Bilježnica Robija K.: Slučaj Stepinac

Foto: The BridgeMaker

Foto: The BridgeMaker

Mi smo bili kod mog dida na Šolti. Dida je u dvoru sidijo na lingeštulu i čitao je novine. Tata je sidijo za stolom i popravljao je sa kacavidom šuko šteker. Mama je sidila do njega i čistila je fažolete. Ja sam sidijo na podu u dvoru i slagao sam nogometne slije. Dida je okrenijo stranicu od novina i vrtijo je sa glavom. Onda je on rekao: „Ja ne razumin, majkemi, šta se svi pale na ovog Stepinca! Pa on je bija dobar sa ustašama!“ Ja sam dida pitao: „Ko je Stepinac?“ Dida je rekao: „Neki pop šta je bija dobar sa ustašama!“

Samo onda je mama podviknila: „Čako, nemoj mi trovat dite! Akoš ti u svojoj glavi uzgajat svakakve bolesne bljuzge, samo izvoli! Al maloga pusti na miru!“ Dida je rekao: „Okej, okej! Onda mu ti objasni ko je Stepinac!“ Onda je moj tata pokazao sa kacavidom prema meni i rekao je: „Stepinac je, sine, bija jedan kardinal šta su ga hapsili komunisti! I zato ga sad u Vatikanu oće proglasit svecem!“ Dida je rekao: „Kurac bi ga komunisti hapsili da nije bija dobar sa ustašama!“ Mama je dreknila: „Čako!“

Dida je slegnijo sa ramenima u lingeštulu i rekao je: „Okej, okej! Samo san napomenija!“ Onda sam ja pitao: „A ko su komunisti i ustaše?“ Mama je zakolutačila sa očima. Tata je zastenjao: „Ajme majko mila…“ Dida je okrenijo se prema meni i rekao je: „Za komuniste neću ništa govorit, jerbo još čuvan člansku iskaznicu, eno je u ladici uz orden rada sa srebrnin mačevima, pa bi neko moga reć da nisan objektivan! Al za ustaše mogu kazat samo sve najgore…“ Ja sam pitao: „Koje najgore?“

Dida je rekao: „Da su đubrad, škovace, govna, barbari, fašisti, krvoloci, asasini, kurbini sinovi, smradovi, lupeži, imbecili, zlotvori, gubaši, izdajice, kvislinzi, razbojnici, pizduni, siledžije, bagra, crnokošuljaši, šporkaćuni, petokolonaši, gaštrapani, pantagane, koljači… i općenito govoreći zadnja stoka koja je pošteni svit stavljala u logore i zatvore!“ Mama je nalaktila se na stolu i držala je glavušu u rukama. Tata je tuckao se po ćelenki sa drškom od kacavide. Dida je rekao: „A imaju i još jednu važnu karakteristiku!“ Ja sam pitao: „Koju?“ Dida je dignijo kažimprst i rekao je: „Stepinca nisu stavili u zatvor!“

Mama je skočila od stola i viknila je: „A daj, čoviče, stvarno lupaš bljezgarije!“ Dida je raširijo ruke: „Šta san sad krivo reka?“ Tata je njemu rekao: „Nemoš cili svit tumačit priko ustaša i partizana, jebemu mater! Moraš jednom izać iz tog filma!“ Dida je rekao: „Nije to bija film, zete, nego bitka na Neretvi! I ne tumačin ja cili svit, nego Stepinca!“ Mama je rekla: „Za cili svit je Stepinac dobar, samo je tebi ukurcu!“ Dida je rekao: „Ako je cili svit ukurcu, normalno da mu je Stepinac dobar! Al bolje je bit u zavadi sa cilin svitom, nego sa samin sobom, ka šta reče sveti Pavao Korinćanima!“ Neko je rekao: „Il je to reka Sokrat tovarima?“

To je bio onaj don Jakov. Don Jakov je popeo se kod nas u dvor i dao si sa didom po gimi fajv. Don Jakov je njemu rekao: „Doša san vidit oćemol gledat tekmu kod mene u župnon dvoru il kod Tonina u konobi!“ Dida je rekao: „Reka je Tonino da je očistija slane srdele i izvadija sir iz uja!“ Don Jakov je rekao: „O, pa ajmo onda kod njega!“ Dida je rekao: „Evo, samo da sa ovon mladosti dovršin diskusiju o Stepincu!“ Don Jakov je rekao: „Uuu, zajebana tema…“ Mama je zločesto se nakeserila i rekla je: „Baš smo čaki tumačili da će Stepinac postat međunarodno priznati svetac, a da će on ostat propuvala komunjara u šoltanskoj vukojebini!“ Tata je složijo lukavu facu i pitao je: „Šta vi o tome mislite, don Jakove?“ Don Jakov je rekao: „Njemačka ima Klozea i Milera, Argentina Mesija, a Hrvacka Stepinca! Jaka nogometna nacija za popizdit!“

Onda su dida i don Jakov kucnili se sa travaricom šta je dida sipnijo u bićerine. Don Jakov je sijo za stol i rekao je: „Generalno rečeno, jeben ja sveca šta ga Vatikan mora proglasit svetin! Mislin, koji je to đir? Tribaš bit svetac sam od sebe! Ka moja pokojna mater, naprimjer primjera! Ona je bila svetica!“ Dida je klimnijo sa glavom i rekao je: „Je, bog joj da duši pokoj…“ Mama i tata su raskobečili oči i zinili su sa ustima.

