Barak Obama, globalni kandidat? „’Obamanija’ je postala planetarni fenomen koji je možda rašireniji čak i od fenomena ’dijanamanije’“, napisao je Timoti Garton Eš, profesor na evropskim studijama u Oksfordu. Dobro rečeno.

Gledano iz inostranstva, ovaj čovek opčinjava. Senator iz Ilinoisa se najpre izdvaja po svom odlučnom suprotstavljanju ratu u Iraku. G. Obama je ponovio: kad bude izabran, povući će američke trupe. Ostavlja trag u kolektivnim svestima pothranjivanjem ideje o istinskoj promeni na Srednjem Istoku.

Osim toga, njegovo porodično poreklo i njegov životni put, od rođenja do zrelog doba, šalju sliku jedne nove političke ličnosti. To je Amerikanac iz Trećeg sveta, kadidat koji je lično i intimno povezan sa drugim kontinentima. Kao rasno mešovita ličnost, g. Obama – od oca Kenijca i majke Amerikanke, rođen na Havajima, odrastao u Indoneziji i diplomirao na Harvardu – ima neuobičajen životni put koji mu omogućuje da prevaziđe kulturne barijere. „Svi osećaju da u Obami proživljeno iskustvo, temperament i ideje čine jedno“, podvlači New York Times. Zar nije rekao kako je suštinsko načelo njegove međunarodne vizije da je „bezbednost američkog naroda neraskidivo povezana sa bezbednošću svih naroda“?

Prema jednom istraživanju koje je Pew Research Center sproveo u 24 zemlje i objavio 12. juna, kandidatura Baraka Obame na američkim izborima ne samo da pothranjuje velike nade, već i poboljšava sliku SAD u svetu. Sa njim se izbori od 4. novembra gotovo svuda doživljavaju kao prilika da se raskine sa Bušovom politikom. Kao da je g. Obama u stanju da uvede malo reda na ovu planetu koja je toliko izmučena nakon napada od 11. septembra, i da pomiri SAD sa ostatkom sveta.

Prema ovom istraživanju g. Obama uliva poverenje i ubedljivo vodi ispred svog rivala g. Mekejna u praktično svim zemljama. Veliki je favorit Evropljana (za njega bi glasalo 84 odsto Francuza, 82 odsto Nemaca, 74 odsto Engleza, 72 odsto Španaca), ali ima ogromnu podršku i u Australiji, Japanu, Brazilu, pa čak i u Južnoj Koreji. U Keniji je pravi kult posvećen ovom „sinu nacije“, kako ga naziva štampa, a u mnogobrojnim afričkim zemljama se procenjuje, kao u dnevnikuSoleil iz Dakara, da će njegova pobeda biti „revanš istoriji“.

Neke izjave g. Obame izazvale su iznenađenje ili žive kritike. Komentatori u njemu vide kandidata koga je teško staviti u neki okvir, previše mladog i neiskusnog. Međutim, za pet meseci kampanje uspeo je da sebe izgradi kao državnika koji instinktivno gradi mostove i uspostavlja nove veze. U Izraelu, na primer, dok je veći deo javnog mnjenja otvoreno izražavao naklonost g. Mekejnu, zalaganje i ton g. Obame u govoru pred AIPAC-om (Američko-izraelski odbor za odnose s javnošću) 4. juna iznenadio je sve redom. Svrstavanje demokratskog kandidata na poziciju Bušove administracije po pitanju statusa Jerusalima, koji, po mišljenju g. Obame, mora da ostane „jedinstven i nepodeljen“ glavni grad Izraela, odagnalo je strahovanja koja bi se mogla pojaviti ako bude izabran. Ehmud Olmert, izraelski premijer, čak je izjavio da je „oduševljen“.

U palestinskom taboru i u arapskom svetu reči g. Obame su najpre izazvale zgražanje, naročito zato što ih je izgovorio kandidat muslimanskog porekla. Neki arapski hroničari su, međutim, odlučili da malo odstupe od toga. U svojoj nedeljnoj kolumni u libanskom dnevnikuAl-Safir, libanski pisac Abas Beidun, koji se ne bi mogao nazvati proamerički nastrojenim, tako je bocnuo one koji su namerno prenebregnuli jedinstvenost slučaja Obame, „pripadnika crne rase i sina jednog muslimana“. Uvodničar saudijskog dnevnika Al-Hayat, Mohamed Salah, upitao se: „Jesmo li imali pravo da očekujemo drugačije izjave od kandidata za američkog predsednika pred najmoćnijim američkim udruženjem za podršku Izraelu, čiju podršku on traži?

U slučaju Kube, izjave g. Obame takođe otkrivaju njegovu sposobnost da igra na različitim terenima u isto vreme. Tokom govora u Majamiju 23. maja, u kojem je podsetio na to da želi da razgovara sa predsednikom Raulom Kastrom i da ukine restrikcije za putovanje.„Obama je predložio pozitivne inicijative, koje bi olakšale kontakte i ekonomsku pomoć između kubanskih porodica sa različitih strana Floridskog prolaza“, ocenila je Mirijam Leiva, jedna od osnivačica Dama u belom, udruženja supruga kubanskih političkih zatvorenika. Još više iznenađuje to što se Fidel Kastro slaže sa mišljenjem disidenata: g. Obama je „bez ikakve sumnje najnapredniji kandidat sa socijalne i ljudske tačke gledišta“, napisao je bivši kubanski predsednik 26. maja.

I ruski mediji su opširno izveštavali o pobedi Baraka Obame, „crnoj šansi Amerike“, kako je rekao dnevnik Vremia Novosteï 5. juna. Prethodnog dana je radio Eho Moskve sakupljao utiske o g. Obami. „On je svež, mlad i nema nikakve veze sa vojno-industrijskim kompleksom ili američkim naftnim lobijem“, veselo je izjavio ultranacionalista Vladimir Žirinovski, nazivajući ga „mladim američkim Gorbačovom“.

Nasuprot tome, Kanada i Meksiko, dve zemlje koje se graniče sa SAD, zabrinute su zbog protekcionističkog vetra koji duva kod demokrata u SAD. U Meksiku se nekim liberalnim krugovima nisu svidele Obamine izjave kojima je kritikovao sporazum NAFTA, Sporazum o slobodoj trgovini između Kanade, Meksika i SAD, „koristeći stare izgovore o zaštiti životne sredine i odbrani ljudskih prava“, kako podvlači Antonio Rosas-Landa u časopisu El Universal. U Otavi je senator iz Ilinoisa optužen da ne shvata ozbiljno sporazum NAFTA. Pričalo se da je njegov ekonomski savetnik Ostan Gulzbi uveravao Kanađane kako je taj Obamin stav samo priča za kampanju, kako bi se umirili američki radnici. G. Obama ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je u intervjuu za El Pais od 5. marta zabrinuto rekao da je pobeda g. Obame nemoguća „zbog skrivenih sila koje besne po SAD“. Čak je i libijski vođa Moamer el Gadafi upozorio demokratskog kandidata u sredu 11. juna: „Tražimo od njega da bude ponosan što je crnac i da bude svestan da čitava Afrika stoji iza njega, jer ako se ne oslobodi tog kompleksa niže vrednosti, njegova spoljna politika će biti gora od spoljne politike njegovih belih prethodnika.“ Obama – revolucija?

 
Nicolas Bourcier, „Barack Obama est le candidat que préfère le reste du monde“

Le Monde, 14. 06. 2008.

Prevela Olja Petronić

Peščanik.net, 19.06.2008.