Pre par dana je na društvenim mrežama podeljen snimak na kome se vidi brutalno postupanje policije prema devojci, studentkinji FDU, učesnici protesta ispred Pravnog fakulteta u Beogradu koji je privukao zaista veliku pažnju javnosti.
Na snimku se vidi kako devojci, dok joj policijska službenica steže ruke iz leđa, prilazi policajac koji gura prethodno oduzet telefon ka njenom licu. Devojka spušta glavu ali joj policijska službenica ponovo podiže glavu tako što je grubo čupa za kosu. Devojku za kosu počinje da vuče i drugi policijski službenik, dok joj onaj koji je ispred nje uporno unosi telefon u lice.
Sve što se vidi je u potpunoj, grotesknoj suprotnosti sa izjavama koje su tih dana davali visoki predstavnici MUP-a i policije, a po kojima je policija Srbije reagujući na proteste bila „više nego tolerantna, strpljiva, staložena, smirena i isključivo radila po zakonu“. Sasvim je očigledno da postupanje policajaca na snimku nema baš nikakve veze sa nabrojanim stvarima. Čupanje za kosu kao i prethodno pribijanje lica za metalnu klupu asocira na neke druge, sasvim suprotne stvari.
Inače, Zakon o policiji predviđa da o svakoj upotrebi sredstava prinude policijski službenik u pisanom obliku podnosi izveštaj što je pre moguće, a najkasnije 24 časa od upotrebe sredstava prinude. Izveštaj treba da sadrži podatke o sredstvu prinude i protiv koga je upotrebljeno, razlozima i osnovu upotrebe i o drugim činjenicama od značaja za ocenu opravdanosti i pravilnosti postupanja. Bilo bi zaista zanimljivo videti šta bi ovi ljudi napisali u svom izveštaju. Ali i teško da je to moguće; u praksi je, po svemu sudeći, ta obaveza svedena na puku formu, najverovatnije čak i sasvim zaboravljena.
Snimak neizbežno upućuje na zaključak da se radi o zlostavljanju, o postupanju na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo. Što opet neizbežno izaziva osnovanu sumnju koju bi javni tužilac morao da proveri i oceni da li, osim grubog kršenja profesionalnih standarda iz Zakona o policiji i Kodeksa policijske etike, ima i elemenata krivičnog dela iz člana 137 Krivičnog zakonika koji predviđa da će se onaj „ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način koji vređa ljudsko dostojanstvo kazniti zatvorom do 1 godine a ako to učini službeno lice u vršenju službene dužnosti, zatvorom do 3 godine“.
Odgovoran tužilac ne bi tu smeo da se zaustavi, prisutne su i druge sumnje koje bi takođe morao da proveri.
Ustav (član 41) garantuje da je tajnost sredstava komuniciranja nepovrediva. Odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i samo na osnovu odluke suda. Dakle, policija može pod zakonom utvrđenim uslovima privremeno oduzeti telefon, ali bez naloga suda ne sme pregledati njegovu sadržinu, pa shodno tome ni zahtevati od lica da otključa telefon, a pogotovo prisiljavati ga da to uradi. A sve što se vidi na snimku čini više nego realnom pretpostavku da snimak govori upravo o tome, o pokušaju da se devojka, čiji telefon ima mogućnost otključavanja biometrijskom identifikacijom lica umesto numeričkom šifrom, prinudi da otključa telefon. Što opet izaziva osnovanu sumnju da je reč o krivičnom delu iz člana 142 KZ koji predviđa da će se onaj „ko neovlašćeno povredi tajnost elektronske pošte ili drugog sredstva za telekomunikaciju, kazniti zatvorom do dve godine a ako to učini službeno lice u vršenju službe, zatvorom do tri godine“.
Za postupanje koje se moglo videti na snimku neposredni akteri događaja svakako bi morali da snose odgovornost, kao i njihovi pretpostavljeni koji takvo postupanje nisu sprečili ili su ga eventualno podsticali. Protivpravna primena policijskih ovlašćenja po Zakonu o policiji spada u teške disciplinske povrede. A i izdavanje protivpravnih naređenja takođe.
Tužilaštvo je saopštilo da je u fabuloznom slučaju „formiran predmet i u fazi je ispitivanja i proveravanja“. Ali to ne daje pravo na optimizam u pogledu ishoda. Tužilaštvo je prosto moralo „formirati predmet“ jer je Beogradski centar za ljudska prava podneo formalnu krivičnu prijavu. Ali poznato je da se istrage protiv službenih lica zbog raznih oblika zlostavljanja građana po pravilu sprovode neblagovremeno i indolentno. Pasivnost javnih tužilaštava u većini ovakvih predmeta upućuje na gotovo neskrivene namere da krivično gonjenje zastari.
Mnogo je drastičnih primera brutalnog zlostavljanja građana ostalo bez adekvatnog ishoda. Ni u jednom od brojnih drastičnih primera tokom protesta 2020-2021. nije utvrđena, a najverovatnije ni utvrđivana ničija odgovornost. Postoje i mnogo svežiji primeri. Više od godinu dana od smrti usled brutalnog batinanja pritvorenog u policijskoj stanici u Boru, koju su nadležni čak, obmanjujući javnost, pokušali predstaviti kao prirodnu, nema govora o bilo čijoj odgovornosti, ni više meseci nakon batinanja i teškog povređivanja privedenog u policijskoj stanici u Novom Sadu, ni nekoliko meseci nakon neverovatnog samoubistva vešanjem pritvorenika ruku vezanih iza leđa u policijskoj „marici“.
Nakaradni „sistem“ i praksa u kojim su bahata „elita“ i poslušnici koji postupaju po njenim nezakonitim nalozima, nedodirljivi i neodgovorni očit je antipod normalnog a podrazumeva sve veći rizik novih, tragičnih posledica. Ne samo pravni razlozi, već i bukvalno egzistencijalni interesi ogromne većine građana nalažu da se to promeni.
Peščanik.net, 12.07.2025.
NADSTREŠNICA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Ko slaba rešenja popravlja gorim? - 25/04/2026
- Šta je govorio sudija Falkone? - 18/04/2026
- Još jedan u nizu loših nacrta zakona - 11/04/2026
