaju žig i druge zaštitne elemente, jer se postojanje žiga može utvrditi jedino ako fizički proverimo svaki listić. Ne znamo ni otkuda glasačka kutija dvojici šaljivdžija iz Novog Pazara, posebno tri dana nakon izbora.

Dakle, najvažniji argument da se zaista radi o šali leži u tvrdnji da se u opuštenoj kućnoj atmosferi ne sprovodi glasanje. Međutim, stvari stoje sasvim drugačije. Određeno je da se izbori na preko 300 biračkih mesta u Srbiji održe upravo u privatnim kućama, kafanama, kafićima, privatnim firmama i drugim nejavnim objektima. Podsetimo, Uputstvo za sprovođenje izbora RIK-a propisuje da će prostorije određene za biračka mesta po pravilu biti u javnoj svojini. Samo izuzetno i po obrazloženom predlogu opštinske uprave, RIK će za biračko mesto odrediti objekat u privatnoj svojini. Za sada nemamo nikakav trag o obrazloženim predlozima, a samim tim ni o argumentaciji za korišćenje objekata u privatnoj svojini u izbornu svrhu.

To je posebno važno ako pogledamo novopazarski primer. Naime, od 96 biračkih mesta u ovom gradu, 26 je smešteno u objekte u privatnoj svojini. Ovo se lako može proveriti uvidom u spisak biračkih mesta na teritoriji Srbije. Dakle, govorimo o preko 20 odsto biračkih mesta u privatnoj svojini u Novom Pazaru, nasuprot 4 odsto takvih biračkih mesta na teritoriji cele zemlje.

Jedan od objekata u privatnoj svojini, korišćenih u ove svrhe, bila je i privatna kuća Emire Mehović. Ta kuća je na izborni dan bila biračko mesto broj 25. U javnosti su se pojavile informacije da je upravo M.P. iz Novog Pazara, duhovita osoba iz izveštaja MUP-a, bio predsednik biračkog odbora na tom biračkom mestu. O tome svedoči kandidat Saša Janković, ali i Novopazarci. Da je Muhamed Plojović bio lice koje zvanično sprovodi izbore u ime Republike Srbije u Novom Pazaru, potvrdio je i Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija. Ljajićeva stranka Socijaldemokratska partija Srbije delegirala je Plojovića na taj zadatak.

Ne moramo više da se pitamo kako to da se navodno inscenirana izborna krađa odigrala u kućnoj atmosferi. To je bilo moguće upravo zato što su biračka mesta u Novom Pazaru u izuzetno značajnom broju određena u privatnim kućama. MUP se na ulogu Plojovića u izbornom procesu nije osvrnuo u svom izveštaju, i time je dodatno produbio sumnju javnosti da je upravo predsednik biračkog odbora javno dostupnim učinio snimak na kome tvrdi da će „izlaznost biti 90 odsto“. Da li je službenik izbornog procesa Plojović svojim postupkom želeo da dođe do pet minuta slave, nije bio svestan da je to što čini krivično delo ili je jednostavno želeo da se pohvali efikasnošću u izbornom prekrajanju volje građana – sve to sada nije mnogo važno. Važno je da smo zahvaljujući njemu svi videli, kako on sam kaže „dokazni materijal o demokratskim izborima u Srbiji“ i da se posle toga, doslovno, ništa nije dogodilo.

Peščanik.net, 15.04.2017.

IZBORI I PROTESTI 2017.

The following two tabs change content below.
Sofija Mandić je rođena 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rešavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Nacionalnom demokratskom institutu. Generalna je sekretarka Peščanika, sa kojim sarađuje od 2007, kao učesnica u radijskim emisijama, a zatim i kao autorka tekstova. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi. Neke od skorašnjih su: Izbori pred Upravnim sudom 2022 – pregled postupanja i odluka (ur. CEPRIS, 2022), Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (CEPRIS, 2022), Sloboda izražavanja pred sudom (ur. SĆF, 2021-2022), Rad sudova tokom epidemije zarazne bolesti COVID-19 (OEBS, 2021), Ljudska prava u Srbiji (BCLJP, 2018-2023), Naša urušena prava (FES, 2019), Uslovi za izbor i napredovanje sudija i tužilaca u pravnom obrazovanju (CEPRIS, 2018), Skorašnji Ustav Srbije – rodna perspektiva (ŽPRS, 2017). Kao predstavnica civilnog društva učestvovala je u procesu izrade komentara i mišljenja na izmene Ustava iz 2022, kao i zakona koji proizlaze iz ovih promena. Autorka je knjige „U krugu negacije, godine parlamentarnog (ne)suočavanja sa lošom prošlošću u Srbiji“ (2023).

Latest posts by Sofija Mandić (see all)