Koji je amater ovaj Tramp, predstavlja se da može sve što hoće, pa i da bude astronaut, Isusa iscelitelja da i ne pominjem, ali nije uspeo da se ugura na novoizmišljenu novčanicu od 250 dolara, jer bukvalno niko živi ne može, nego je morao da se zadovolji svojim likom i potpisom na novim američkim pasošima koji se izdaju na dvesta pedesetu godišnjicu američke nezavisnosti. Ali, eto inspiracije i za ovdašnjeg barda vlastodržavnosti – lik i potpis burgundi crvenim mastilom uz novu burgundi crvenu boju korica, na desetu godišnjicu Savamale sa kojom ima svakako više veze nego Tramp sa nezavisnošću Amerike. Osim toga, godišnjica urušavanja države je podjednako važna kao i godišnjica uspostavljanja.
A kad Tramp, i pored svih svojih ratova, ima potrebu da još i na ovakav način sebe gura gde mu nije mesto, zamislite tek koliko predsednik Srbije nema čime drugim da podvlači svoj značaj kad mora da stalno pominje, najavljuje pa odjavljuje raspisivanje izbora.
Ne bih da dajem ideje, ali, dan kada će „nenadležna predmetna institucija sa pretežno ceremonijalnim ovlašćenjima“ iskoristiti jednu od retkih, a tako često praktikovanih dužnosti da objavi datum parlamentarnih izbora ili svoju ostavku na predsedničku funkciju zaista treba da dobije obeležja nekog velikog dana. Možda ne baš državnog praznika jer, pa – jer državu nemamo. Nemamo državnu upravu nego partijsku, nemamo državni nadzor već nikakav nadzor nad javnim finansijama, ne primamo državnu već predizbornu pomoć…
Ali, ako ne može državni, zato može verski praznik. Na kraju, o vernicima se i radi. Neki veruju da ova vlast treba da ostane netaknuta do kraja sveta i veka, neki verujemo da zaslužuje ako ne doživotnu robiju a ono makar doživotno isključenje iz vlasti i moći. A naravno da prigodno postoje i nevernici. Slično verskom skepticizmu neki su euroskeptici, a neki – neuroskeptici, izražavaju sumnju u pobedu mozga i kičme(ne moždine).
Eh, kad bi samo crkva imala sluha za ovaj trenutak. Doduše, da ima više sluha, već bi ukinula patrijarha i bogougodno se i formalno podredila svetovnom vladaru, ali recimo da može barem da ustanovi to jedno obično burgundi crveno slovo u svom kalendaru, odnosno više slova složenih u, na primer, Aleksvevišnji. To bi posebno bilo važno u slučaju da sam datum objave izbora božijim čudom ne padne na neki od postojećih crkvenih praznika kojima predsednik Srbije licitira. Pa boga mu poljubim, ne može objava da bude u tamo neku običnu sredu, neka bude makar neka Aleksvevišnja sreda, pošto je Veliki petak već zauzet, kao i Pobusani ponedeljak.
Kako god bilo – svakako nije dovoljno da se obznanjivanje datuma izbora priredi samo kao kad roditelji objavljuju pol budućeg deteta. Baloni, lampioni, plava ili crvena farba koja se raspe iz kartonskih patrona, sve je to već viđeno, mora nešto više, jače, bolje za našu decu i našu porodicu. Veće od megalomanske objave na kuli u Beogradu na vodi, vatrenije od skarednih vatrometa sa krovova kućnih zatvora u vreme kovida, svakako vidljivije od plagijat-nalepnica „Srbija pobeđuje“ na koje vispreni građani dolepe da „Srbija pobeđuje SNS kartel“ ili „Srbija pobeđuje jer studenti pobeđuju“. Ili, još gore, na njihov grafit, tradicionalno već ispisan na dva pisma, „Blokaдери усташе“ dopišu „Устани и ти“. Bože me sačuvaj, čovek bi pomislio da možda baš zato i ne raspisuje izbore?
Peščanik.net, 04.05.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Neuroskeptici - 04/05/2026
- Mačka u džaku, rogovi u vreći - 27/04/2026
- Odurno i otužno - 20/04/2026
