Počeo je rat novootkrivenim diplomatskim oružjem, fusnotama. U istom danu delegacija Kosova napustila je regionalni skup u Beogradu, a delegacija Srbije regionalnu konferenciju u Sarajevu; nešto nije bilo u redu sa tekstom pored zvezdica, šta tačno, ustanoviće se u novoj seriji pregovora, koji će se povesti tek pošto budu formirani specijalni pregovarački timovi specijalizovani za ovu vrstu diplomatskog oružja. Na kraju će se stvar završiti tako što će, jednog ne tako dalekog dana, u evropskim udžbenicima istorije, u nastavnoj jedinici Evropa u 21. veku, stajati, u fusnoti : postojale su i neke dve državice Srbija i Kosovo, a kako su tako brzo i bez ostatka nestale, još uvek je misterija. A nije, nego Evropljani ne znaju da đavo leži u detaljima, tj. fusnotama.

Čovek se drži za reč a vo za rogove, kaže jedna od suptilnih srpskih poslovica. Dok ovi iz Brisela ne počnu čvršće da ove naše i one sa Kosova drže za rožne izrasline, oni će nastaviti da se bodu, i nije mnogo utešno što su im, za razliku od 90-ih, rogovi tupi. Tundre su pune kostiju irvasa koji stalno isprobavaju svoju snagu koškajući se međusobno; često im se desi da im se rogovi toliko zapletu da više ne mogu da se razdvoje i neprijatelji tako, umesto od junačkih rana, zajedno umiru od gladi.

Neki analitičari specializovani za fusnote, tvrde da su ovoga puta Albanci prekršili dogovor – želeli su da se osvete Srbiji zato što je raspisala izbore i na njihovom delu tundre. Iz Brisela poručuju da izbori nisu u skladu sa rezolucijom 1244, Dačić im u mačo maniru poručuje – izbori su raspisani i to je završena priča. Nežnija polovina SPS-a, Slavica Đukić-Dejanović, pomirljivo objašnjava: ali mi ćemo sve to raditi uz pomoć i saglasnost UNMIK-a. A Božidar Đelić je uveo u igru i sinergiju; DS-ov alhemičar, zadužen da poraze pretvara u pobede, tvrdi da najnoviji događaji pokazuju da dva sveta cilja, Kosovo i Evropa, ne samo da nisu u suprotnosti, nego među njima vlada sinergija. To je pojam koji bi trebalo da znači da je celina drugačija i veća od zbira svojih delova. Šta bi mogao biti rezultat sinergije srpskog Kosova i evropske Srbije? Malo, sivo i znatno lakše od 1.350 grama – što je težina Đelićevog mozga. Džabe se mučio dok je studirao u Francuskoj, jer kada se vratio u Srbiju, sve što je naučio je naglo počelo da se topi; brzina hlapljena njegovog mozga se poklapila sa brzinom kojom se ovaj večni ministar za evropske integracije bogatio. Drugi pariski đak, pomoćnik ministra spoljnjih poslova, koji je ove nedelje u ime Srbije demonstrativno napustio konferenciju u Sarajevu, Duško Lopandić, još je piktoreskniji primerak srpskog političara školovanog na zapadu. Izgledalo je da ne može biti gore od Vuka Jeremića, ali ispostavilo se da je krhko znanje… Zbog Lopandića su mnogi roditelji prestali da svojoj deci kupuju Politikin zabavnik, u kome ovaj intelektualac i diplomata u nastavcima objavljuje knjige o srpskim vitezovima, princezama i razbojnicama. Načelnik sektora za EU pri minsitarstvu inostranih poslova, godinama piše knjige u kojima tvrdi da su direktni potomci cara Uroša: Teodor Ruzvelt i sin mu Frenklin, sadašnja engleska kraljica Elizabeta, sadašnji španski kralj Huan Karlos; a na našem porodičnom stablu su se našli i: holandska kraljica Beatrisa, Renije od Monaka, princeza Dajana i filmska glumica Bruk Šilds. Tako ovaj diplomata svome dragom otačestvu služi ne samo službujući u ministrastvima spoljnjih poslova od Vuka Draškovića do Vuka Jeremića, nego i pišući školske udžbenike istorije i objavljujući opskurne knjige kod državnih izdavačkih kuća. Zbog ljudi kao što su Lopandić i njemu slični oksfordski, kembridžski i sorbonski đaci, svakog jutra mi Srbi, junaci Lopandićeve knjige “Urokljivo pleme Tribala”, treba da se zahvalimo bogu ili naklonimo suncu što smo još uopšte živi.

