Prateći pisane i video zapise sa sednica Visokog saveta sudstva (svečane i četiri redovne, sa ukupno 80 tačaka dnevnog reda) u prvom mesecu u kome je novi saziv Visokog saveta sudstva započeo rad (6.4.2026);
S oprezom pozdravljajući dinamičan tempo rada u kome je Visoki savet sudstva na četiri redovne sednice (u ukupnom trajanju od sedam i po sati, odnosno 438 minuta) između ostalog:
– izabrao svog predsednika
– postavio vršioca funkcije predsednika Vrhovnog suda
– izabrao 112 sudija, ne uvažavajući predlog Komisije za osnovne i prekršajne sudove čiji je predsednik predloge te komisije dostavio Savetu, niti predloge Komisije za privredne sudove, čiji je jedan član i dalje u Savetu, ali ni ne obavljajući, u skladu sa zakonom, razgovore sa kandidatima
– izmenio sastav svojih radnih tela, kao i Komisije u postupku za imenovanje predsednika i zamenika predsednika Disciplinske komisije
– obrazovao Komisiju za odlučivanje o prigovoru na rešenje o oceni sudijskog pomoćnika
– imenovao sudiju nadležnog za postupanje po zahtevu za zaštitu od neprimerenog uticaja
– doneo odluke o:
– izmeni Pravilnika o postupku za izbor sudije i predsednika suda
– izmeni Pravilnika o vrednovanju rada sudije i predsednika suda
– prigovorima sudije na godišnji raspored poslova u sudu
– pritužbi sudije zbog povrede prava za koje Zakonom o sudijama nije predviđen poseban postupak zaštite
– objavljivanju konkursa za izbor sudija
– objavljivanju javnog poziva za podnošenje prijava za imenovanje članova Etičkog odbora;
Ne sporeći ovom prilikom sadržinu donetih odluka, već brzinu rada koja izaziva zabrinutost za to da li se odluke Visokog saveta sudstva donose na osnovu temeljnog sagledavanja činjeničnih podataka o pitanjima o kojima se odlučuje i u dužnom procesu u kome bi ta osetljiva i složena pitanja sudskog sistema, ali i kandidata za izbor na sudijsku funkciju, bila zaista dovoljno analizirana i raspravljena;
Društvo sudija Srbije izdaje sledeće
SAOPŠTENJE
Zabrinjavajuće je i pogrešno što je Pravilnik o vrednovanju rada sudije i predsednika suda izmenjen u neprimereno kratkom roku, kao uzgredna od više desetina tačaka dnevnog reda na prve četiri radne sednice Visokog saveta sudstva. Jer, sve i da se nije odlučivalo i o svim ostalim pitanjima, već samo o izboru vršioca funkcije predsednika Vrhovnog suda i 112 sudija, svakoj od odluka o izboru bilo je posvećeno svega 3,9 minuta, ne računajući pritom potrebu za raspravom o prijavama više stotina drugih kandidata.
Rad svakog državnog organa u demokratskom društvu, pa tako i Visokog saveta sudstva, treba da odlikuje transparentnost, a njegove odluke treba da sadrže jasne razloge donošenja i da budu zasnovane na temeljnoj analizi, promišljanju i dijalogu. Naročito je potrebno da dijaloga ima kada postoje neslaganja članova Visokog saveta sudstva sa predlogom odluka koja se donose i da članovi za svoje neslaganje iznesu argumentaciju. Na činjenicu da kvalitet i legitimitet svakog propisa zavisi i od kvaliteta procedure u kom je donet, Venecijanska komisija je podsetila Srbiju u više mišljenja, pa i u poslednjem, donetom 24.4.2026. povodom januarskih izmena pravosudnih zakona. Primera radi, tokom četvrte redovne sednice održane 30.04.2026. godine pokazalo se da je zabunu izazvao termin: sudsko-organizacioni zakoni, koji je, inače, u istoj meri bazičan kao i termini: procesni ili materijalni zakoni.
– Sudsko organizacioni zakoni predstavljaju skup pravnih pravila sadržanih u Ustavu, zakonima i podzakonskim aktima, ukratko, koja su pravni okvir za funkcionisanje sudstva. Njima se formalno-pravno ustrojava sudska vlast, određuju vrste sudova, njihova stvarna i teritorijalna nadležnost i funkcionisanje. Oni sudiju “pozicioniraju”, pravno i etički, ne samo prema građanima, već i prema ostalim granama vlasti i usmeravaju ga na dužnosti nezavisnog i nepristrasnog postupanja i suprotstavljanja svakom ko njegovo nezavisno i nepristrasno postupanje ugrožava. Dakle sudsko-organizacioni zakoni su temelj za primenu prava, koji osigurava da sudske odluke budu zasnovane na principima ustavnosti i zakonitosti, predvidive i pravične.
