Nacionalizam je teska droga. Skidanje s te droge je teško. Remisije su neizbežne. Mora se pokušavati više puta. Svaka droga je privlačna, u tome je upravo njena opasnost. Droga nacionalizma je privlačna, jer se pod njom:
- ne vidi bolna realnost (na njeno mesto stupaju halucinacije, fantazmi, iluzije privilegovane posebnosti, neostvarive želje, sumanute predstave svemoći);
- oslobađa od teških zahteva svakodnevnice, razuma i morala (svi ti zahtevi su nepravedni);
- ukida odgovornost za sopstvenu sudbinu (mi smo a priori nevini, jer smo najlepši, za sve su krivi drugi);
Melem je za ugroženo osećanje samopoštovanja (možda sam ja ništa, ali mi smo sve);
Podstiče slatko samosažaljenje (niko me ne razume, evo šta su mi uradili).
Svaka droga nas kratkotrajno i prividno „usrećuje“. Svaka droga nas uvodi u „raj budala“. Zato će zavisnik učiniti sve, bez izuzetka, da svoju zavisnost redovno i obilato hrani. Kako ga droga slabi, tako raste strah od apstinenacijalne krize. Kako raste taj strah, tako se smanjuje sposobnost otpora, inhibicije samodestruktivnog poriva, a stvarnost, u koju bi se trebalo vratiti, postaje sve neprijatnija. I samim tim droga sve „potrebnija“.
Prvi korak je priznavanje problema. Taj korak je zastrašujući i od njega se bolesnik brani samoizolacijom. Bez pomoći spolja, adikcija, pogotovo poodmakla i zapuštena, je nepobediva. Treba ući u Evropsku uniju.
Jutarnja kafa
Peščanik.net, 21.04.2008.
The following two tabs change content below.
Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces:
atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60
emisija Peščanika. Knjige:
Kosovski čvor 1990,
Put u varvarstvo 2000,
Tačka razlaza 2002,
Poslednja instanca I,
II,
III 2003,
Nezavršeni proces 2007,
One gorke suze posle 2010.
Author: Srđa Popović
Srđa Popović (1937-2013), jugoslovenski advokat ljudskih prava. Branio mladog Zorana Đinđića, Brigitte Mohnhaupt (Baader-Meinhof), Vojislava Šešelja, Dušana Makavejeva, Milorada Vučelića, Mihajla Markovića, Miću Popovića, Predraga Čudića, Nebojšu Popova, Vladimira Mijanovića (Vlada Revolucija), Milana Nikolića, Mihajla Mihailova, Dobroslava Paragu, Milana Milišića, Vladimira Šeksa, Andriju Artukovića, Beogradsku šestoricu, profesore izbačene sa Filozofskog fakulteta... Pokretač peticija za ukidanje člana 133 (delikt govora), ukidanje smrtne kazne, uvođenje višestranačja u SFRJ... 1990. pokrenuo prvi privatni medij u Jugoslaviji, nedeljnik Vreme. Posle dolaska Miloševića na vlast iselio se u SAD, vratio se 2001. Poslednji veliki sudski proces: atentat na Zorana Đinđića. Govorio u 60 emisija Peščanika. Knjige: Kosovski čvor 1990, Put u varvarstvo 2000, Tačka razlaza 2002, Poslednja instanca I, II, III 2003, Nezavršeni proces 2007, One gorke suze posle 2010.
