Foto: Peščanik
Foto: Peščanik

„Naravno da sam protiv seče šume u Košutnjaku. Kome normalnom može pasti na pamet da udari na oazu Beograda?! Za proteklih osam godina, koliko je SNS na vlasti, borili smo se za pošumljavanje, a ne uništavanje šuma. Košutnjak su pluća Beograda i ne bismo smeli da dopustimo da budu žrtvovana zbog nečijih ličnih interesa“, ovim rečima je Aleksandar Vučić obznanio trenutno povlačenje gradskih vlasti, Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Beograda, te gradskog urbaniste Marka Stojčića i zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, koji su na zahtev stranih investitora (Avala studios – 70 posto u vlasništvu češke kompanije „Sebre“, a 30 odsto „Feelmax Hong Kong“) doneli novi Plan detaljne regulacije Košutnjaka (PDR), kojim se predviđala seča čak 19 hektara šume. Ova bitka je trajala skoro dva meseca, dok su sa druge strane bile građanske inicijative, pojedinci, volonteri, retki nezavisni mediji, kao i Inicijativa Ne davimo Beograd, koja je u dosadašnjem političkom životu odigrala svoju najvažniju utakmicu protiv SNS-a na domaćem terenu, angažujući se oko potpisivanja peticije protiv ovakvog katastrofalnog Plana detaljne regulacije. Peticiju je za kratko vreme potpisalo online preko 70 hiljada građana, dok je skoro 10 hiljada potpisa prikupljeno na ulicama Beograda. Treba imati u vidu da se sve ovo odvijalo u jeku postizbornog drugog pika pandemije, te znatno otežanih uslova za život i rad, kada su gradske vlasti pokušale da sprovedu do sada najmasovniju seču stabala u novijoj istoriji Beograda.

Naime, najpre su predstavnici Zelene stranke nakon uvida u PDR alarmirali javnost, ukazujući na činjenicu da je ovim planom predviđena masovna izgradnja stambenog i komercijalnog kompleksa na čak 86,8 hektara, od čega je 26,8 hektara pripadalo zelenoj zoni grada. Takođe, ustanovljeno je da je na 4,5 hektara pod šumom trebalo da nikne privatni sportski centar. Naravno, sve je ovo urađeno u skladu sa Strategijom razvoja kulture, koja je predvidela revitalizaciju „Filmskog grada“ kao projekta od nacionalnog značaja. Međutim, gradskim vlastima kao i investitorima je sve ovo poslužilo samo kao paravan za izgradnju 420 hiljada kvadrata stambenog i 150 hiljada kvadrata komercijalnog prostora, svakako na uštrb površine pod šumom. Dakle, ceo ovaj projekat imao je najmanje veze sa zaštitom kulturnog nasleđa, već je pre svega bio usmeren na urbanizaciju gradske šumske zone što je trebalo da donese milionske prihode investitorima i pojedincima iz vlasti koji su to omogućili.

Ne treba zaboraviti da je ozbiljan udar na Košutnjak počeo sredinom prošle godine, kada su posečena prva stabla pod patronatom gradskih vlasti a sve to zarad realizacije projekata Zavoda za sport i medicinu sporta RS, kao i Ministarstva omladine i sporta RS. Tada je bilo reči o podizanju multifunkcionalne sportske dvorane od 10 hiljada kvadrata, dogradnji upravne zgrade, izgradnji velikog parkinga, proširenja hotela „Trim“, kao i izgradnji olimpijskog bazena. Ono što je najzanimljivije u ovom poduhvatu bila je činjenica da je nosilac izrade urbanističkog projekta bila kompanija „Otvoreni atelje grada – Arhitekton“ u vlasništvu gradskog urbaniste Marka Stojčića. Nakon tadašnje pobune građana Čukarice i Rakovice, iz Ministarstva za građevinu stiglo je saopštenje da oni razumeju zabrinutost građana, ali da ih „uveravaju da će se ponašati odgovorno, u skladu sa ekološkim standardima koje poznaje moderan svet“. Ti standardi su podrazumevali da će hala imati „zeleni krov“ i da će biti okružena travnatom površinom. Pritom, investitor je prošle godine dobio sve potrebne dozvole iz resornog ministarstva za seču crnog bora u ovoj prestižnoj zoni kao i za izgradnju hale.

Ove godine se otišlo mnogo dalje u nameri da se Košutnjaku zada završni udarac u skladu sa pravilima koje poznaje samo brzi profit na kriminalnoj eksploataciji javnih površina. Zato je gradski čelnik Goran Vesić neprestano bombardovao javnost pričom o velikom projektu obnove „Avala filma“ i „sanitarnoj seči šume“ koja neće smanjiti šumsku osnovu na toj lokaciji. Takođe, Vesić je izneo i niz neistina o tome kako je tu reč o kulturnoj obnovi jugoslovenske filmske industrije, te da „niko nije lud de seče toliku šumu“.

Pre će biti da više niko nije lud da poveruje Vesiću, koji se već pokazao kao brutalni devastator grada: uzmimo samo primer Kalemegdana, Savamale i Savskog trga. Posle Vesića, grad prestaje da liči na sebe, a Košutnjak je trebalo da postane poligon za trgovinu stambenim i komercijalnim prostorom na izuzetnoj lokaciji. Poslovni interesi u toj zoni umnogome nadmašuju nemušte paravane iz Strategije razvoja kulture, jer su poslovni kompleksi, recimo, preko češke „Sebre“, koja je već kupila Marinu Dorćol, trebalo da se uvežu u zonu za stanovanje i biznis jedne nove klase, koja bi u nedostatku saobraćajne infrastrukture proizvela kolaps u ovom delu grada.

Nakon udružene građanske inicijative za odbranu Košutnjaka, Vučić je privremeno morao da se povuče, baš kao i u slučaju sa studentima koje je hteo da izbaci iz studentskog smeštaja zbog korone. Ova dva događaja jasno pokazuju šta jedino može da utiče na katastrofalne odluke vlasti. No dok je u slučaju studenata bilo pitanje golog opstanka tokom ispitnog roka, inicijativa za odbranu javne površine i zelene beogradske zone na Čukarici pokazala je obrise nove lokalne politike, koja je zabeležila važnu pobedu. No pitanje je koliko će potrajati ovo zatišje. Investitori neće čekati dugo. Dok s druge strane Vesić i gradski arhitekta Stojčić uporno optužuju „grupu neuspešnih političara koji su uporno plašili građane Beograda sečom šume“. Kako god, druga runda u teškoj borbi za Košutnjak je dobijena i iz nje bi trebalo naučiti nešto o ponašanju protivnika na terenu. On je sada razjaren i spreman na perfidniju taktiku. Zato treba biti obazriv i razmišljati unapred, mnogo dalje od, recimo, „Avala studios“ koji je odmah nakon Vučićeve izjave naložio da se izgradi pešačka staza na Košutnjaku, i to izvan zone svog projektom omeđenog delovanja, staza koja je „bitna za Beograđane u ovom delu grada“.

Peščanik.net, 10.08.2020.


The following two tabs change content below.
Saša Ilić
Saša Ilić, rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio tri knjige priča (Predosećanje građanskog rata, 2000; Dušanovac. Pošta, 2015; Lov na ježeve, 2015) i tri romana (Berlinsko okno, 2005; Pad Kolumbije, 2010; Pas i kontrabas 2019). Bio je jedan od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik. Dobitnik je NIN-ove nagrade za 2019. za roman Pas i kontrabas.
Saša Ilić

Latest posts by Saša Ilić (see all)