Beogradski đak, pomoćnik ministra ekonomije, Stojan Arizanović, pre neki dan je ničim izazvan naredio svojim zaposlenima da pristupe glasačkim kutijama i hitno odgovore na referendumsko pitanje – da li ste za to da Stojan Arizanović ostane na mestu pomoćnika minisitra ekonomije? Ja bih zaokružila DA; taj Arizanović je simpatičan i bezopasan čovek; uostalom, on je samo poslušao ono što je pre neki dan od svih nas prekorno zahtevao predsednik: da uzmemo sudbinu u svoje ruke i započnemo neki porodični biznis. Preduzimljivići-arizanovići su, kako kažu Amerikanci, so zemlje, oni su vedrije lice Srbije, moderni Alije Sirotanovići. Opasnost nam preti od ovih koji imaju velike pretenzije.

Ove nedelje obeležene su godišnjice smrti Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića. Posle ovog marta, bol demokrata i es-pe-es-ovaca više nije isti. Sporazum o nacionalnom pomirenju morao bi da pretrpi hitnu korekciju: demokrate su žalile samo za Đinđićem, a socijalisti i za Miloševićem i za Đinđićem. Mrkonjić je palio sveću u Požarevcu, a Škundrić ispred vlade Srbije. Znači, es-pe-es-ovski bol je dva puta veći i ta neravnoteža bi zbog stabilnosti države morala biti otklonjena. Neodrživ je sporazum u kome je jedna ugovorna strana dva puta nesrećnija od druge. Najgore je što će se iduće nedelje ta neravnoteža bolova dodatno uvećati: sudski će biti rehabilitovan Draža Mihajlović. Više ne mogu da pohvatam čiji je on sada đeneral; Dačićev nije, jer je on navodni nastavljač partizanske tradicije; jeste delimično Tadićev, jer je predsednik nastavljač svega. Ali Čičin promoter Vuk Drašković je sada u koaliciji sa Latinkom Perović i Čedomirom Jovanovićem. Jeste da ih spaja odnos prema nekim važnim državnim pitanjima kao što je Kosovo, ali je po sistem vrednosti partizanskog dela Preokreta krajnje neugodno što im je koalicioni partner neko ko za heroja ima čoveka koji u svojoj naredbi četničkim komandantima iz 1941. piše:

Tačka 2). Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije – Crne Gore – Bosne i Hercegovine – Srema – Banata i Bačke.

Tačka 4) Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata.

Tačka 5.) Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od Muslimanskog življa i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa.

Kako će ova dihotomija unutar Preokreta biti savladana, videćemo… Svakako pomaže to što će Tadić, istoga dana kada sudski bude rehabilitovao čiča Dražu, rehabilitovati i Milovana Đilasa. U Srbiji je uvek bilo mesta za sve.

Nosilac predsednikove izborne liste, onaj drugi, nevezani sa prvim Đilasom, Dragan, bitku vodi na drugom terenu, na beogradskim otpadima. Gradonačelnik je otkrio postojanje bakarne mafije, koja krade delove trafostanica, crkava, seče optičke i telefonske kablove, a mediji su odmah precizirali na koga se odnosi Đilasov bes – to su Romi, sakupljači sekundarnih sirovina. Nosilac liste DS-a je zahtevao od sudija da ubuduće kažnjavaju pripadnike bakarne mafije, a pominju se i kazne od 8 godina zatvora. Marku Miloševiću je posle 8 godina zastareo proces, junaku srpskih grafita Urošu Mišiću kazna je smanjena na 5 godina, a ti sa 8 godina pretiš onima koji kradu oluke, a koje si pre toga nekoliko puta bagerima terao sa beogradskih ledina.

Kada su nekom komunističkom funkcioneru posle Drugog svetskog rata naredili da od seljaka sakupi više žita, on je odgovorio – ako hoćete viže žita, gradite više zatvora. Pa tako I sada, ako hoće da sprovode ovakvu vrstu pravde prema onima koji kradu oluke, šljunak, opremu za hitnu pomoć, benzin iz rezervoara… a vratili smo se na te oblike prisvajanja tuđe imovine koji su cvetali za vreme sankcija – onda će zaista morati da grade mnogo novih zatvora.

 
Iz najave za radio emisiju, 16.03.2012.

Peščanik.net, 17.03.2012.