Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

Prvo država ugrozi jedan festival. A onda ga zabrani jer je, kaže, festival ugrožen. Kako to tačno izgleda? Prvo državni funkcioneri redom napadaju festival Mirëdita i proglašavaju ga za uvredu nacije u čije ime govore. A onda zaključe da učesnici nisu bezbedni i zabrane festival. Nešto preciznije – u pratnji policije autobus iz Prištine s učesnicima festivala sa Kosova stigne do ispred Beograda, i onda ista ta policija okrene autobus i vrati ga na Kosovo, opet sa policijskom pratnjom.

Sećate se, onomad su devojčice s Kosova došle ovde da igraju rukomet s vršnjakinjama iz Srbije, pa je pred njihov autobus opet izašao neki hrabri srpski svet da ih otera odavde, i devojčice su se vratile kući na Kosovo. Odrasli muškarci odmerili snagu s devojčicama i – pobedili. Evo u čemu je stvar: što ste i onda te devojčice i juče učesnike festivala vozali kroz Srbiju kada ste odmah mogli da im kažete da ne dolaze, da nema razloga da sedaju u autobus? Taj višak sadizma razotkriva u čemu je stvar.

Ne radi se tu o zabrani samoj po sebi. Da je samo do zabrane, zabranite na vreme, kažete ljudima da ne dolaze, i gotova stvar. Samo, to mnogo kratko traje i uopšte nije privlačno (za medije). Ne može se od jedne takve jednostavne zabrane napraviti spektakl. A juče smo povrh svega dobili i spektakl. Prvo dane i dane bljuvanja mržnje po kosovskim Albancima, a onda juče marš fašista na Dorćolu. Da bi se sve završilo vatrometom (ej, vatromet!) ispred prazne zgrade u kojoj je trebalo da se otvori festival.

Hoću da kažem, nije stvar u zabrani nego je u predstavi. Zabrana jeste deo predstave, ali ne najvažniji. Jer, najvažnije su bile mržnja i demonstracija (državne) sile. Pošto se predstava uspešno završila zabranom, pobeda se proslavila vatrometom. I sad svi srpski državni funkcioneri redom likuju – pokazali smo im, mora da tako misle. Kao što smo nedavno pokazali i Feđi Štukanu. Sleteo čovek na aerodrom u Beogradu, i on da učestvuje na (jednom drugom) festivalu – ali ga odmah vratili nazad u Sarajevo.

Vidi ti to, Beograd postao zabranjeni grad. Može kod nas da dođe samo onaj koga pusti tekuća vlast, uključujući tu i fašiste s dorćolske ulice, jer i oni su dakle vlast. Oni su, preciznije, izvršni organ vlasti. Vlast odluči, oni urade. To onda kada vlast neće da prlja ruke, pošto je već isprljala jezike poganim izjavama. Ali, sve to već znamo. Gledali smo slične stvari i ranije. I ministar policije, ako dobro pamtim, bio je isti. Mislim na ono kad su parade ponosa otkazivane iz bezbednosnih razloga.

Posmatrač s Marsa pomislio bi da tu nešto nije u redu. Jer ako nasilnici ugrožavaju nečija prava, država mora ta prava da štiti a ne da ih ukine i tako stane uz nasilnike. To sve pod uslovom da su nasilnici s jedne strane, a država s druge. Samo što kod nas nije tako. Nasilnici su državni činovnici zaduženi za manuelne poslove na ulici. Kao što je i država nasilnička, zadužena da obezbedi infrastrukturu i logistiku za nasilje i njegove ulične protagoniste.

Nešto razmišljam, da je reprezentacije Srbije nekim čudom pobedila Dansku na prvenstvu Evrope u fudbalu, i prošla grupnu fazu takmičenja, da li bi stvari s Mirëditom juče bile drugačije. Da li bi ta jedna, prava pobeda, makar i u fudbalu, bila dovoljna da se ne glupiramo po Beogradu i ne pravimo scenu za još jednu u nizu lažnu pobedu? Jer ova vlast, uključujući i njene navijače, kao da je shvatila da do pobede (uvek lažne) može da stigne još samo na domaćem terenu, gde važe samo njena pravila.

Svuda drugde, gde postoje jasna pravila i gde drugi brinu da se ta pravila poštuju, ova vlast upisuje samo poraze. Žedna pobeda, ona ih ostvaruje, izlazi samoj sebi u susret, samo u domaćim igrama, gde sama postavlja pravila i krši ih, i sama bira suparnike. Pustite ljude u zemlju, pošto prethodno danima kinjite njihove domaćine, stvorite utisak da će se festival ipak održati i tako postavite scenu za pobedu. Bez učesnika na putu i iluzije da će biti festivala, zašto bi fašisti izlazili na ulicu?

Onda samo vratite ljude odakle su i krenuli, fašistima na ulici date policijsko obezbeđenje (ipak oni rade jedni za druge – mislim, fašisti i policija) i proglasite pobedu jer se festival, eto, ipak nije otvorio i neće se ni održati. Za kraj – vatromet. Tipična srpska pobeda, otkad Srbiju vode novoradikali. Osvetili smo im se, mora da tako misle i ovi na ulici i oni u institucijama. Pokazali smo im, mora da i tako misle. Pa dobro, neka im bude, osvetili su se i pokazali im – usred Beograda.

I kad smo već kod toga, možda to i nije najgore što može da se zamisli. Od sad pa nadalje, neka „srpski“ nacionalisti vode samo ovakve fiktivne bitke i neka u njima kobajagi pobeđuju uz vatromet i petarde. Mnogo je bolje da imaginarna linija fronta prolazi kroz centar Beograda, nego da se puca u Banjskoj.

Peščanik.net, 28.06.2024.

KOSOVO

PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

Author: Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).