Jedini ruski oficir ikada osuđen za zločin počinjen u Čečeniji, pukovnik Jurij Budanov, u sredu 24. decembra dobio je rešenje o prevremenom oslobađanju, i to nakon osam i po godina iza rešetaka. Odluku je doneo opštinski sud u Dimitrovgradu, u Uljanovskoj oblasti, koji je u prošlosti u četiri navrata odbijao Budanovljeve zahteve za prevremeno oslobađanje. Prema agenciji Interfax, Budanov će biti slobodan za desetak dana.

U noći između 26. i 27. marta 2000, u vreme kada su ruske trupe zauzimale gotovo čitavu teritoriju Čečenije, Budanov, komandant 160. tenkovskog puka, otišao je u selo Tangi-Ču i oteo osamnaestogodišnju Elzu Kungajevu. Nekoliko sati kasnije, njegovi podređeni su u njegovoj sobi pronašli obnaženo beživotno telo ove devojke, koja je bila zadavljena.

Nasuprot ostalim ratnim zločinima, obavijenim velom ćutanja, Generalštab je o ovome progovorio pošto je želeo da popravi sliku o ruskoj vojsci, narušenu optužbama zbog ponašanja u Čečeniji. Nakon suđenja punog peripetija i neočekivanih obrta, Budanov je konačno dolijao: tri godine posle počinjenog zločina osuđen je na deset godina zatvora. Nekoliko izveštaja pokazalo je da je Elza Kungajeva silovana pre nego što je ubijena, ali optužba za silovanje nikada nije uključena u optužnicu.


Indignacija u Čečeniji

Budanov nikada nije poricao zločin. Čas je tvrdio da je to učinio u nastupu ludila, a čas kako je bio uveren da je ta devojka snajperista. Na prvom suđenju, tokom kojeg je imao snažnu podršku nekih delova vojne hijerarhije i mnogih medija, procenjeno je da je u trenutku izvršenja zločina Budanov bio neuračunljiv. Mnogi Rusi i dalje smatraju da je nepravedno osuđen. Nacionalisti ga čak smatraju „herojem“.

U Čečeniji je vest o njegovom puštanju na slobodu dočekana sa indignacijom. U četrvtak su stotine Čečena izašle na ulice Groznog. Aktivisti lokalnog ogranka vladajuće partije Jedinstvena Rusija, poslanici, novinari i borci za ljudska prava nosili su transparente na kojima je pisalo „Ubici je mesto u zatvoru“ ili  „Doživotni zatvor za silovatelja i ubicu“.

Više od 4.000 ljudi još uvek se vode kao nestali. Ako odluka koja se tiče Budanova ostane nepromenjena, ta brojka će se uvećati“, izjavila je Nataša Jestamirova iz nevladine organizacije za odbranu ljudskih prava „Memorijal“. „Nije problem Budanov, nego stav ruskog pravosuđa kad je reč o Čečenima. U trenucima iskrenosti stavlja im se do znanja da nemaju isti status kao ostali ruski građanii“, procenio je Nurdi Nuhadžijev, čečenski borac za ljudska prava. Po njemu, Budanov se „nije pokajao“. „Iz zatvora je pretio ocu Elze Kungajeve“, izjavio je sa gnušanjem.

Suđenju Juriju Budanovu posvećen je najduži tekst u knjizi Putinova Rusija Ane Politkovske, prim. prev. 

 
Le Monde, 25.12.2008.

Prevela Olja Petronić

Peščanik.net, 27.12.2008.