Razlozi etičke prirode su me duže vreme sputavali da javno komentarišem burne događaje na Barencovom moru i u gradu Murmansku. Stvar je u tome što (malo poznata strana moje biografije) imam tu čast i privilegiju da budem jedan od članova direkcije Grinpisa Rusije.
Osim toga, teoretski sam se i ja mogao naći na palubi broda Arctic Sunrise, i još uvek žalim što su me poslovni i porodični razlozi u tome sprečili. Žao mi je što i ja nisam učestvovao u toj plemenitoj avanturi, i što zajedno sa svojom zelenom braćom i sestrama nisam pao u murmanski zatvor. Ukratko, radilo se o mogućem konfliktu interesa – „publicističkih“ i „upravnih“. Ali, dodijalo mi je da ćutim. Među uhapšenima je i jedan novinar tako da, ako ništa drugo, zauzimam se za njega.
Od strane Grinpisa, cela priča je krajnje prozračna i razumljiva, a kao insajder ja vam i pored najbolje volje ništa tajno i ekskluzivno ne mogu saopštiti. Zato ću se potruditi da u što prostijem obliku izložim samo činjenice i ništa drugo osim činjenica.
Činjenica 1: Brod Arctitc Sunrise nije prekršio NIJEDNU međunarodnu konvenciju. Saglasno međunarodnim propisima, plovilo takvih razmera i konstrukcije ne sme prići naftnoj platformi bliže od 500 metara. Rusija je samovoljno za sebe utvrdila radijus od 3 nautičke milje (a zašto ne 33!?), no Arctic Sunrise nije čak ni ovu odluku prekršio! Da bi pokupio „kapsulu za preživljavanje“ koja je nakon hapšenja aktivista ostala da se ljulja na talasima Barencovog mora, brod je teoretski možda i presekao ovu samozvanu granicu od 3 milje. Ali mislim da je to malo verovatno.
Činjenica 2: Aktivisti Grinpisa su platformi Prirazlomnaja prišli u gumenim čamcima na naduvavanje. To je za gigantsku platformu veličine višespratnice ne „kao zrno sačme za slona“, već pre kao ujed komarca za tiranosaurusa. I zato su svi razgovori o tome da su „ekolozi svojom akcijom mogli da oštete platformu“, apsolutno smešni. (Uzgred, ako govorimo o moralnim posledicama ili šteti po imidž, tada i ujed komarca može biti fatalan, ali za takvo nešto naši dinosaurusi mogu da krive samo sebe i nikog drugog.)
Činjenica 3: Pre nego što je grupa alpinista ušla u gumene čamce i pošla prema naftnoj platformi, kapetan broda Arctic Sunrise i ostali članovi ekspedicije su o svojim namerama blagovremeno obavestili obalsku stražu i rukovodstvo platforme. Predstavili su se kao organizacija Grinpis, obavestili ih da je to mirna akcija, da nikoga neće napasti i ničiju imovinu oštetiti, rečju, sproveli su redovnu proceduru upozorenja koju inače pred svaku svoju akciju sprovode. Ovo pominjem radi toga da bih objasnio koliko su argumenti tipa „zamislite da neko nepoznat ulazi u vašu kuću…“ (Julija Latinjina) lažni i licemerni. Uostalom, u „kuću“ (to jest u stanove posade, mašinski odsek i tome slično) niko nije ni ulazio, niti je imao nameru da uđe. Alpinisti su samo pokušali da na najnižem delu platforme, tamo gde nema ničeg drugog osim masivne konstrukcije metalnih greda, razapnu baner s natpisom „Za čisti Arktik!“ Na brodu nikakvog oružja nije bilo niti je moglo biti. I ukoliko istražni organi sami ne podmetnu nešto, sigurno je da pretres koji je u toku neće dati nikakve rezultate.
