mali pas stoji na balvanu

Foto: Damir Romanov

Šta to znači kada Vučić kaže da je jedina prava prepreka na putu Srbije ka EU – Kosovo? Da li to, recimo, znači da je Srbija u svemu ostalom ispunila uslove za članstvo u EU (ispunjavanje uslova je, inače, daleko precizniji opis pridruživanja od nejasne metafore kretanja po putu), ali se to iz EU-a ne vidi zbog Kosova? Ili – sve drugo je zapravo nebitno i za nas i za EU, izuzev samog Kosova pa je zato Kosovo jedina takozvana prepreka na takozvanom putu? Ni jedno ni drugo očigledno nije tačno, a neko treće smisleno značenje iz dvostruke metafore puta i prepreke nije lako izvući, iz čega bi se onda, opet, moglo zaključiti da Vučić izgovara besmislice – i o EU, i o Kosovu, i inače.

Iako tačan, bio bi to brzoplet zaključak. Iz metafora Kosova kao prepreke i pridruživanja EU kao puta može se zaključiti još ponešto. Prvo, u domaćoj političkoj tradiciji nešto više od dve i po decenije jasno se izdvaja struja kojoj nisu strane – da to tako kažemo – prepreke na putu kao instrumenti politike. Toj struji nedvosmisleno pripadaju stari radikali, kao i novi s Vučićem na čelu. Nazovimo je „balvan strujom“. Podsetimo se, nekada, na početku devedesetih, prepreke su se nazivale i barikadama, a sastojale su se mahom od balvana. Balvani na putu slali su jasnu političku poruku da oko spornih pitanja nema dogovora te da će se ta pitanja rešavati silom, to jest primenom prava jačeg.

Sećamo se i kako se sve završilo – epohalnim moralnim i vojnim porazima. Kada neko danas vidi Kosovo kao prepreku na putu, to dakle možemo tumačiti i preko analogije s devedesetima, tim pre što postoji jasan kontinuitet između ondašnjih i današnjih aktera s preprekama, koliko god se oni trudili da nas uvere u suprotno. Ti, jedni te isti akteri politiku i dogovaranje shvataju kao lukavo, a ako tako ne ide, onda nasilno nametanje i ispunjavanje vlastitih želja i potreba bez obzira na želje i potrebe drugih, a pogotovo bez obzira na jednaka prava koja bi morali uživati i jedni i drugi i koja bi morala biti obavezujuća i za jedne i za druge.

Drugim rečima, i dalje je kod njih na delu shvatanje politike kao realizacije prava jačeg. Jedino što ovaj put Vučić i njegovi poslušnici ne vide sebe kao jače, a sitna lukavstva i trikovi im izgleda više ne prolaze. Ako su nekada oni postavljali prepreke, to jest barikade i balvane po putevima nekadašnje zajedničke države, uvereni da će silom uzeti ono što im ne pripada, danas se žale što je tobože neko drugi njima postavio prepreku i hoće da im uzme ono za šta oni pogrešno veruju da je isključivo njihovo. Tvrdoglavo nepristajanje na politiku kao dogovaranje uz poštovanje jednakih i obavezujućih prava za sve, te strasna privrženost pravu jačeg – konstanta je u poimanju sveta „balvan struje“ domaće politike.

Prave politike tu zapravo onda i nema. Postoje samo pobednici i poraženi. Ovo stoji iza upotrebe reči „prepreka“: pošto se ne može dobiti ono za šta se neopravdano veruje da pripada isključivo nama, potencijalni dogovor unapred se predstavlja kao poraz i time u stvari odbacuje ili preventivno delegitimiše. Što nas dalje vodi ka drugom smislu metafora puta i prepreke: videti Kosovo kao prepreku na putu znači osloboditi sebe od odgovornosti za to što je Kosovo problem. A Kosovo je problem jer smo ga „mi“ („mi“ ovde stoji za članove političke zajednice koja sebe naziva Srbijom; kažem „mi“ jer se ova politika vodi sa „našim“ pristankom i stoga u „naše“ ime; pod pristankom ovde podrazumevam i nedovoljno snažan otpor) takvim napravili.

To nije prepreka koju je neko postavio pred „nas“ na putu do cilja kome navodno težimo. „Mi“ smo postavili tu prepreku, sasvim u skladu s balvanima iz devedesetih, jer do cilja – pristojnog, civilizovanog društva – u stvari ne želimo ni da stignemo. Sve to znači da su metafore puta i prepreke nešto poput sitnih lukavosti (podmuklosti bi bila prava reč) kojima se hoće zavarati druga strana (ko god da se na njoj nalazi – Albanci ili EU, svejedno je) – dakle, verbalni balvani na putu.

Peščanik.net, 16.05.2018.

KOSOVO

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).