O nepogrešivim intelektualnim lepodusima
Koliko je samo Tomas Benrhard prezirao nacistu i malograđanina. Ili intelektualca-malograđanina koji se klanja uzvišenim i večnim idejama. Ova vrsta intelektualaca-lepoduha razmeće se svojim čistim rukama, ali ako bi mu to nanelo neke nevolje, on će i te čiste ruke da sakrije iza leđa. Zahvaljujući tome, ovaj lepoduh je uvek u pravu, kako i ne bi, jer uvek razmišlja onako kako razmišlja većina, mada i to vešto prikriva, rekavši da on, zapravo, nije ni razmišljao. Jer, zašto bi uistinu jedan pisac razmišljao? Prvi put sam prozu ovog austrijskog književnika čitao početkom sedamdesetih godina, i od tada sam njegov stalni čitalac, ali neko vreme nisam ni ja razumeo zašto piše stalno, i sa toliko prezira, o nacional-socijalizmu. Pretpostavljao sam, naime, da te opasne ideje više nikad neće biti aktuelne. I pogrešio sam. Tek sad vidim da ima pisaca koji ipak razmišljaju, mada ovakve pisce establišment baš i ne voli.
Hamvašev dnevnik
Rano ujutro uživam u koketnoj prolećnoj svetlosti. Oko podneva obavezna šetnja na dunavskom keju. A u pretponoćnim časovima se pitam, šta je još ostalo? Bekstvo u mistiku? Možda je i to bolje nego da ravnodušno posmatram sve ono što se oko mene dešava. Hamvašev dnevnik deluje na mene kao droga na morfinistu.
Balzak, aktuelni pisac
U najhladnijim zimskim danima čitao sam Balzakove romane, u Istočno-srednjoj Evropi veoma aktuelnog pisca. Sad sam ih sasvim drugačije razumeo nego u mladosti. Tada mi je Balzak bio pomalo stran, a pomalo i dosadan, danas mi je, međutim, veoma blizak i veoma uzbudljiv. Obično bih najradije posle podne uzimao u ruke njegove romane, s onom uzbudljivom radoznalošću s kojom sam otvarao knjige Tomasa Bernharda. Međutim, poslednjih nekoliko nedelja morao sam svakog časa da prekidam čitanje, jer su mi svakih pola sata zvonili na vratima. Bio je to ili neki prosjak, u poslednje vreme ih je sve više, ili neki partijski aktivista, pošto je kampanja započela prilično pre raspisivanja izbora. Prosjaci su me preklinjali da im udelim koji dinar, a partijski aktivisti su tražili moje – poverenje. Svaki je iz petnih žila hvalio svoju partiju. Treba to izdržati, pomislih, i odložih Balzaka. Ponovo ću mu se okrenuti posle izbora. Tada će biti još aktuelniji.
Slika trenutka
Malo po malo, pa će se ispostaviti da su prevrtljivci najautentičniji. Oni sa kičmom ćute i trpe.
Počinje kampanja!
Žena pred vratima razočarano širi ruke, uzalud je otvorila vrata, partijski aktivisti nisu doneli nikakav poklon. Čak ni jedan upaljač, ni jednu hemijsku olovku. Istina, tek smo na početku kampanje, ali kako je ona obaveštena, ove godine će ranije početi da dele poklone, jer je narod nešto nakrivo nasađen, stalno pravi neko kiselo lice, nekako mu se ne izlazi na birališta. Zato će početi ranije da dele poklončiće, u obećanja više ionako niko ne veruje. Čula je da će jedna partija deliti domaćicama kvalitetne kuhinjske kecelje, a druga pijačne cegere. A načula je i to, da će neke stranke deliti i papuče, šalove, majice. Dobro bi došle sve te potrepštine, ne bi trebalo trošiti na njih novac. I to bi bila neka korist. Skuplja i čuva poklone, jer zna da će posle izbora uslediti teški dani.
Preveo Arpad Vicko
Autonomija.info, 24.03.2012.
Peščanik.net, 25.03.2012.
