Izgleda da se vanredni dvodnevni sastanak o budžetu EU neće završiti dogovorom. Razlike u stavovima šefova država i vlada članica EU o budžetu za narednih sedam godina su nepremostive. Kancelarka Angela Merkel smatra da su „pozicije pregovarača suviše udaljene“ i očekuje da će „najverovatnije morati da se zakaže novi sastanak“. I predsednik Francuske Fransoa Oland nije optimista: „Dogovor je daleko. To misle svi.“
Naredni sastanak bi mogao biti zakazan za početak sledeće godine. Da li će do tada lideri EU odstupiti od svojih utvrđenih pozicija da bi postigli konsenzus, ostaje da se vidi. Diplomati govore „o dubokim podelama između država članica“. Zajednički sastanak svih 27 šefova vlada i država članica EU trajao je oko dva sata. Pozivi Hermana Van Rompuja i Martina Šulca na postizanje kompromisa ostali su bez odjeka. Velika Britanija je čak povećala svoje prvobitne zahteve. Britanci na žele samo rezove u budućem EU budžetu, već pokušavaju i da zadrže smanjenje svojih obaveza za 3,6 milijardi evra.
Prema rečima Angele Merkel „višegodišnji finansijski plan je važan za budućnost EU i za racionalnije korišćenje sredstava. Svaki evro mora da ostvari svoju funkciju. Nemačka namerava da bude konstruktivna, ali i da zastupa sopstvene interese“. U vremenima konsolidacije budžeta u celoj Evropi i Unija mora da obrati pažnju na visinu svojih rashoda. Svi moraju da budu spremni na kompromis. Nemačka u budžet EU godišnje unosi 9 milijardi evra više nego što iz njega dobija. Berlin je na ovaj način najveći neto platiša u EU.
Nakon višesatnih pojedinačnih razgovora, Herman Van Rompuj je izmenio svoj prvobitni predlog, ali ne i sumu budžeta. Već njegov prvi predlog bio je za 80 milijardi evra niži od predloga budžeta od 1.090 milijardi koji je iznela Evropska komisija. „Pred nama je dug put“, moglo se čuti od nemačke delegacije. Britanci insistiraju da se usvoji njihov zahtev o smanjenju zarada službenika EU, a i Nemačka želi neke rezove, mada u manjem obimu.
Diplomati saopštavaju da je u razgovorima pred sastanak Angela Merkel insistirala da se prvi Rompujev predlog umanji za 30 milijardi. Rompujev drugi predlog nije predvideo smanjenje budžeta, već njegovu preraspodelu prema kojoj bi se oko 10 milijardi evra iz budžeta za istraživanja i energetske i saobraćajne projekte prebacilo u budžet za pomoć nerazvijenim regionima. „To je isto kao i prvi predlog“, razočarani su Britanci.
I Francuska je nezadovoljna. Oland je ukazao da je u Rompujevom predlogu u odnosu na predlog Evropske komisije predviđeno smanjenje agrarnog budžeta u iznosu od 17 milijardi evra, što je za njega neprihvatljivo. Francuska godišnje iz Brisela dobija agrarne subvencije od 10 milijardi evra, što je čini najvećim korisnikom agrarnog budžeta.
I Evropski parlament je zahtevao veći budžet kako bi osigurao funkcionisanje zajednice, koja bi od sledeće godine trebalo da ima 28 članova. Hrvatska bi trebalo da postane 28 članica. Njeni predstavnici su takođe bili na sastanku, ali bez prava glasa.
Ukoliko se članice EU u bliskoj budućnosti ne dogovore o budžetu, moglo bi doći do vrlo ozbiljnih posledica. To znači da bi postojao samo budžet za svaku narednu godinu, a ne opšti finansijski okvir za sedam godina unapred. To bi bilo nepovoljno za siromašne članice, jer bi one bez unapred obezbeđenih sredstava teže planirale važne projekte svog oporavka.
Trenutno se 40 odsto EU budžeta koristi za agrarne subvencije, 30% za strukturne fondove, a oko 6% za izdržavanje evropske birokratije. Ostatak se deli na manje oblasti, kao što su spoljna i bezbednosna politika i imigracija.
Austrijski kancelar Werner Fajman očekuje da bi naredni sastanak mogao biti održan već u januaru sledeće godine.
Süddeutsche Zeitung, 23.11.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 23.11.2012.