Don Jakov je okrenijo se prema njima i rekao je: „Kad mi je ćaća poginijo u partizanima, mogla me ostavit radit u polju, da kopan vinograd, polivan kukumare i gnjojin masline! Al rekla je – idi ti sine u sjemenište, biće doma jedna usta manje! I tako san ti ja, zafaljujući svetici, posta pop!“ Don Jakov je lupnijo se sa rukom po žepu i rekao je: „Svaki misec legne plaćica, nediljon malo drobin pizdarije na misi, a ostalo vrime se družin sa frendovima, gledan utakmice i igran briškulu i trešetu!“ Tata je vrtijo sa glavom i rekao je: „Čoviče, ovi otok je u teškoj komi…“ Mama je rekla: „Ovi otok je otplovija od svita…“

Don Jakov je njima rekao: „Čemu čuđenje, ekipa? Upravo van objašnjavan da san ja među popima isto šta i Stepinac među svecima!“ Mama i tata su piljili u njega sa težim ošamutom. Don Jakov je rekao: „Kad god vidin stado u crkvi pomislin da iman i ovce i novce!“ Dida je rekao: „Stepinac je bija malo drugi đir! On je ima i ovce i jasenovce!“ Onda sam ja uletijo: „Šta su to jasenovci?“ Dida je rekao: „Unukiću, reče se u jednini i sa velikin slovom!“ Ja sam rekao: „Pardon! Šta je to Jasenovac?“

Mama i tata su zaledili se na katrigama. Dida je meni rekao: „Nemoj me jebat da to ne znaš?“ Ja sam slegnijo sa ramenima i rekao sam: „Pa ne znan!“ Don Jakov je opalijo čudilo: „Stvarno, malac? Ne znaš šta je Jasenovac?“ Ja sam rekao: „Nikad čuja!“ Dida je pitao: „Nemaš nikakvog pojma šta se tamo događalo?“ Ja sam rekao: „Neam blage!“ Don Jakov je pitao: „Nikad nisi baš ništa načuja o Jasenovcu?“ Ja sam rekao: „Nikad!“ Dida je rekao: „Aj zakleti se na mater!“ Ja sam rekao: „Majkemi mile!“ Don Jakov je okrenijo se prema didi i rekao je: „Dobar je mali, jebate, skroz je dobar…“ Dida je rekao: „Je, je, moglo bi bit od njega nešto…“ Don Jakov je rekao: „Ne samo da ga zanima sve o Stepincu, nego ga još i imitira!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net, 14.07.2014.

Srodni linkovi:

Heni Erceg – Svetac i zločinac

Vladimir Veljković – Alojzije Stepinac, naš savremenik

Marinko Čulić – Kako je Kaptol oklevetao Stepinca

Maja Brkljačić – Kako se kalio mesija

Tamara Nikčević: Srđan Milošević – intervju

Viktor Ivančić – Križev korak

Vladimir Veljković – Srpski duhovni prostor

Boris Dežulović – Žitije Alojzijevo

Marinko Čulić – Dvoboj blizanaca

Drago Pilsel – Stepinac je tolerirao genocid, jesmo li mi bolji od njega?

Predrag Lucić – Razina vike oko vikara

TEMA – JUGOSLAVIJA

The following two tabs change content below.
Viktor Ivančić

Rođen je u Sarajevu 1960. Osnovnu i srednju školu završio je u Splitu, a u novinarstvo ulazi kao student elektrotehnike. Za studentski list FESB, na čijim se stranama vide zameci potonjeg “Ferala”, Ivančić 1984. dobija nagradu Sedam sekretara SKOJ-a. Urednik je i jedan od osnivača nedeljnika “Feral Tribune”.

U biblioteci “Feral Tribune” objavio je “Bilježnicu Robija K.” (četiri izdanja: 1994, 1996, 1997. i 2001), i studiju “Točka na U” (dva izdanja: 1998, 2000). Izabrane novinske tekstove objavio je 2003. u dve knjige, i to oglede o tuđmanizmu pod naslovom “Lomača za protuhrvatski blud”, a oglede o posttuđmanizmu pod naslovom “Šamaranje vjetra”. Prvi roman “Vita activa” objavio je 2005.

Od 2005. “Fabrika knjiga” objavila je sledeće Ivančićeve knjige: “Robi K.” (2006), u dva toma; a onda i “Robi K. Treći juriš!” (2011); zbirke ogleda “Animal Croatica” (2007), “Zašto ne pišem i drugi eseji” (2010), “Jugoslavija živi vječno” (2011) i “Sviranje srednjem kursu” (2015, u saradnji sa “Peščanikom”); romane “Vita activa” (2005, drugo izdanje ) i “Planinski zrak” (2009), te zbirku priča “Radnici i seljaci” (2014, u saradnji sa “Peščanikom”).

Redovno piše za tjednik Srpskog narodnog vijeća “Novosti” i za “Peščanik”. Živi u Splitu.

Viktor Ivančić

Viktor Ivančić (Svi tekstovi)