Činjenica 4: Naftna platforma Prirazlomnaja nije locirana ni u teritorijalnim vodama Ruske Federacije, niti se nalazi van njih, već je podignuta u takozvanoj „ekskluzivnoj ekonomskoj zoni“, području pod posebnim pravnim režimom gde obalna država primenjuje svoja suverena prava. To jest, radi se o području gde bez posebne saglasnosti niko drugi nema pravo da buši podvodne grebene, da gradi superluksuzne hotele u kojima će gosti provoditi svoje polarne noći ili da se bavi nekom drugom EKONOMSKOM delatnošću. A „siva“ državna propaganda se iz petnih žila trudi da dokaže narodu kako grinpisovci nisu nikakvi don kihoti ekologije, već da su to plaćenici koji za račun zapadnih konkurenata pokušavaju da istisnu naše kompanije sa tog vrlo atraktivnog arktičkog područja. To je čista laž. Transnacionalnim naftnim kompanijama čak ide u račun da ruske kompanije budu te koje će vršiti istraživačke radove na tom teško dostupnom području. Zapadnim kompanijama sasvim odgovara da Rusi budu ti koji će se petljati oko Arktika, jer svi ozbiljni igrači naftnog biznisa već odavno znaju da je crpljenje ugljovodonika sa dna Severnog ledenog okeana potpuno besmislen posao. Proizvodna cena je jedva nešto niža od tržišne. I to spasava Arktik… Međutim, ruska državno-mafijaška ekonomija je organizovana po sasvim drugom, „sočinskom“ principu: troši što više, da bi više ukrao. U tom smislu su ploveće naftne platforme razmeštene među belim medvedima koji češu leđa o zemljinu osu, za ruski „biznis“ i rusku administraciju pravi Eldorado. Olimpijade, univerzijade, razni šampionati i samiti se svode samo na jednokratnu najezdu na megalovu, a kroz arktički levak se ona može godinama spokojno isisavati. Tim pre što sudeći po mnogim izvorima, među privatnim beneficijarima Gasproma figurira i izvesni Putin V. V. (malo poznata strana njegove biografije). Tako da se kod Grinpisa ne da uočiti nikakav drugi razlog osim nastojanja da se spase Arktik.
Činjenica 5: Gasprom je zatražio (i 30. septembra dobio) poreske olakšice od nekoliko desetina milijardi rubalja namenjenih osvajanju arktičkog dna. Da ove pare iz državnog budžeta nisu puštene pod led, one bi mogle biti potrošene za i-sami-već-znate-koje-gluposti: bolnice, škole, puteve, penzije… A tu je i još jedna tačka sporazuma, zaključenog između „nacionalnog dobra“ i „nacionalnog lidera“: svi rizici, kompenzacije i nadoknade štete nastale u slučaju havarije ili katastrofe (a one se, imajući u vidu iskustvo Meksičkog zaliva mogu popeti i do nekoliko triliona), biće isplaćeni ne iz sredstava Gasproma (što je na nesreću zadesilo Britiš petroleum), već takođe iz džepova poreskih obveznika. Kao, „ups… vidi potonuše!“ Mogući razlog za ovaj brižni odnos prema skromnoj kompaniji, pomenut je u prethodnom stavu.
Činjenica 6 – poslednja i najvažnija: Što se ekologije tiče, to što se u tim krajevima događa je pravi užas. Ledena kapa Severnog pola se topi katastrofalnom brzinom, eko-sistem se raspada, a životinje prosto nestaju jer nemaju gde da žive i podižu svoje potomstvo. Uskoro će nestati i mesto gde bi se zemljina osa mogla zabosti. A industrijska eksploatacija sirovina je moćni katalizator ovog ubistvenog procesa. Kad nekome krv teče iz nosa, treba ga okrenuti naopako, jer inače…
I na kraju, to što nije činjenica: Jednoga dana će nad Arktikom osvanuti sunce i njegovi zraci više neće osvetljavati nijednu poganu platformu.
Iz redakcije: U ovom trenutku se protiv aktivista Grinpisa priprema optužnica po članu 227, tačka 3 Krivičnog zakona Ruske Federacije – piratski napad izvršen od strane organizovane grupe prestupnika; predviđena kazna: od 10 do 15 godina zatvora.
Artemij Troicki, Новая Газета, 04.10.2013.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 13.10.2013.