– Uprkos tome, očigledna namera da se na sednici ne uvaži suprotna argumentacija člana Visokog saveta sudstva iz reda profesure ukazuje na neophodnost da se promišlja, razgovara, vaga i tuđa argumentacija i da se bude spreman da se ta argumentacija, kada je pravilna, i prihvati, a naročito, neophodnost da se ubuduće oprezno postupa.
Izmenama akata poput onih koja je Visoki savet sudstva doneo treba pristupati sa naročitim oprezom, pošto se njima uređuju neka od najsloženijih pitanja za funkcionisanju sudstva svake države.
Primera radi, pitanje vrednovanja rada sudija predstavlja jedno od najsofisticiranijih pitanja sudskog sistema. Pravno normiranje tog pitanja od strane Visokog saveta sudstva, koje se u mnogim evropskim državama namerno ne čini (da se ne bi otvorila mogućnost ugrožavanja sudijske nezavisnosti) trajalo je opravdano dugo. Pripremano je još od 2012, uz podršku Evropske unije i Saveta Evrope.
– Samo na važećem pravilniku od 2024 rađeno je šest meseci; rešenja iz njegovog nacrta su najpre široko raspravljana sa sudijama (pri čemu su neki predlozi sudija prihvaćeni, a za one koji nisu, dati su razlozi njihovog neprihvatanja), jer se takvim postupanjem vrši „prisvajanje“ propisanih pravila, te je učešće sudija u tom procesu garancija primenjivosti donetog akta.
– Pritom se vodilo računa, s obzirom na strateške ciljeve Republike Srbije, o uporednim iskustvima i međunarodnim standardima, s jedne strane i primenjivosti tih standarda, pravnom okviru, tradiciji i mogućnostima srpskog sudskog sistema i države, s druge strane.
– Pilot projekat Visokog saveta sudstva i Saveta Evrope započet u januaru 2025. nije okončan, jer Komisija za sprovođenje postupka eksperimentalnog vrednovanja rada sudija i predsednika Višeg suda u Beogradu nije do kraja 2025. godine podnela izveštaj, koji je trebalo da omogući sagledavanje načina primene Pravilnika o vrednovanju rada sudije i predsednika suda.
– Uprkos tome, i bez analize efekata i eventualne potrebe za dodatnim normiranjem ili izmenama, Pravilnik o vrednovanju, čija je primena počela početkom 2026. godine, izmenjen je 30.4.2026. godine, bez ubedljivog razloga zašto je izmenjeno svega nekoliko, i upravo tih nekoliko, a ne eventualno i još koji od 51 člana. Pritom je ostalo nejasno i neobrazloženo zašto Visoki savet sudstva smatra:
– da vrednovanje rada sudije treba da bude rukovođeno potrebom za efikasnim radom komisije za vrednovanje, umesto da bude rukovođeno, saglasno članu 35. Zakona o sudijama, potrebom za donošenjem pouzdane procene rada sudije, održavanjem i unapređenjem kvaliteta njegovog rada, uz poštovanje nezavisnosti sudije, u cilju jačanja poverenja javnosti u rad sudije i suda,
– da pojedini od pokazatelja za kriterijum stručnog znanja sudije i sposobnosti njegove primene ne treba da budu:
– poznavanje i primena „sudsko-organizacionog prava“ (član 13. stav 1. tačka 1) ili
– korišćenje logičkog zaključivanja prilikom primene pravne norme na konkretno činjenično stanje (član 13. stav 1. tačka 2), kao ni
– zašto bi sudije viših, a ne apelacionih, sudova vrednovale rad sudija osnovnih sudova, kada po pravnom leku rad sudija osnovnih sudova ispituju sudije viših sudova samo u manje važnim slučajevima, dok njihove odluke u važnijim slučajevima ispituju sudije apelacionih sudova, koje pritom ispituju i odluke sudija viših sudova (član 27. stav 3. tačka 2), niti
– zašto bi predstavljalo ugrožavanje nezavisnosti sudija prisustvo komisije za vrednovanje ročištu, odnosno sednici veća sudije čiji se rad vrednuje (član 40), koja mera se decenijama koristi kao pouzdano sredstvo vrednovanja rada sudije u više uglednih pravnih sistema u Evropi
Društvo sudija Srbije poziva Visoki savet sudstva da u svom radu odustane od neprimerene brzine i dâ prioritet kvalitetu rada koji, kao minimum, zahteva argumentovanu raspravu u sučeljavanju sa mišljenjima onih koji ostanu u manjini prilikom glasanja, obavezu nesaglasnih članova da iznesu svoje argumente, obaveznu javnu raspravu pre donošenja propisa koja se tiču svih sudija, kojom bi se omogućilo svim sudijama i njihovim udruženjima da iznesu svoje stavove pre sednice na kojoj će Visoki savet sudstva doneti odluku o njima, a u procesu odlučivanja bili izloženi argumenti zbog kojih se neki predlozi, eventualno, ne prihvataju, odnosno bilo ukazano na izmene kojima su prihvaćeni određeni predlozi izneti u javnoj raspravi.
Društvo sudija Srbije, 04.05.2026.
Peščanik.net, 04.05.2026.
