Brendirane državne laži

Meni se čini da naša država odumire zbog neverovatne gomile laži, što presnih što brendiranih. Odumiranje države je teorijska i praktična tema za anarhiste, libertarijance i marksiste. O tome se i u socijalističkoj Jugoslaviji mnogo pričalo. Svako ko je prošao kroz ondašnji obrazovni sistem morao je o tome čitati u udžbenicima marksizma. Marks je verovao da će u besklasnom komunističkom društvu nestati funkcija države, jer aparat fizičke prinude neće biti potreban. Samoupravna Jugoslavija je krenula tim putem verujući da će jednoga dana slobodni ljudi sami uređivati svoje odnose, “od mesne zajednice do federacije”. Tako se govorilo. Dok se do idealnog stanja ne stigne, u realnosti i udžbenicima država (partija) drži monopol nad organima fizičke prinude u interesu vladajuće klase (u kapitalizmu buržoazije, a kod nas proletarijata). Sve to je, kao što znamo, propalo, pa se krenulo putem legitimnosti vlasti i vladavine prava, te zaštite bezbednosti građana i njihovih prava.

Da ne bih zaplašila čitaoca, odmah ću reći da se ovde neću baviti teoretisanjem o državi, već samo jednom situacijom odumiranja naše države, tačnije rečeno – policije. Uopšteno gledano, najtačnije je reći da je u Srbiji država relativna stvar: državnici se čas pozivaju na “institucije sistema” da bi ih očas posla zgazili, k’o da ih nikad nije bilo. Ponekad nam izgleda da imamo mnogo jaku državu, kao kada se policija pojavila na televiziji u punoj ratnoj spremi u toku prošlogodišnjeg “državnog udara”. Bilo je i dugih cevi i policija je bila baš odlučna da odbrani državnika Vučića (državnikom ga je krstio Johanes Han, nisam ja). Za druge državničke poslove imamo paradržavu, koja se presvuče u crne kožne jakne, ili namakne fantomke i uzme bagere da je ne prepoznamo. Ume i da se povuče u bezdržavno stanje kao u slučaju rušenja Savamale. Najtvrdokornija je ona kriminalna nevidljiva država – znate na šta mislim, ponekad je nestašni novinari provale.

Oduvek je kod nas policija bila suština države. I sada je tako, ali ću se ovde baviti veselijom stranom tog problema: kad se naši policajci nađu u marketinškoj ulozi. U pitanju je važna sekcija vladinog marketinškog Komiteta za laganje, varanje i zamazivanje očiju građana. Ništa lepše od policijskog marketinga – od njega nikad ne boli glava. Imam u vidu one neverovatno uspešne akcije kad se policija baci na kolektivna hapšenja, a svaka akcija dobije neko gromopucatelno ime: Grom 1, Grom 2, Rezač 1, Rezač 2, Skener 1, Skener 2… Upravo se završila jedna takva akcija – akcija Cunami. Da vidimo šta o Cunamiju kaže ministar policije doktor Nebojša Stefanović. On je javnost obavestio da su policajci u velikoj akciji potrage pod nazivom Cunami priveli i zadržali 66 osumnjičenih za teška krivična dela, poput dilovanja drogom, ubistava, trgovine ljudima, silovanja: ”Stefanović je precizirao da se radi o krivičnim delima silovanja, nasilničkog ponašanja, ugrožavanja sigurnosti, neovlašćenog držanja oružja i eksplozivnih materija, proizvodnje i krijumčarenja narkotika, krijumčarenja ljudi i nedozvoljenih polnih radnji”.

Dobro, ali ovaj Cunami je, kao i prethodni Gromovi, van pameti. Prvo, kolektivno tj. masovno hapšenje mora biti vezano za neko konkretno kriminalno delovanje povezane grupe ljudi. Kao drugo, kako to u isto vreme hapsiš 66 ljudi a to nisu racije, nego su neki od njih izgleda natenane silovali, drugi u tišini noći obavljali nedozvoljene polne radnje (uh, šta mu je to), treći krijumčarili ljude, četvrti dilovali drogu, peti pak vredno proizvodili narkotike, šesti sve u šesnaest ugrožavali sigurnost ljudi (baš kao u Savamali, a policija ni prstom da mrdne). Sve su to potpuno različite radnje koje su se odvijale nepovezeno, jedna s drugom veze nemaju – pa kako i zašto su svi njihovi akteri zajedno pohapšeni. Na kraju krajeva, to je i tehnički gotovo neizvodljivo. Ispada kao da se čekalo da se nakupi dosta silovatelja, dosta dilera, dosta svih tih majstora – pa da se krene na njih. Što da se gubi vreme u hapšenju jednog po jednog!

Pitam se ko su ti silovatelji koji su vršili silovanja, pa je potreban Cunami da ih u silovanju prekine. Zar za svako tako teško krivično delo ne mora biti izvedeno pojedinačno hapšenje, nego ide ta uživancija, pa tek kad se na gomili skupe silovatelji zajedno sa krijumčarima droge i s onima koji nedozvoljeno nose oružje i s onima koji vrše nedozvoljene polne radnje, e onda doktoru policije pukne film. Dosta bre tog silovanja i ugrožavanja bezbednosti građana, hajde da ih sve đuture pohvatamo istovremeno i to u Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu i drugim gradovima širom Srbije (imena tih drugih nisu pomenuta). Da bi stvar bila ubedljiva za prosečnog Srbina/pkinju, mora neki silovatelj ili vršilac nedozvoljenih polnih radnji da bude i u bekstvu. Načuli da doktor nauka nešto sprema, pa klisnuli. Ministar kaže da ima još 12 za kojima se traga. Neka, stići će ih Cunami 2.

Otkud taj sumnjivi Cunami, a biće ih još? Ima li nešto o tome u doktoratu – priznajem da ga nisam čitala. Evo odakle. Izgleda da silovatelje i one iz drugih struka niko ne bi ni pomenuo a kamoli uznemiravao – dok nije stiglo ceduljče iz Komiteta za marketing na kome je pisalo: hajde bre Nešo, lenčugo, moraš nešto i da radiš, organizuj neko masovno hapšenje, daj neki Cunami, nešto smo tanki ovih dana sa zamlaćivanjem naroda; ja toliko radim, od jutra do sutra, sad ti malo potegni. I šta iz takvog zadatka može da ispadne nego teška budalaština.

Meni se čini da je akcija Cunami izmišljotina, što ne znači da neko od onih stručnjaka nije uhapšen. Verujem da jeste. Onoliko smo čitali o tome kako crnogorski kriminalci prevrću ceo Novi Sad u ratu narkobosova, čujemo tolike pucnjave po ulicama, pa mora da je neko i uhapšen. I ako jeste, to bi javnost želela da zna (a baš to ne zna), a ove brendirane akcije Cunami i Gromovi potrebne su “moći zarad moći”. Izmišljene i senzacionalističke akcije policije glavni su dokaz da je država skroz odumrla u zaštiti građana, a nema više onog Marksovog ideala da pokriva policijske svinjarije. Živahna, mrtva nije, najviše u marketingu i gomilama laži, zarad podizanja rejtinga jedinog preostalog državnog organa – predsednika vlade Vučića. Ali sada za to nema ni idealizovanog ni legitimnog pokrića.

Peščanik.net, 13.09.2016.