Fotografije čitateljki, Slavica Miletić

Fotografije čitateljki, Slavica Miletić

Film Olivera Stonea o Edwardu Snowdenu koji ovih dana stiže u bioskope je patetičan. Patos je holivudska specijalnost, ali priča o Snowdenu i jeste patetična. On se žrtvovao za sve nas. Pokazao nam je da smo svi mi žrtve američkog tehnološkog imperijalizma. Pokazao nam je stvarnost u kojoj živimo. Krajnje je vreme da se 3 godine od kada nam je otkrio digitalne mahinacije SAD zapitamo šta će biti sa njim.

Kada je pre 2 godine umro Benjamin C. Bradlee, Barack Obama je napisao zahvalnicu. Bradlee je bio glavni urednik Washington Posta. Obama je podsetio da je ovaj veliki novinar dobio predsednikčku medalju časti, jedno od najviših priznanja u SAD, i dodao da je pod Bradleejevim vođstvom ispisivana istorija „koja nam je pomogla da bolje razumemo svet u kome živimo“. Obama je spomenuo i Pentagonske papire. Reč je o dokumentima koje je bivši službenik američke vlade Daniel Ellsberg dao novinarima. Iz njih se saznalo da su 4 uzastopna američka predsednika lagala javnost o namerama i toku rata u Vijetnamu. Američka vlada je pokušala da osudi Ellsberga, baš kao što to Obama pokušava sa Snowdenom.

Ellsberg je danas u SAD heroj, ali nije to bio oduvek. Verovatno će jednom oni koji Snowdena smatraju izdajnikom shvatiti koliko nas je ovaj čovek zadužio. Zbog njega bolje razumemo naš svet. Ono što smo ranije odbacivali kao paranoju, danas je činjenica: svi smo nadzirani. Zahvaljujući Snowdenu znamo da: 1. američka obaveštajna služba NSA nadzire telefonske razgovore u SAD i prisluškuje ljude širom sveta, uključujući i nemačke građane, bez obzira da li je reč o privrednicima ili političarima; 2. NSA je imala pristup bankama podataka najvećih svetskih internet kompanija poput Gugla, Fejsbuka, Epla, Majkrosofta, Jahua. NSA zadire direktno u fizičku strukturu interneta, u optičke kablove i mrežna čvorišta; 3. NSA je bezbroj puta prekršila sopstvena pravila o zaštiti podataka; 4. Njeni saradnici su ove tehničke mogućnosti zloupotrebljavali za privatne seksualne razgovore…

Neki ljudi sve ovo ne žele da znaju. Julian Reichelt, koji je u međuvremenu postao glavni urednik Bilda, napisao je odmah po objavljivanju Snowdenovih otkrića: “Da, sada znamo koliko je sveobuhvatan nadzor SAD. Možemo to da slavimo kao pobedu naših ljudskih prava, ali je tačno i to da slavimo pogrešnu osobu. Snowden je heroj onih koji žele da postave bombe po Berlinu, Madridu i Londonu”. Ovo je jedna od najvećih grešaka u tumačenju Snowdenovog slučaja. Reč je o uverenju da je američkim tajnim službama najvažnija borba protiv terorizma. Snowden je izašao u javnost jer je otkrio da ove službe sa svim svojim mogućnostima već odavno nisu oružje za borbu protiv terorizma, već oružje u borbi za političku, ekonomsku i vojnu hegemoniju. One su sredstvo sile.

Šta bi se desilo kada bi ovu moć stekle “pogrešne” osobe? Postoje li uopšte “prave” osobe za takvu moć? Svako može da razmisli šta bi se desilo sa demokratijom kada bi Donald Trump ili Marine Le Pen raspolagali sredstvima totalne digitalne kontrole.

Druga velika greška je pitanje legalnosti. Upravo ovim argumentom se od Snowdena distancira Washington Post. Bradleejev list, koji je i sam učestvovao u Snowdenovim oktrićima, sada piše kako je većina onoga što je on otkrio potpuno “nelagalno”. Medij koji je objavio Pentagonske papire mora da zna da ako je legalnost najvažnija, građanska neposlušnost ne bi bila moguća. Nije ispravno sve što je zakonito, a ni svi zakoni nisu pravedni.

Upravo su zakoni SAD sprečili Snowdena da se vrati i odgovara za optužbe primoravši ga da zaštitu potraži u Rusiji Vladimira Putina. Neverovatno je cinično to što Washington Post u svom komentaru i to prebacuje Snowdenu, iako dobro zna da je Zakon o špijunaži, prema kome je Snowden optužen, donet još za vreme Prvog svetskog rata i da ne ostavlja prostora za pitanje da li su njegova otkrića bila u javnom interesu.

Daniel Ellsberg je uzeo Snowdena u zaštitu od optužbi da je kukavica. On piše, takođe u Washington Postu: “Mnogi se pozivaju na moj primer i optužuju Snowdena da je pobegao iz svoje zemlje, umesto da ostane i suoči se sa optužbama kao što sam to ja učinio. Ne delim njihovo mišljenje. Zemlja u kojoj sam ja tada ostao je bila drugačija Amerika. Od tada se mnogo toga promenilo”. Edward Snowden nije kukavica. Naprotiv, on je jedan od najhrabrijih ljudi našeg doba.

Dvadeseti januar 2017. će biti poslednji dan Baracka Obame kao predsednika SAD. Tog dana bi trebalo da donese svoju poslednju odluku. Ovaj predsednik, koji je bio advokat za ljudska prava, treba da amnestira Edwarda Snowdena.

Spiegel, 22.09.2016.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net, 23.09.2016.