Fotografije čitateljki, Slavica Miletić
Prihodi države Srbije porašće za blizu 10 odsto, rashodi će porasti upola manje, za pet odsto, dok će bruto domaći proizvod zabeležiti rast (opet) upola manje od rashoda – za 2,5 odsto. Ili, obrnutim redosledom, rast državne potrošnje biće duplo veći od rasta BDP-a, koji će biti oko 2,5 odsto (ili nešto malo veći), dok će rast prihoda biti čak četiri puta veći od porasta „svega što se u Srbiji stvori za godinu dana“, kako se „narodski“ opisuje BDP.
Nadam se da ne zamerate što malo ponavljam ove podatke, meni se prosto čini da oni zaslužuju „dvostruku pažnju“. Naravno, nigde ne piše da između navedenih veličina mora postojati stalno isti odnos i da se one moraju kretati, rasti ili padati, u istom procentu, ali neka (sraz)mera bi morala postojati, zar ne.
Ovih dana su se poklopila dva događaja: s jedne strane prvih sto dana druge (a možda bi ispravnije bilo reći treće) vlade Aleksandra Vučića, a s druge strane, u toku je finalizacija, bar tako pišu novine, budžeta za 2017. godinu. Oba ta događaja predstavljaju zgodan povod za osvrt na „poslovanje“ države u ovoj godini, odnosno na račun njenih prihoda i rashoda. Kad kažemo „država“, nije zgoreg precizirati, mislimo na čitavu javnu upravu, dakle ne samo na Republiku i njene organe, nego i na zdravstvo, prosvetu, socijalu (penzije), Pokrajinu, opštine i gradove. Naravno, delatnost vlade obuhvata mnogo širi dijapazon aktivnosti i ne može se svesti na jednu, finansijsku, dimenziju, ali mi ćemo se ovde ograničiti na nju, a merenje učinka Vučićevog kabineta u drugim oblastima prepuštamo, makar privremeno, drugima. Elem, da se posle ovog neplanirano dugog „ekskursa“ vratimo na stvar. „Prevedeno“ u apsolutne brojeve, gore navedeni podaci kažu sledeće: Prihodi (tzv. „opšte“) države iznosiće ove godine nešto preko 1.820 milijardi dinara, lane su bili oko 1.670 milijardi; sve u svemu, povećanje iznosi 150 milijardi dinara (tačno devet odsto). S druge strane, rashodi su povećani za 85 milijardi: sa 1.835 prošle na 1.910 ove godine, tj. za oko pet odsto.
Kao što je već objavljeno, i prihodi i rashodi znatno su veći i od planiranih za ovu godinu: prihodi za čitavih 110 milijardi, a rashodi za (nešto manje od) 40 milijardi dinara.
Iz ovih podataka mogu se zaključiti dve stvari. Prvo, to prilično snažno povećanje državnih rashoda govori da zapravo nikakve štednje u pravom smislu te reči nije ni bilo. Ako se, naime, pod štednjom podrazumeva da trošite manje nego ranije, a ne samo da, uprkos minusu na platnoj kartici, vaša potrošnja ne raste onoliko koliko biste želeli, recimo za 10 odsto, nego za „samo“ pet odsto. Štaviše, i uz sve rezerve, može se zaključiti da se država Srbija i dalje razbacuje parama.
Drugo, i važnije, povećani „priliv“ sredstava u državnu kasu od čak milijardu i 200 miliona evra (150 milijardi dinara) pokazuje da je za toliko više novca uzeto od privrede. Direktno ili indirektno, na ovaj ili onaj način, svejedno. Dobro je, naravno, štaviše neminovno da se smanjuje fiskalni deficit, pa se njegovo prepolovljavanje sa prošlogodišnjih 160 milijardi dinara (četiri odsto BDP-a) na ovogodišnjih 80-90 milijardi (dva odsto BDP-a) s razlogom smatra značajnim uspehom ekonomske politike. Ali ne sme se gubiti iz vida cena po kojoj je to postignuto. A cena je – manje para privredi koja ionako jedva vraća dugove, koja nema para ni za tekuće troškove, a o investicijama i ne razmišlja.
Država u izobilju, privreda u besparici – to ne deluje kao perspektivno rešenje na dugi rok.
Peščanik.net, 20.11.2016.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mijat Lakićević (see all)
- Putinovo „paljenje Rajhstaga“ i Vučićevo pumpanje srpstva - 29/03/2024
- Pretnja mirom: Srbi, Rusi i Kant - 22/03/2024
- Željko Obradović, državni neprijatelj - 23/02/2024
